Свечано отворенa изложба "Слово српско рукописно" (ФОТО)

Изложбу је припремио академик Миливоје Унковић, који је рекао да је изложба отворена поводом 9. јануара, Дана Републике, и да представља веома драгоцјено сусретање са историјском чињеницом - оргиналним рукописима које су људи са бескрајном љубављу писали и преписивали да би могли да шире писменост.

"У вријеме када су преписиване ове књиге, прије 400 година, било је више од 90 одсто неписмених. Ми данас имамо велики проценат писмености, али имам осјећај да су они били писменији него што смо ми данас", изјавио је Унковић новинарима послије отварања изложбе.

Унковић је рекао да културна баштина припада народу који ју је стварао јер је једино он разумије.

Директор Републичког секретаријата за вјере Српске Драган Давидовић истакао је да је на изложби представљено 15 оригиналних рукописа, као и неколико фотокопија рукописа, издања као што су Мирослављево јеванђеље.

"Црквено гледајући, заступљене су четири епархије, Захумско-херцеговачка, Митрополија дабробосанска, Зворничко-тузланска и Бањалучка. Нажалост, Бихаћко-петровачка епархија је толико пострадала у свим историјским ратовима и пожарима да у својој ризници нема ниједну књигу", појаснио је Давидовић.

Према његовим ријечима, многе књиге су однесене током прогона за Славонију, Војну Крајину и данас се чувају у епархијској пакрачкој библиотеци.

Он је рекао да је, према процјенама стручњака, до данас сачувано између шест до осам одсто културног блага српског народа и Српске православне цркве.

"Можемо само да замислимо колико је тога тих стољећа настајало у ризницама, манастирима, црквама писаног, иконописаног или другог културног блага. Наравно, и цркве и манастири који су до данас сачувани дио су тог културног блага", рекао је Давидовић.

Према његовим ријечима, тренутно се ради рестаурација бројних књига.

"Културном благу је потребна рестаурација, конзервација и, оно што је најбитније, а што показује и ова изложба, презентација", навео је Давидовић.

Он је истакао да је сарајевска ризница најбогатија и документима и књигама, истичући да то остаје као посебан дио обраде за које су потребне године и године да би све било обрађено и конзервисано.

Давидовић је поменуо и Четворојеванђеље из 1380. године, које се данас чува у манастиру Гомионица, а које је писано у Хиландару на врхунцу љепоте писане ријечи, а ту је и из манастира Житомислић Минеј за септембар на пергаменту који је рестауриран прије 15 дана.

Професор Жељко Вујадиновић рекао је да се кроз ову изложбу види континуитет писма и идеје писаног стваралаштва уопште.

"То је велики подвижнички подухват у ономе времену писати и остварити оваква дјела. То је изузетно остварење", истакао је Вујадиновић.

Он је навео Мирослављево јеванђеље као најстарији и најљепши сачувани спомен српске обрадне писмености, додајући и Законоправило Светог Саве и сарајевске преписе из 14. вијека, те Чајничко јеванђеље, које је значајно и по ортографским обиљежјима.

Изложба "Слово српско рукописно", чији је покровитељ предсједник Републике Српске и Одбор за прославу Дана Републике Српске, биће отворена до 4. марта.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.