Измјена Изборног закона једини лијек

Жељка Домазет
Измјена Изборног закона једини лијек

Сарајево - Од успостављања Парламента БиХ након завршетка рата па до данас никада није забиљежен већи нерад и блокада законодавне власти на нивоу БиХ.

Наиме, у овом мандату од одржавања октобарских избора до данас одржане су конститутивне сједнице Представничког дома и Дома народа када су посланици и делегати преузели мандате. Одржана је и једна сједница Дома народа када је именован секретар овог Дома и трајала је са извођењем химне цијелих пет минута. Поред тога, за десет мјесеци одржана је и једна хитна сједница Представничког дома, док покушај одржавања хитне сједнице Дома народа није успио. Посланици и делегати у првих десет мјесеци нису се ниједанпут заједно окупили и одржали сједницу, а до сада нису конституисана ни радна тијела, односно комисије домова.

Све слути да ће овај сазив остати најнеефикаснији у историји, о чему свједоче и подаци. У првом мандату након формирања Парламента БиХ у периоду по завршетку ратних сукоба од 1996. до 1998. године одржано је 11 сједница Представничког дома и 12 сједница Дома народа. У другом мандату од 1998. до 2000. године Представнички дом је одржао 26 сједница, а Дом народа 24 сједнице. Током трећег, такође двогодишњег мандата Парламента БиХ у периоду од 2000. до 2002. године Представнички дом је одржао 32 сједнице, а Дом народа 26 сједница. Од 2002. до 2006. Представнички дом је одржао 85 сједница, а Дом народа 63 сједнице. Од 2006. до 2010. године Представнички дом је одржао 104 сједнице, а Дом народа 55 сједница, док је од 2010. до 2014. одржано 80 сједница Представничког дома и 45 сједница Дома народа, да би,  коначно, од 2014. до 2018. било одржано 88 сједница Представничког дома и 54 сједнице Дома народа. У првих десет мјесеци у том мандатном периоду одржано је 15 сједница Представничког дома, док је Дом народа одржао осам сједница.

Бивши члан Централне изборне комисије Вехид Шехић рекао је за “Глас Српске” да због непостојања одговорности и “уставног патриотизма” и због тога што се не поштује Устав и закони ове земље у БиХ имамо ситуацију какву имамо данас и да то никога не треба да изненађује.

- Једини лијек је да се мијења у једном сегменту Устав БиХ, а онда и Изборни закон, гдје ће се утврдити јасни рокови за конституисање Парламента БиХ, рок за формирање извршне власти, односно Савјета министара, а истеком тог рока да се потегне одговорност и посљедице за оне који не испоштују оно што је одређено законом и Уставом - рекао је Шехић.

Додао је да се мора увести стандард да они који не поштују директиве и стандарде буду санкционисани.

- Код нас то не постоји, тако да имамо једну врсту анархије и посланици се могу понашати како год желе. Ко ће промијенити Изборни закон и Устав у једном сегменту да би на тај начин себе довео у ситуацију да одговара за нешто што је у супротности са законом. То оваква постава неће урадити - казао је Шехић.

Замјенски кандидат

Шехић каже да је у сусједној Хрватској и још неким државама ова проблематика ријешена изборним законом.

- Уколико је неки министар изабран на изборима за нови сазив њиховог Сабора, он остаје министар до формирања нове Владе Хрватске, с тим што његово мјесто које је добио у парламенту на изборима обавља његов замјенски кандидат са листе те политичке странке - констатовао је Шехић.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана