Борба против екстремизма у БиХ и даље без резултата: Њиховим венама тече тероризам

Стручњаци сматрају да је најбитније радити на дерадикализацији држављана БиХ који учествују у борбама на страним ратиштима, јер они доносе радикалну идеологију. По ријечима наших саговорника, радикални исламизам из таквих људу је готово немогуће искоријенити, а сликовито објашњавају да “њиховим венама тече тероризам”.

Савјет министара БиХ још у јулу 2015. године усвојио Стратегију за превенцију и борбу против тероризма, али до данас неки њени дијелови нису ни почели да се проводе. Стручњаци за безбједност упозоравају да је потребна озбиљнија анализа у овој области. Такође према њиховим мишљењима блага казнена политика за тероризам и учеснике на страним ратиштима више је стимулативна него одвраћајућа мјера од радикализма.

Декан Факултета за безбједност и заштиту из Бањалуке Слободан Жупљанин каже да је Стратегија за превенцију и борбу против тероризма из 2015. само мртво слово на папиру.

- Та стратегија једноставно није заживјела. Нисмо имали прилику да таква дјеловања и активности видимо у пракси и због тога је све већа пријетња и опасност од потенцијалних терориста у БиХ - закључио је Жупљанин.

Према његовим ријечима, безбједносни проблеми, пријетње и изазови у погледу тероризма све су снажнији, док не постоји озбиљан план превентивног дјеловања на спречавању тероризма.

- Мени није познато да такав план постоји. Ако и постоји, онда је вјероватно рађен у неким ужим круговима и није доступан широј стручној јавности, која би могла дати своје примједбе и корисне сугестије како потенцијалне терористе одвратити од њихових намјера да чине терористичка дјела - наводи Жупљанин.

Тај посао, нагласио је он, изузетно је сложен и тежак и борба против тероризма и рад на ресоцијализацији потенцијалних или доказаних терориста морају бити схваћени веома озбиљно.

- Потребно је направити једну добру анализу стања, извршити процјену безбједносних и терористичких проблема, али и свих оних лица која ће ускоро бити враћена у БиХ са страних ратишта, јер су они у суштини и највећа потенцијална опасност. Неко чијим венама тече тероризам је сасвим сигурно велика опасност. Они прије свега морају бити суочени са законима и кривичном одговорношћу - казао је Жупљанин.

Стручњак за борбу против тероризма Џевад Галијашевић је истакао да процес дерадикализације у БиХ није спроведен ниједном мјером нити акцијом.

- Све што се радило на нивоу Савјета министара је била помоћ терористима и радикалним елементима. Не постоји институција која би се се тиме бавила нити фондови из којих би се све то финансирало. Све што смо до сада чули у борби против тероризма и дерадикализацији је подвала за јавност да се каже како се нешто ради - казао је Галијашевић.

Истакао је да у борби против тероризма морају бити формиране институције које ће открити основне узроке због којих су неки људи постали радикални.

- Те институције морају да раде на уклањању разлога радикализације, а то су код неких сиромаштво и бесперспективност. Дјеловањем кроз јавне институције, медије треба да та радикална идеологија буде објашњена као деструктивна и самоубилачка - појаснио је Галијашевић и истакао да је потребно забранити и радикалне идеологије, и институције, и организације које их спроводе.

Опасни џихадисти

Према ријечима Галијашевића, посебан проблем у спровођењу дерадикализације и спречавању радикалне идеологије представљају повратници са сиријског и других иностраних ратишта.

- Они код нас долазе наоружани идеологијом радикалног ислама и то је њихово најјаче оружје, важније и од пушке и бомбе. Та њихова идеологија заводи младу перспективну необразовану дјецу и затвара их у калифате и претвара у радикалне особе које могу постати будући терористи - рекао је Галијашевић.

Да су повратници са сиријског и других ратишта велика опасност за радикализовање других сматра и Жупљанин. Он истиче да се поуздано зна да је велики број исламских ратника из БиХ боравио у редовима терористичке државе ИС-а.

- Они су учествовали у терористичким активностима и већ су радикализовани. Идентификована су и одређена терористичка језгра у БиХ, што је био озбиљан сигнал да се надлежне безбједносне структуре позабаве тим питањем - истиче Жупљанин.

На опасности које вребају од повратника са страних ратишта недавно је упозорио и министар унутрашњих послова Републике Српске Драган Лукач. Повратници са сиријског и ирачког ратишта из редова исламиста, како је нагласио, не доносе ништа добро у БиХ и због тога и регион и Европа могу да имају проблеме.

Он је у октобру навео да се више од стотину џихадиста вратило у БиХ и да је њихово процесуирање на Суду и у Тужилаштву БиХ, као и казне које су им изрицане, биле смијешне и понижавајуће.

- Прича о дерадикализацији тих људи је по мом мишљењу чиста утопија. Ти људи неће промијенити своје убјеђење због тога што ће им неко понудити неки добар посао или бољу плату - рекао је Лукач и додао да су они на ратиште отишли из вјерских увјерења и враћају се у БиХ да шире управо ту идеологију.

Истакао је да дерадикализација, мада се годинама о њој прича у БиХ, није дала никакве резултате и сигуран је да неће ни дати. Навео је и да сви који су се вратили са страних ратишта, када изађу из затвора, за кратко вријеме окупљају око себе нове младе људе и шире своју идеологију.

- Имаћемо огроман проблем са вехабизмом у БиХ и већ сам говорио да ће се са тим суочити и муслимани, и то они који практикују традиционални ислам, који нису радикални, нису опредијељени за тероризам и нормално живе - закључио је Лукач.

Преблаге казне

Према ријечима бројних стручњака, али и домаће јавности, поборници тероризма и ратници са страних ратишта у БиХ добијају смијешно мале казне, што утиче на ширење радикалне идеологије више него на њено спречавање.

- Те казне биле су практично стимулативне за понављање вршење кривичних дјела. Због тога је потребно да са више аспеката и уз укључење различитих стручњака буду сачињени посебни програми и да казнена политика у БиХ из коријена буде промијењена - наглашава Жупљанин.

Галијашевић сматра да мора оштро санкционисати тероризам и оне који га подржавају.

- Ако нисте похапсили људе који су заговорници радикализације и нисте их адекватно казнили, онда шаљете поруке да је то нормално и легално. Морате организације које именујете као носиоце тероризма затворити, санкционисати, онемогућити им приступ медијима и спријечити њихово финансирање - казао је Галијашевић.

Слично мисли и стручњак за безбједност Драгомир Кесеровић.

- Ти људи су у неком моменту били понесени идејом да учествују у дејствима на страни Исламске државе, као страни ратници. Њих сада треба провести кроз читав низ едукативних тема зашто је то штетно и погубно, како за њих тако и за њихове породице, а потом и за цијело друштво - наводи Кесеровић.

Према његовим ријечима борба са тероризмом у БиХ углавном је у надлежности безбједносних агенција, иако би тим проблемом и дерадикализацијом требало сви да се баве сви, од спољне политике, медија, вјерске заједнице па до самих грађана.

- Немамо утисак да се било шта, када је ријеч о питању дерадикализације, ради. Иначе би агенције и надлежни већ имали припремљене планове који би садржавали све - од плана прихватања, безбједносне обраде - шта су радили, гдје су били, селекције по категоријама - казао је Кесеровић.

Политика спречава дерадикализацију

Стручњак за међународну безбједност професор на Универзитету у Бањалуци Милош Шолаја сматра да је дерадикализација терориста политичко питање с којим многи не желе да се ухвате у коштац. Он сматра да поједини политичари не предузимају озбиљније мјере на спречавању ширења радикалне идеологије и на дерадикализацији, јер се боје да би тако могли да изгубе одређено гласачко тијело.

- Неке активности терориста и оних који се боре у војним операцијама у Исламској држави у религијском смислу имају симпатије код одређене групе људи, односно у гласачком тијелу. Политичари онда настоје да релативизују ствар, бојећи се да би озбиљним мјерама против тероризма изгубили гласове - казао је Шолаја.

Појаснио је да су у БиХ усвојена одређена документа и мјере за борбу против тероризма, али је под знаком питања колико има воље да то буде спроведено.

- У БиХ много докумената буде усвојено под притиском међународне заједнице па тако и у области борбе против тероризма. Нажалост, често се послије усвајања заборави на њихово спровођење - сматра Шолаја.

Истакао је да је дерадикализација озбиљно питање и да је за борбу против тероризма потребна и политичка стабилност.

- Треба радити и на откривању узрока тероризма и чињеница је да су се у БиХ дешавали терористички напади који нису у вези са увезеним тероризмом. Осим обавјештајних метода на прикупљању информација о терористима и њиховим активностима потребно је спречавати одлазак људи из БиХ на страна ратишта. Они кад се врате доносе радикалну идеологију, која је основа за мобилизацију нових терориста - појаснио је Шолаја.

Галијашевић такође сматра да одређене политичке партије не желе да се боре са тероризмом.

- Никакву ефикасну акцију против радикализације и политичког ислама неће дозволити СДА. Они су створили исламизам и радикалисти су њихови војници. Та странка обмањује народ и уводи у политички ислам или исламизам који нема вјере с исламом који је вјера мира. Исламизам је брат са фашизмом - казао је Галијашевић.

Правне шупљине

Кашњење са успостављањем власти те лоша сарадња различитих агенција и институција отежава доношење снажнијих мјера за борбу против тероризма у БиХ, наведено је у најновијем годишњем извјештају Стејт департмента о тероризму широм свијета.

Он појашњава и да је упркос измјенама закона казнена политика у БиХ остала јако блага према осумњиченим за тероризам.

- БиХ је затворила неке правне шупљине путем амандмана који се односе на тероризам у Кривичном закону, иако проблем остаје благо кажњавање - наведено је у том извјештају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.