"Код Вечите славине" на Театар фесту у Бањалуци: Сапирање наслијеђене кривице

Миланка Митрић
Foto: Д. Ракита

БАЊАЛУКА - Јабука као симбол гријеха, али и љубави, крв као живот или освета, брашно и вијенац бијелог лука као заштита од нечистих сила, вијенци цвијећа, вода као извориште живота, црвена и бијела боја, мјесец, само су неки од симбола уплетених, као клупко судбине које веже ликове у представи "Код Вечите славине", која оживљава један магичан и суров свијет гријеха, кривице и вјеровања.

Религија и фолклор у вртлогу историје гријеха који се преноси генерацијама, који натапа тло насљеђивања, заташкивања, убијања и прећуткивања и посљедица, основна су нит која повезује ову представу  у складну цјелину.

Комад је рађен по мотивима дјела Момчила Настасијевића, а у режији Соње Петровић, док је за драматизацију и прилагођавање Настасијевићевог зачудног свијета овом времену заслужна Мина Петрић.

Глумачку подјелу чине Соња Исаиловић, Стефан Вукић, Бојана Милано-вић, Вукашин Ранђеловић, Милош Лазић, Стефан Старчевић, Миа Симоновић, Алиса Лацко, Нина Рукавина, Ненад Пећинар и Димитрије Аранђеловић, који су, усклађено, у скоро два сата трајања представе оживјели причу препуну бајања, крви, боли и несреће

- Нас је инспирисало суочење са нашим фолклором. Кад кажем фолклор, мислим и на неко културно наслеђе и на културни идентитет, као и на митологију и религију, те све оно што чини наш идентитет и наше постојање и данас - рекла је режисерка Соња Петровић, осврћући се на различите нити инспирације и жеље за оживљавањем овог комада, које је са изузетним тимом људи и реализовала.

Почевши од њених режисерских рјешења за приказ самоубиства, силовања, убиства и свих видова насиља на сцени, преко музике која се стапа са сваким покретом ликова, до воде, односно славине и комплетне сценографије, ова представа изгледа као поезија у покрету, а сваки читалац Настасијевића зна колико је то тешко створити.

Одмотати Настасијевићеве ријечи, изњедрити магијске елементе из њих и спојити их са стварним, прошлим животом којег не познајемо, а који нас дира и рањава, значи одмотати судбинске нити које нас вежу с нашим пре-цима.

- Када сам сам читала Настасијевића и када сам размишљала о томе да радим представу по његовом делу, ишла сам у правцу колико је свака следећа генерација све збуњенија и апатичнија. Свака идеја о заташкавању и прећуткивању неких ствари ствара све више конфузних генерација које не знају по каквом тлу ходају. Неопходно је суочити се са својом прошлошћу и прихватити то да бисмо причали о томе да ли смо ми генерацијски у стању да тај низ, на неки начин, прекинемо. Да ли је могуће погледати се као што су Сирчанин и Подољац дошли на место на којем су се њихови очеви међусобно поубијали, да ли је могуће доћи на то место, погледати се у очи са тим човеком и прекинути тај ланац, иако сте одрастали на потпиривању мржње против оног другог о коме, у суштини, не знате ништа. То је била основна нит и основна идеја - навела је Петровићева.

Глумац Вукашин Ранђеловић на округлом столу након представе навео је да је најтеже било ухватити Настасијевићев језик.

- Оно што бих могао да тврдим јесте да је то поезија, иако је то драмски текст. Иако се то чини као колоквијални говор, то је поезија, то је толико сабијено у смислу, значењу, садржају. Толико је садржајно у тако малом простору. Ако почнете то да говорите као поезију, то не ваља, јер је драмска представа у питању, а та борба са садржајем ми је било најтежа, поред година које сам морао у првом делу представе да доказујем. Све ми је постало јасније када сам прочитао како је Настасијевић писао поезију, тако што напише дугу песму и онда је 'љушти' само, мења речи да што мање речи остане - казао је Ранђеловић.

Драматург Мина Петрић истакла је да је мелодија Настасијевићевог језика толико заводљива да им је у раду на представи свима ушла у мисли и у откуцаје срца.

- Сви смо могли да разумемо само једни друге, а не спољни свет. Толико је богат и леп језик да се у њему заиста може живети - назначила је она о овом комаду који је премијеру доживио у фебруару ове године, а којег изводе глумци Српског народног позоришта из Новог Сада и Центра за развој визуелне културе.

Пета такмичарска представа је "Југославија, моја отаџбина" Гледалишча Копер и Позоришта Приједор, настала по дјелу Горана Војновића, а у режији Марка Мисираче биће одиграна вечерас од 20 часова.

Посљедња такмичарска представа "Шћери моја" Црногорског народног позоришта бити одиграна сутра од 20 часова. Комад је настао по тексту Маје Тодоровић, а у режији Ане Вукотић.

У оквиру пратећег програма вечерас од 18 часова, на сцени "Петар Кочић" биће промовисана књига "Народно позориште Врбаске бановине - оснивање и умјетнички развој", ауторке Љиљане Чекић. На промоцији учествују: Љиљана Чекић, Жељко Вујадиновић и Раденка Шева.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана