Представа „Не играј на Енглезе“ премијерно одиграна у Бањалуци: У понору порока

Миланка Митрић
Foto: А. Чавић

БАЊАЛУКА – Не играјте на Енглезе, они су будале, ријечи су које се неколико пута могу чути у представи „Не играј на Енглезе“, која прича о пријатељству и животу у понору порока.

Текст Владимира Ђурђевића „Не играј на Енглезе“ имао је неколико позоришних адаптација, а једна од нових је настала као копродукција Театра „Федра“ Бугојно и Градског позоришта „Јазавац“. Представа је у Бугојну премијерно одиграна у понедјељак, док је бањалучка публика у „Јазавцу“ имала прилику да је погледа у сриједу навече. Ову причу о животу, највећим дијелом подређеном кладионици, скривањима и урушавањима пријатељских односа и животима завијеним у пороке и велике и мале лажи, публика у „Јазавцу“ попратила је, заслужено, снажним аплаузима.

У представи играју Сенад Милановић, Александар Руњић и Бојан Колопић.

- Ово је можда један од квалитетнијих забавних текстова које сам прочитао, зато ме интригирао, актуелан је, активан, јер великих проблема овде на Балкану имамо са кладионицама. Свиђа ми се што је испод свега једна прича о пријатељству, моралу истини, искрености, не испада да је банална прича. Иако је ово, у ствари комедија, има се ту шта и научити - казао је режисер представе Марко Вукосав и додао да су на представи радили више од годину и по дана.

Глумац Бојан Колопић истакао је да је публика у Бугојну добро реаговала на представу, а да му се чини да је тако било и у Бањалуци.

- Клађење је озбиљан проблем. Ми волимо да кажемо да ако један гледалац изађе из сале, а да се запита, то је важно, а мислим да смо направили представу у којој се више гледалаца може пронаћи. У нашој причи главна тема јесте драма између три лика. То је као свако друго пријатељство, а тамо где се вуче порок, то никако не може на добро да изађе. Наша прича је о губљењу пријатељства и о губљењу тих неких правих, искрених, људских животних норми - објаснио је Колопић.

Он је додао да када се прави осврт на овај проблем, углавном се помиње финансијски моменат, али битнији је онај људски, који ишчезава у вртлогу порока.

- Битно је све кроз шта истински коцкари, који то раде година, пролазе и колико је то протраћен живот. Све да у кладионици проведеш читав живот, и све да неко добије и десет милијарди, то је живот који је протраћен. Од јутра до мрака само размишљаш ко ће да победи, колико си добио и колики су ти дугови. Људи се с тим буде и с тим лежу да спавају. Новац јесте важан, али то што они психички пролазе је најужасније - закључио је он.

Глумац Сенад Милановић казао је да он не мисли да ће представа и све што она поручује и проблематизује икога промијенити.

- То власти треба да раде, да кладионицама ударају порезе, да се на било који други начин смањи број тих кладионица. Представа као представа може у вама да пробуди нешто, може да доведе до катарзе неке, али колико та катарза држи људе послије, то је једно огромно питање. Страшно је шта се дешава. Мислим да власти треба да дођу да погледају представу, ако већ нису свјесни проблема те да  мало на њихову свијест то утиче, да виде шта се све ради, а страшне ствари се раде у кладионицама - додао је он.

Репризно играње у „Јазавцу“ је 9. новембра, а у Бугојну 11. новембра.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана