Овен: Брисел је увијек предлагао унутрашњу етничку подјелу БиХ

Срна
Овен: Брисел је увијек предлагао унутрашњу етничку подјелу БиХ
Овен: Брисел је увијек предлагао унутрашњу етничку подјелу БиХ

Бијељина - Подјела БиХ по етничким принципима и уважавање мулетиетничке реалности одувијек је била политика ЕУ - изасланик Уније за БиХ лорд Дејвид Овен, кога је Брисел поставио на ту позицију 20. јуна 1992. године, предложио је два плана подјеле БиХ по националним шавовима.

Први план из 1992. године познат је као Венс-Овенов план, а други из 1993. као Овен-Столтенбергов документ.

Оба плана је прво прихватио, па одбио муслимански лидер Алија Изетбеговић, мада су оба заустављала рат и давала БиХ више заједничких овлаштења него каснији Дејтонски споразум.

План из 1992. године предвиђао је децентрализовану БиХ подијељену у десет покрајина, које би имале надлежности над унутрашњим пословима и образовањем.

Покрајине би биле формиране по етничком принципу, док би главни град Сарајево био демилитаризовани дистрикт.

Мада је тај план највише погађао Србе и Војску Републике Српске, која се по том плану морала повући са неких територија, муслиманско руководство је на крају и само одбило план, настављајући рат.

Амерички политичар Сајрус Венс, један од коаутора плана, поднио је затим оставку на мјесто специјалног изасланика УН, а на његово мјесто 1993. постављен је норвешки министар спољних послова Торвалд Столтенберг.

Овен и Столтенберг понудили су у љето 1993. године нови план по коме би БиХ била састављена од три националне републике - на челу извршне власти било би трочлано Предсједништво, а предсједавајући би се мијењао свака четири мјесеца.

Уз Предсједништво, носилац извршне власти био би и Савјет министара, а свака конститутивна република требала је да има властити устав.

Занимљивост тог плана огледала се у чињеници да је било одређено да ће, у случају издвајања република, Неум, дијелови општине Столац и Брчког остати дио БиХ.

Алија Изетбеговић је разговарао са врхом Републике Српске (тадашњим предсједником Народне скупштине Момчилом Крајишником) о могућности да се Српска отцијепи након пет година.

За Мостар је било одређено да буде главни град конститутивне републике са хрватском већином.

Срби и Хрвати су прихватили план, а Изетбеговић га је прво прихватио, а онда, одбио.

Чињеница је да је овај план био основа за каснији Дејтонски уговор, само су умјесто три наведена два ентитета - Републике Српска и Федерација БиХ.

И Овен и Столтенберг често су изјављивали да је мировни план из 1993. био повољнији по Бошњаке од Дејтонског споразума, али су га у Сарајеву одбили на сугестију САД. 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана