Дарко Стојић, глумац: Несвјесни смо кастрације предњег дијела мозга

Казао је то за "Глас Српске" глумац Дарко Стојић који игра главног јунака Мекмарфија у представи "Лет изнад кукавичјег гнијезда" Кена Кизија у режији Горана Дамјанца, која ће премијерно бити одиграна вечерас од 20 часова у Позоришту Приједор.

- Првенствено мислим на Форманово ремек-дјело из 1975. које је окићено са чак пет "Оскара" укључујући и онај за главног глумца, тако да је један од првих задатака био ослободити се тог терета, не упасти у замку имитације и пронаћи свог Мекмарфија - додао је Стојић.

ГЛАС: Како је протекла сарадња са редитељем Гораном Дамјанцем и ансамблом Позоришта Приједор?

СТОЈИЋ: Дамјанац и ја се познајемо још од мојих студентских дана, а ово није наша прва сарадња. Прије неколико година радили смо заједно на Жаријевом "Краљу Ибију" тако да сам већ упознат са његовим системом рада. Ради се о режисеру који има јасан и конкретан циљ тако да није било неспоразума у току процеса. Што се тиче Позоришта Приједор ту је свака ријеч сувишна и бескрајно сам захвалан тој кући на прилици која ми је пружена. Ради се о ансамблу који је оперисан од тривијалних безвезарија и "глумачких болести" те је огромно задовољство првенствено познавати те људе, а тек онда и сарађивати са њима. Глума је екипни спорт, а ансамбл Позоришта Приједор је спреман за Лигу шампиона.

ГЛАС: Комад говори и о слободи духа. Данас нам се постављају ствари тако као да имамо сву слободу да говоримо и износимо мишљења и ставове, али да ли ми данас заиста имамо слободу духа или је наш дух заробљен у наметнутим оквирима друштва?

СТОЈИЋ: Имамо ми слободу да износимо мишљења и ставове, питање је само колико су ти ставови заиста наши. То је уједно и највећа побједа Система - да те натјера да повјерујеш у привидну слику слободе и да инструментализоване мисли постану твоје.

Заправо, то је једна од есенцијалних тема и овог дјела. "Лет изнад кукавичјег гнијезда" јесте прича о нама над којима се, различитим средствима информисања, свакодневно извршава лоботомија, а ми смо убијеђени да и даље мислимо својом главом, несвјесни да је над многима већ извршена кастрација предњег дијела мозга.

ГЛАС: Будући да је роман "Лет изнад кукавичјег гнијезда" Кена Кизија објављен 1962. те да је прво извођење представе било 1963. године на Бродвеју како коментаришете да је тема о којој дјело говори актуелна и данас, иако нам се каже да живимо у демократском друштву? Није ли то мало застрашујуће? Као да се ништа не мијења?

СТОЈИЋ:  Не знам колико сам позван да говорим на ту тему, али могу рећи да је то само један од доказа да се људи и њихова природа не мијењају, већ само околности у којима дјелују.

Актуелни су и Домановић и Кочић, Достојевски и Гогољ те многи прије њих, тако да нас не би требало чудити ни судбина Кизијевог рукописа. Застрашујуће можда јесте и свакако да се са тим не треба помирити јер човјек мора живјети за племенити виши циљ, јер ако тај циљ не постоји ту престаје да постоји и човјек као духовно биће.

Планови

ГЛАС: На чему још радите, хоће ли Вас публика гледати ускоро у још неким пројектима?

СТОЈИЋ: Након "Каубоја" који тек почињу свој позоришни и фестивалски живот, спомиње се и европска турнеја камерне опере Давида Мастикосе "Вишња са златном коштицом" у режији реномираног загребачког режисера Озрена Прохића.

Такође, у пуном јеку је снимање четврте сезоне омладинске емисије "Свезналица" на Радио телевизији Републике Српске, а поред тога на листи су још неки пројекти и снимања о којима не знам колико смијем говорити, а и не бих да их урекнем. Свакако, генерални план је да након свега тога мало успорим и љето дочекам у топлијим крајевима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.