Цвијановић: Јасеновац - највећи српски град под земљом

Срна, ГС
Цвијановић: Јасеновац - највећи српски град под земљом

ДОЊА ГРАДИНА- Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић истакла је да је годишњица сјећања на жртве јасеновачког геноцида несумњиво једна од најзначајнијих у нашој тешкој, сувише страдалничкој, али и херојској историји.

-И ове године Дан сјећања на жртве јасеновачког геноцида обиљежавамо заједно са руководством Србије, уједињени болом, али и трајном обавезом да од заборава сачувамо и ово страшно мјесто и недужне жртве које су овдје убијане на најбруталнији и најсвирепији начин - истакла је Цвијановићева.

У обраћању на обиљежавању Дана сјећања на жртве усташког злочина - геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини, предсједник Републике је подсјетила да је прије 76 година посљедња група логораша кренула у одлучујући пробој из јасеновачког пакла смрти и страдања.

-У данима који су претходили пробоју, фабрика смрти радила је неуморно слиједећи намјеру усташког врха да се преостали затвореници ликвидирају, а сви докази и трагови постојања самог логора избришу и затру. Иста судбина била је намијењена цијелом српском народу у Независној Држави Хрватској. Чак су и у априлу 1945. године, иако и сами свјесни да се ближи коначни пораз те мрачне идеологије, власти злочиначке НДХ до посљедњег даха упорно и темељито спроводиле демонску политику истребљења цијелог једног народа од најмлађе дјеце до најстарије нејачи - истакла је Цвијановићева.

Она је констатовала да то довољно говори о патолошкој мржњи оних који ће у историји остати упамћени као нељуди који су оснивали логоре за дјецу, над чијом бруталношћу су се згражавали чак и по злу познати нацисти.

Предсједник Српске је истакла да је најстрашније свједочанство о том ужасу и монструозности управо Јасеновац, а са њим и Доња Градина, као мјесто најмасовнијег страдања и то не бораца, не војника, већ недужног голоруког народа, обичних људи који су имали своје породице, своје куће, њиве и оранице, имали своје свакодневне бриге, своју вјеру у Бога и своје људско достојанство, не слутећи да ће искусити пакао незамислив људском роду.

Она је додала да су посљедњи логораши кренули у одлучујући пробој, свјесни да су шансе да преживе минималне, али су знали да је чак и смрт на путу избављења спасоносна у односу на пакао омеђен логорским зидинама, жицом и крвавом Савом.

Цвијановићева је навела да је тек сваки десети учесник пробоја преживио и управо захваљујући њиховој храбрости, као и жртви оних који нису преживјели, истина о јасеновачким логорима смрти добила је прилику да угледа свјетлост дана.

- Због тога смо дужни да чувамо сјећање на њих и да истину о Јасеновцу и геноциду над српским народом у НДХ чувамо од свих облика историјског ревизионизма, као и од оних који би на рачун наше историје градили сопствену. Његовање историјског памћења важно је и неопходно како због жртава, тако и због свјетлије будућности коју можемо изградити само уколико будемо учили из сопствених грешака и заблуда из прошлости - нагласила је Цвијановићева.

Она је поручила да зато никада не смијемо дозволити да заборав прекрије наша страдања и наше историјске трауме због било које политике, идеологије, братства, јединства, или због привидног мира у кући, јер ништа не вриједи на тешку, огромну рану ставити завој и правити се да не постоји јер смо и 90-их година, видјели да ће се она поново инфицирати, а све заборављене или прескочене лекције доћи ће на наплату.

-Ипак, једну лекцију смо добро научили и тај испит смо положили 9. јануара 1992. године када је створена Република Српска. Лекција која нас учи да је држава једини гарант нашег опстанка на овим просторима, толико је скупо плаћена у ближој и даљој прошлости да је ништа није могло избрисати из колективног памћења -нагласила је Цвијановићева.

Она је навела да је цијена коју смо платили бранећи Републику Српску огромна, али је мања од оне коју смо платили у Јасеновцу и широм НДХ, онда када нисмо имали своје институције.

-Због тога данас имамо два основна задатка. Један је да бранимо и јачамо Републику Српску, јер је она гаранција да ћемо живјети као своји на своме, а други је да чувамо мир и да генерацијама које долазе оставимо безбједно, стабилно и просперитетно окружење у којем ће моћи да живе са другима без страха од неких нових сукоба и ратова -, указала је Цвијановићева.

Нажалост, нагласила је она, у БиХ још има оних који о ратовима говоре са таквом неодговорном лакоћом, као да се ни њиховом, ни неком другом народу у рату никад ништа лоше није десило.

- То су исти они који народ из Јасеновца, Дракулића, Пребиловаца, Старог Брода на Дрини, Гаравица, из безданих херцеговачких и велебитских јама, називају геноцидним и лошим, без трунке поштовања, без стида и срама. И нису једини. Није ријеткост да и поједини међународни представници у БиХ узму себи за право да цијели српски народ вријеђају и намећу му колективну кривицу за дешавања у протеклом рату - истакла је предсједник Српске.

Она је додала да без обзира на дестимулативно окружење, ми имамо свој пут који се зове слободна, стабилна и јака Република Српска.

-Желимо да живимо у миру и слободи, и све што желимо себи, желимо и свим другим народима који живе у нашем окружењу. Желимо да сарадња, поштовање и међусобно разумијевање замјене свађе и сукобе, јер исувише добро знамо колика је њихова цијена. Желимо да једни другима будемо добре комшије и партнери, а не непријатељи и противници. Ипак, то не зависи само од нас. Загледани смо у будућност, али немамо право да на том путу заборавимо прошлост. На то нас обавезује и овај највећи српски град под земљом над којим смо данас окупљени у болу и сјећању, као и сви мученици који у њему вјечно почивају. Све док их памтимо и док долазимо, Јасеновац и Доња Градина неће бити само мјеста бола и туге, већ и побједе живота над смрћу. Нека је вјечни помен свим жртвама - нагласила је предсједник Републике Српске.

Вијенци и руже за жртве

На гробном пољу Тополе у Спомен-подручју Доња Градина положени су вијенци за више од 700.000 Срба, 80.000 Рома и 23.000 Јевреја који су мучки убијени у јасеновачком систему хрватских концентрационих логора.

Вијенце су положили предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић, предсједник Народне скупштине Недељко Чубриловић, премијер Српске Радован Вишковић, српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик, предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија и предсједник Србије Александар Вучић.

Према програму обиљежавања, остале присутне званице -  представници амбасада акредитованих у БиХ, руководства градова и општина, представника Трећег пјешадијског Република Српска пука, те невладиних организација проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата и СУБНОР-а, положиле су по једну ружу.

Дан сјећања на жртве усташког злочина - геноцида у Независној Држави Хрватској у концентрационом логору Јасеновац обиљежава се данас у Козарској Дубици и Доњој Градини.

Обиљежавање је почело Светом литургијом у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици.

Програм је настављен у Доњој Градини, гдје је било највеће стратиште концентрационог логора Јасеновац, вјерским обредом на гробном пољу Тополе и полагањем вијенаца и цвијећа.

На гробном пољу Храстови у Спомен-подручју Доња Градина служен је помен српским, јеврејским и ромским жртвама мучки убијеним у јасеновачком систему хрватских концентрационих логора.

Парастос српским жртвама служили су свештеници Српске православне цркве, а потом су упућене јеврејска и ромска молитва.

Према извјештају државне комисије 1946. године, у периоду постојања логора Јасеновац од 1941. до 1945. године на најстравичнији начин погубљено више од 700.000 људи.

У логору Јасеновац је, према извјештајима независних комисија, убијено 700.000 Срба, а логор је био мјесто масовних страдања жена и дјеце.

Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова у знак сјећања на убијену дјецу данас ће први пут обиљежити на државном нивоу и Дан сјећања на уморену дјецу у НДХ - њих 74.642, а само у логору Јасеновац 19.432.

Догађај у Доњој Градини обиљежава се уз поштовање мјера Републичког штаба за ванредне ситуације - уз скраћени програм и ограничени број грађана.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана