Да ли је сазрело вријеме за територијалну реорганизацију Српске: Мале општине (ни)су велик проблем

Ведрана Кулага Симић, Милијана Латиновић
Да ли је сазрело вријеме за територијалну реорганизацију Српске: Мале општине (ни)су велик проблем

Границе Републике Српске утврђене су Дејтонским споразумом прије пуних 25 година, а на њеном простору који данас обухвата предио од Новог Града до Требиња функционишу 64 локалне заједнице, међу којима неке броје тек по неколико десетина или стотина становника, а након посљедњих избора поново се наметнуло питање да ли оне треба да остану самосталне или је дошао тренутак за промјене.

Источни Мостар, Источни Дрвар, Петровац и Купрес РС те Језеро, Крупа на Уни су кључни представници “патуљастих средина”, насталих 1995. године, када су неке општине на ентитетској граници припале ФБиХ, а дијелови њихових територија Српској те су тако формиране нове локалне заједнице.

И док из тих средина категорично одбијају сваку могућност припајања првим, већим комшијама, постоје размишљања да је дошао тренутак да се озбиљно отвори тема територијалне реорганизације Републике Српске и заједно са мјештанима дође до коначне одлуке.

Територија Републике Српске је тренутно конципирана тако да постоји осам градова и 56 општина. Од потписивања Дејтона у неколико наврата је помињана реформа територијалне организације, али до данас није било озбиљнијих расправа, а микросредине посебно су избиле у први план након првог послијератног пописа становништва, домаћинстава и станова у БиХ, спроведеног 2013. године.

У Источном Дрвару је, према подацима посљедњег пописа становништва у БиХ, било тек нешто више од 60 становника, а готово сви су били на некој од листа на прошлим изборима. Сједиште општине се налази у насељеном мјесту Потоци, а територијално се наслањају на Рибник. Источни Мостар је средина са око 240 становника, а испод 300 становника је, према званичним подацима, и у Купресу РС, док су ту љествицу пребацили у Петровцу РС.

Озбиљнија реорганизација помињала се прије десетак година, када је и урађена анализа која је показала стварну слику на терену, односно да нема потребних услова за одрживи развој патуљастих општина, али и тада су се јавили различити погледи.

Законом Републике Српске је уређена територијална организација, услови и поступак за промјену. Прописано је да се оснивање општине, односно промјена подручја врши спајањем двије или више сусједних општина у нову општину, подјелом једне општине у двије или више нових општина, припајањем дијела једне општине сусједној и спајањем дијелова двије или више сусједних општина у нову општину.

Кровна институција за ова питања је Министарство управе и локалне самоуправе РС, у којем су потврдили да у протеклом периоду нисмо имали иницијатива спајања двије или више сусједних општине у нову општину.

- Постоје мале локалне заједнице као што су Петровац, Купрес, Источни Дрвар и Источни Мостар, а које су настале повлачењем међуентитетске линије и које су наслиједиле ријетко насељен и ниско урбанизован простор, изван главних саобраћајних комуникација и без правог урбаног сједишта. Министарство је у периоду од 15. до 24. јануара 2008. године спровело јавну расправу у њима. Резултат је било опште негодовање становништва када је у питању територијална и евентуална промјена њиховог статуса - казали су “Гласу Српске” у том владином ресору.

С друге стране, додају, и пракса је показала да гашење административног апарата прати и расељавање становништва са тог подручја.

- Што се тиче територијалне реорганизације Републике Српске, прије свега потребно је водити рачуна о интересима, потребама и законским могућностима грађана тих општина - навела је службеница за односе с јавношћу тог министарства Маријана Маричић.

Стање ствари

Тај чврст став нису промијенили ни данас.

Дугогодишња начелница најмање локалне заједнице у Српској - Источног Дрвара Милка Иванковић за “Глас” истиче да им не пада на памет промјена статуса, а уз то је поручила да ће се, ако ситуација којим случајем буде отишла у том правцу, бранити свим силама.

- Ми, Дрварчани смо толико поносни на ово парче земље које је припало Српској након Дејтонског мировног споразума, јер је и гарант опстанка на овим простору, а имамо и велику помоћ Српске и Србије да бисмо сачували ове просторе, повратнике и вјековна огњишта. Свима онима који мисле другачије и који на разне начине настоје да изманипулишу то нећу дозволити док сам начелник, али и ако то не будем. Ми смо самоодрживи, нисмо задужени, чак супротно, нама дугују - истакла је Иванковићева.

Са начелником Источног Мостара Гојком Шебезом нисмо успјели да ступимо у контакт, а начелник Крупе на Уни Младен Кљајић каже да би било поражавајуће да се ова локална заједница припоји некој од сусједних општина.

- Ми смо територијална јединица као и све остале. Нема везе што смо мали, такви смо какви смо. Постојимо и боримо се да опстанемо. Свако припајање некој другој општини значило би и даљи одлазак и ово мало становништва што имамо - рекао је Кљајић, додавши да Крупа на Уни броји око 1.000 становника.

Припајање сусједним општинама као опцију не види ни први човјек Трнова Драгомир Гаговић, који истиче да ова локална заједница са око 1.300 становника успијева да опстане.

- Наша општина је у протеклом ратном периоду била спона између Херцеговине и сарајевско-романисјке регије и имала веома значајну улогу. Иако изразито неразвијена општина заслужује да задржи статус локалне заједнице. Једни смо од ријетких који за сваки склопљени брак издвајамо 500 марака, а за свако новорођенче 1.000 марака. Истина, није демографска слика најбоља, али у просјеку десеторо малишана се роди годишње - рекао је Гаговић.

Осим тога, додао је, у локалној каси сваке године остварују око 200.000 КМ суфицита, што такође сматра асом у рукаву за опстанак. Гаговић је истакао да исплаћују стимулацију и пољопривредницима, стипендирају студенте.

- Једна смо од ријетких, ако не и једина општина која помаже породицама обољелих од “ковида 19” са 300 марака по породици - нагласио је Гаговић.

Ставови

Озбиљна полемика у јавности у Српској, посебно на истоку, водила се прије неколико година када се повела прича о спајању неких мањих општина, а које чине град Источно Сарајево. Међутим, имајући у виду да није било сагласности на свим адресама, одустало се од тога.

Да има смисла и потребе отворити причу о реорганизацији, сматрају први људи републичких тијела којима су управа и локална самоуправа кључне теме у дјеловању.

Предсједник Савеза општина и градова Републике Српске Љубиша Ћосић каже да иницијатива за одређеним промјенама провијава неко вријеме те да постоје структуре које заговарају угрупњавање, али и уситњавање.

- Европска пракса је таква да иде више у правцу децентрализације и на формирање што више мањих јединица локалне самоуправе да би се оне приближиле грађанима. То је разумљиво ако се гледа географска структура појединих држава - истакао је Ћосић.

Када је конкретно Српска у питању, постоји тренд да локалне заједнице губе становнике, без обзира на бројне друге чињенице и факторе.

- Оно што је добро, а што никако да примијенимо, је чињеница да је Закон о локалној управи препознао и дозволио могућност да већа заједница врши одређене послове из надлежности оних мањих. То је могуће урадити и то је претпоставка за стварање више тимских локалних заједница. Можда и рјешење треба управо тражити ту, односно омогућити неке основне ствари грађанима у тим малим па и микросрединама и на тај начин одржати њихово постојање, али морају имати помоћ веће локалне заједнице на коју се наслањају - истакао је Ћосић.

Малим срединама, појаснио је, у тим случајевима остао би њихов буџет и још неке основне административне ствари.

- Веће средине би преузеле одговорност за одржавање локалних путева, комуналне инфраструктуре, просторног планирања, подршке и помоћи привредним субјектима. Мала локална заједница би обављала послове из надлежности опште управе - истакао је Ћосић.

Према његовој процјени, појавиће се сигурно тенденције које ће довести до формирања општина у одређеном смислу.

- Нико ни једну локалну заједницу, па ни оне микро не може угасити ако то њени становници не желе. Република Српска је, као друштво, прилично једноставна. На овој територији и са овим бројем становника 64 локалне заједнице су сасвим довољне. Пред нама је да одлучимо у којем правцу ћемо ићи. Један задатак је да обезбиједимо потпуно стабилно финансирање малих локалних заједница и да видимо какви су тамо трендови живота. Хрватска, која је у ЕУ је, на примјер, препуна малих и микролокалних заједница које имају по 100, 200, 300 становника - истакао је Ћосић.

Потпредсједник Одбора за локалну самоуправу у Народној скупштини РС Игор Жунић (СНСД) је нагласио да су готово све мале општине, које су тренутно тема, настале политичким одлукама након завршетка рата и Дејтонског споразума.

- Закон о територијалној реорганизацији Српске је одавно зрео за промјену.

Треба добро да анализирамо европске праксе и видимо у којем правцу су ишле. За неке је то био пут веће децентрализације који је довео до великог броја малих, микроопштина, али све треба добро анализирати. Ово треба да буде једна од тема којима треба да се позабави Влада Српске и Савез општина и градова Српске те да у идућем периоду, када будемо имали све на једном мјесту, донесемо паметну одлуку, а с циљем бољег живота грађана - истакао је Жунић.

Његов колега у скупштинском одбору Томица Стојановић из СДС-а сматра да би биле добре одређене промјене, али да се треба чути глас људи који живе у тим малим срединама.

- Потребна нам је добра анализа стања на терену. Када је ово у питању и ако буде одлучено да буде направљен озбиљнији искорак, Влада и надлежно министарство треба да ураде добру и темељну анализу, а на крају мјештани, ипак, треба да донесу одлуку о томе да ли све остаје како јесте у датом тренутку или желе промјене - нагласио је Стојановић.

Кораци

Поступак територијалне промјене, у случају оснивање општине обухвата неколико корака. То су подношење иницијативе са елаборатом о оправданости територијалне промјене са графичким приказом на катастарским подлогама и описом границе подручја, разматрање иницијативе са елаборатом о оправданости промјене од стране скупштине општине, именовање и рад Комисије за давање мишљења о испуњености услова за територијалну промјену, одлука Владе Српске и законодавни поступак. Иницијативу за територијалну промјену може поднијети најмање 30 одсто бирача који имају пребивалиште на подручју за које се захтијева промјена, орган општине или Министарство управе и локалне самоуправе. Подносилац иницијативе је дужан да уз иницијативу припреми елаборат о оправданости промјене.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана