Ковачевић: Највише сребреничана страдало у пробоју

Aгенције
Ковачевић: Највише сребреничана страдало у пробоју

Хаг - Бивши министар одбране Републике Српске генерал Душан Ковачевић данас је у Хагу, на суђењу некадашњем предсједнику Српске Радовану Караџићу, свједочећи о дешавањима у Сребреници током протеклог рата, рекао да је, према информацијама које је имао, највећи број муслиманског становништва и бораца изгинуо у пробоју.

Ковачевић, који је свједок одбране Караџића, рекао је да је за догађаје у Сребреници први пут чуо почетком или средином августа 1995. године, најприје из средстава информисања, а затим од генерала Радивоја Милетића, који му је рекао да је било "неконтролисаног, намјерног стријељања у знак освете због злочина почињених у српским селима, а да је највећи број муслимана погинуо у пробоју".

Хаг - Бивши министар одбране Републике Српске генерал Душан Ковачевић данас је у Хагу, на суђењу некадашњем предсједнику Српске Радовану Караџићу, свједочећи о дешавањима у Сребреници током протеклог рата, рекао да је, према информацијама које је имао, највећи број муслиманског становништва и бораца изгинуо у пробоју.

Генерал Милетић, који је био начелник Одјељења за оперативно-наставне послове Војске Републике Српске, у трибуналу је првостепеном пресудом проглашен кривим за убиство, прогоне и присилно премијештање муслиманског становништа и осуђен је на 19 година затвора. На основу обавезујућег налога, он би и сам ускоро требало да се појави као свједок у доказном поступку Караџићеве одбране.

Ковачевић је рекао да је "од других официра сазнао да је један број муслимана убијен због злочина у Факовићима, Кравици, Јежестици и другим селима у Подрињу, гдје је 1992. и 1993. године убијено више од 3.000 Срба и да је то била одмазда која се није могла спријечити системом руковођења и командовања".

"Све информације које сам имао од официра сводиле су се на то да је највећи број муслиманског становништва и бораца изгинуо у пробоју. Када су кретали, сваки борац је водио породицу са собом, сачекали су их борбени положаји ВРС и међусобно су отварали ватру. ВРС је спречавала тај пробој и у борби је изгинуло највише становништва и бораца", додао је Ковачевић.

Од америчког правника српско-руског поријекла Стефана Каргановића, који је основао невладину организацију "Историјски пројекат Сребреница", свједок је чуо да је "непобитно стријељано око 400 муслимана из Сребренице и да је то злочин који је почињен, а сви остали су нестали или изгинули у пробоју".

Ковачевић је рекао да је од тима за истаге о злочинима над Србима сазнао да је пронађено неколико стотина муслимана живих у свијету, а њихова имена су уклесана у спомен гробљу у Поточарима.

На питање предсједавајућег судије О-гон Квона гдје су људи били погубљени, Ковачевић је одговорио да су они "одвожени на више локација" и да мисли да је једна била према Бијељини, те да су погубљења "била организована ван Сребренице".

На састанцима Државног комитета за снабдијевање снага ВРС, чији је Ковачевић био члан, ту информацију су, према његовом свједочењу, "потврдили генерал Ратко Младић и генерал Здравко Толимир".

Свједок је рекао да му "није познато да је Караџић икада са неким разговарао о Сребреници", односно да он није "присуствовао таквим разговорима".

Наредни свједок одбране Гордан Милинић, који је био Караџићев савјетник за безбједност, рекао је да Радован Караџић није био командант ВРС и да Главни штаб није признавао ауторитет предсједника.

Милинић је додао да се војска обраћала Караџићу само када је нешто хтјела да добије, као на примјер гориво, те да је он као предсједник био немоћан.

"Војницима су у рову дијељени памфлети да не слушају Караџића, три пута је хтио да смијени Младића и Главни штаб, и сваки пут је дошло до изражаја да Главни штаб има силу, има оружје и да не може предсједник да проведе смјену Главног штаба, јер је они нису признавали", додао је Милинић.

Он је истакао да је Караџић увијек био за мирна рјешења. "Да се Радован Караџић питао, ниједан човјек не би био убијен, он је био човјек мира", рекао је свједок.

Према његовим ријечима, Караџић је имао велико повјерење у своје сараднике и дешавало се да припремљене документе потпише, а да их и не прегледа, као што је то било са "директивом седам".

У тој директиви од марта 1995. године, Караџић у својству врховног команданта оружаних снага Републике Српске, између осталог, наводи да "планским и осмишљеним борбеним активностима" треба створити "услове тоталне несигурности и бесперспективности даљег опстанка житеља Сребренице и Жепе".

Милинић је рекао да потпис на документу "личи на Караџићев" и да "није сигуран да је његов". "Ту је све је рађено супротно правилима нашег кабинета, узмите један мој допис који сам ја радио, ту треба да буде ознака предсједник Републике Српске, ово није протоколисано", навео је Милинић.

Тужилац Пек је свједока питала о његовим контактима са Караџићем након што се он повукао са функције предсједника, а у вези са документима који су нестали из архива Предсједништва Републике Српске, али је Милинић то одлучно негирао.

"Караџић се повукао када му је /Ричард/ Холбрук запријетио да ће да укине Републику Српску и Српску демократску странку /СДС/, он се повукао и поштовао то повлачење", нагласио се Милинић.

Милинићево свједочење наставља се сутра.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана