"Сан о завичају" на Театар фесту у Бањалуци: Срећа није ни тамо негдје далеко

Овај комад, рaђен према тексту Ивана Велисављевића, а у режији Милана Нешковића, синоћ је извео ансамбл Народног позоришта Ниш, у оквиру друге такмичарске вечери Театар феста "Петар Кочић" у Народном позоришту Републике Српске.

Публика је овај пут била  на сцени заједно са глумцима који сједе у сеоској биртији, за кафанским столовима, док их служи конобарица, а они свирају меланхоличне мелодије. Сат је стао на три сата иза поноћи, и ту као да је стао заувијек за српско село Владимировце, док у позадини на кафанском зиду гледамо у "Сеобу Срба". Препознавање познатог платна "Сеоба Срба" на којем је Паја Јовановић осликао Србе, предвођене патријархом Арсенијем Tрећим Чарнојевићем буди осјећај лоше бесконачности која се живи.

Током три кафанске ноћи, кроз пјесме Шабана Шаулића "Мајко све ти опраштам", "Како ти је како живиш", "Снежана" или "Два галеба бела" на површину избијају све личне несреће и туге јунака. Одушевљени Шабаном Шаулићем, док пију за столом, напомињу да је скоро свако друго домаћинство у бившој Југославији имало плоче овог пјевача, због чега је и прозван краљем народне музике. Свако од њих отпјева своју пјесму, текстови "Ниси ме видела од рођења, само си рекла довиђења оцу мом" или "...ах зар се тако сад љубав дели ја да умирем а она да живи" огледало су несреће ових људи.

Све похвале иду ансамблу који је сат и тридесет минута пјевао и свирао на сцени, што није нимало лако.

Њихови ликови живе животе без циља, у том селу у којем живот одумире, али међу њима се издваја Константин Кол Витас, којег игра Марко Радојевић, а који је био једини који је могао нешто више. У њега су полагали наде.  Он је отишао у Америку и тамо није пронашао оно што је мислио да ће да пронађе. Вратио се кући након седам година са сном о завичају. Код куће га није дочекао сан, дочекала га је сестра која се удаје а не зна ко је отац њеног дјетета, брат који коцка и у дуговима је, Чивија који их уцјењује, бивша дјевојка која се виђа са свим мушкарцима из села и мајка разочарана неуспјехом оног у кога је полагала наде, у њега. Дочекали су га и другови који и даље гледају како "Крава мирно жваће далековод". Његова трагедија је у томе што ни у туђини није досегао оно о чему је сањао, вратио се неостварен и празан, каже престао је да пише, одустао је од свог сна. Трагајући за бољим, мислећи да је бољи од свих, остао је изгубљен. Изгубљен у спознаји да није ништа бољи од својих другова.

Већина ликова има одређене тјелесне деформитете, али сви они живе живот са болом.  Ипак уз Кола издваја се и Снежана, његова сестра коју игра Братислава Милић. Снежана је рођена без руке. У једном тренутку она каже како људима у животу фали много тога, па каже: "Срећа моја, мени фали само рука". Снежана је једина срећна, јер она се удаје испунила је свој сан. Једина је ведра и оптимистична. Гледајући све те животе и схватајући шта све у животу може да  фали људима она je просто открила поенту. Истински је срећна, за то јој није требало много.

Комад се и завршава Снежанином свадбом, музиком, игром на столу, колом и чувеним свадбарским возићем. Њихове туге и среће искрене су, такви су какви су и тога се не стиде, они живе и опстају и то је довољно.

Уз Марка Радојевића и Братиславу Милић у представи играју Маја Вукојевић Цветковић, Сања Крстовић, Милош Цветковић, Данило Петровић, Александар Стевановић, Андрија Митић, Стефан Младеновић, Александар Маринковић и Александар Михаиловић.

Редитељ Милан Нешковић је истакао да људи често мисле да је ово прича о Шабановом животу и објаснио да је пјевач само инспирација кроз народну музику која је одредила претходних осамдесет година на овим просторима.

- Неке његове песме су из шездесетих година, а имамо и песму из 2009. Тако да је и Шабан, као и та музика, пролазио кроз те периоде. То је као временска одредница и тај неки наш усуд, та тескоба свима нама који нисмо љубитељи те музике. Ми народну музику пречесто везујемо за деведесете, за пропадања, за турбо фолк. Наравно, постоји та директна конотација, одатле кафана и то да се све дешава у кафани која нам је свима и друга кућа и судбина и библиотека - закључио је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.