ФЕЉТОН: Како је НДХ планирала да очисти Врбаску бановину од Срба (3): За неколико сати убили 2.370 невиних људи

На основу разних извјештаја и свједочења може се закључити да су усташе 7. фебруара 1942. године убиле око 2.370 Срба у руднику Раковац и селима Дракулић, Шарговац и Мотике код Бањалуке, премда је именом и презименом идентификовано 2.315 људи: 1.363 из Дракулића, 257 из Шарговца, 679 из Мотика, као и 16 рудара који нису били из тих села.

Треба посебно нагласити да је током злочина убијено 551 дијете. Међу њима и једанаесторо дјеце рођене 1942. године и 45 годину дана раније. Поједине жене и дјевојчице биле су силоване, а потом убијене.

Крвави пир

Како је текао злочин над српским цивилима у руднику Раковац и селима Дракулић, Шарговац и Мотике 7. фебруара, описали су у својим извјештајима хрватски органи власти, локални и регионални. Бањалучки здруг доставио је 8. фебруара 1942. године телеграм у Загреб, у којем је речено да је усташка сатнија Поглавникове тјелесне бојне убила крамповима 31 рудара у руднику угљена, а затим и око 500 људи у селу Мотике. 

Два дана касније котарски предстојник Котарске области Бањалука упутио је извјештај Жупској редарственој области у Бањалуци. У извјештају је речено да је Андрија Голуб, начелник општине Буџак, јавио да је 7. фебруара рано ујутро дошао усташки одред из Бањалуке у села Дракулић и Шарговац и да су тамо “поубијали све грко-источњаке без разлике на спол и старост. Поубијане су све породице из око 150 домаћинстава. Убијено је по прилици 1.300-1.500 особа. Убијање је вршено сјекирама”.

У извјештају је још наведено да лешеви убијених леже около и да их “народ” сахрањује, а да су лешеве развлачили пси и свиње. Стока и жито се превозе у Бањалуку и складиште у усташке и војне магацине.

Десет припадника усташке бојне запосјело је 7. фебруара 1942. у четири часа ујутро рудник Раковац код Бањалуке. Неколико радника “грко-источњака”, који су спавали у објектима рудника, одмах је убијено. Након што је око осам часова придошло још око 50 усташа, сачекали су раднике друге смјене, легитимисали их и одвојили “грко-источњаке” од осталих. Затим су им везали руке на леђима, одвели их у непосредну близину рудника и “обарали их ударцима тупим оруђем у потиљак. Пошто би их оборили, дотукли су их ударцима крампа”.

Тако су поступили и са радницима треће смјене, кад су излазили из јаме - “убили су 37 од укупно 68 грко-источњака запослених у руднику”. Остатак је вјероватно страдао при покољу у селима Мотике, Шарговац и Дракулић или су успјели да побјегну.

Алеман

Завршивши злочин у Раковцу, иста сатнија је, под командом натпоручника Јосипа Мишлова, а у пратњи фра Филиповића, жупника из самостана Петрићевац, наставила “клање грко-источњака у Дракулићу код Бањалуке”. Ту би прикупили становнике из више кућа износећи малу дјецу у нарамку, те би их у гомили сакупљене клали сјекирама и ударцима крампова. На тај начин је поклано око 1.500 особа. Међу убијенима био је и слуга министра промета и јавних радова у Влади НДХ.

Злочин је извршен и у селу Шарговац, а по повратку у град усташе су извршиле покољ и у селу Мотике, гдје је убијено око 70 породица са око 715 чланова. Пуковник Алеман устврдио је тада да “укупан број жртава извршених покоља износи око 2.300 особа”.

ФЕЉТОН: Како је НДХ планирала да очисти Врбаску бановину од Срба (1): Од Бањалуке покушали да направе “Антинград”

ФЕЉТОН: Како је НДХ планирала да очисти Врбаску бановину од Срба (2): Гутић осмислио геноцид, црква подржала

Хрватским житељима околних села усташе су наредиле да покопају лешеве побијених. Поступајући тако, пронашли су око 20 тешко рањених људи, који су преживјели клање, и они су смјештени у градску болницу.

Од злочина до данас, пише Алеман, усташе превозе храну, стоку и намјештај убијених људи, а према непровјереним подацима један дио стоке продају мјесним месарима. Алеман даље пише да се оваквим поступцима изазива опасност одмазде над римокатоличким и муслиманским становништвом у сусједним селима од стране “четничко-комунистичких банди”. Он даље наводи да су “грко-источњаци у селима у којима је покољ извршен били потпуно лојални и мирни грађани”.

- Како су иста села опкољена селима са хрватским живљем, то нису ни били у могућности да ступе у ма какав додир са побуњеницима. Стога отпада могућност сумње на какве акције илегалне или побуњеничке од стране поубијаних, како то заповједништво усташке бојне наводно наводи као мотивацију за свој описани поступак - написао је Алеман.

Страхови

Он даље наводи да је злочин изазвао огромно узбуђење и негодовање у свим слојевима грађанства у Бањалуци, које најтежим ријечима осуђује злочин над невиним становништвом, бојећи се подједнако, како одмазде четника, тако и даљег недозвољеног поступања усташа.

- Сматра се да је духовни зачетник овог покоља Виктор Гутић, велики жупан при Министарству унутарњих послова, сада у Бањалуци, с обзиром на његова раније доказана недјела. За истог је утврђено да је у сталној вези са заповједништвом усташке бојне, те је сав презир и револт грађана управљен према њему. Грађани немају наде на смирење и побољшање постигнутих прилика - наводи Алеман додајући да би, све док су Гутић, његов брат Блаж и први сарадник Стјепан Момчиновић у Бањалуци, могло бити нових проблема.

Алеман је замолио Куленовића да они буду уклоњени из града и да им буде одузета било каква могућност уплитања у локалне прилике.

- Ради описаних и сличних догађаја који су се одиграли на подручју Велике жупе Сана и Лука у вријеме док је Гутић био усташки стожерник и повјереник за бившу Врбаску бановину, разумљиво је зашто усташки покрет међу становништвом наилази на тако малу популарност - закључио је свој извјештај пуковник Алеман.

Алеманов извјештај у Загребу схваћен је као критика хрватског поглавника Анте Павелића и његове политике, па је он већ 13. марта 1942. смијењен поглавниковом наредбом и стављен на располагање Министарству домобранства у Влади НДХ.

Први извјештаји

Котарски предстојник Котарске области Бањалука јавио је 10. фебруара 1942. године Жупској редарственој области у Бањалуци да је добио информацију и од Марка Марића, начелника општине Сарачица, да је у суботу, 7. фебруара 1942, из Бањалуке око шест часова ујутро дошао усташки одред у село Мотике и поубијао све становнике “грко-источњаке” из око 50 кућа и жене и дјецу без разлике. Убијање је вршено дјелимично из пушака, а дјелимично ножем и сјекирама. Марић је тада на прву процијенио да се ради о 500-600 људи.

(Фељтон је урађен по књизи историчара Горана Латиновића и Николе Ожеговића “Хрватски злочин над Србима у руднику Раковац и селима Дракулић, Шарговац и Мотике код Бањалуке 7. фебруара 1942”. Издавач књиге је Србско сабрање “Баштионик”).

Наставак у наредном броју “Гласа Српске”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.