Душко Мазалица, глумац Дјечијег позоришта РС, за “Глас Српске”: Народ жељан квалитетних културних дешавања

Рекао је ово за “Глас Српске” бањалучки глумац и стални члан ансамбла Дјечијег позоришта Републике Српске Душко Мазалица, који годинама остварује изузетне креације на сцени.

- У 2019. години, када је ријеч о професионалном пољу, најјачи тренутак за мене је био гостовање са представом “Одисеј - сан о повратку” у режији Бисерке Колевске у Солуну пред пуном салом дјеце из грчких основних школа. Одушевљење те дјеце и реакције на сваку слику представе биле су инспиративно покретачке. За њих је та тематика традиционална и од малих ногу добро усвојена - каже Мазалица.

Издваја и представу “Пећа и Вук” Дјечијег позоришта РС, коју је такође режирала Бисерка Колевска.

- Ова симфонијска бајка је неопходна као културно-умјетнички мелем на рану коју нама и нашој дјеци наноси популистичка музика праћена са “Јутјуб” канала. Осјетио сам занос и усхићење те мање дјеце и колико за њих много више значи класична музика од музике која им се пласира. Класична музика је вишеслојна и много боље утиче на развијање можданих вијуга - истиче Мазалица и подсјећа на гостовање у Хамбургу прошле године.

То је, каже, било прво гостовање, након свих година путовања по свјетским фестивалима, за дијаспору.

- Морам да признам да сам искрено одушевљен колико су наши људи успјешни у Њемачкој и колико се добро држе заједно и да их лијепо окупљају културни садржаји и духовност Српске православне цркве. Из тог гостовања сам схватио колико тим људима снаге и мотива за живот дају културно-умјетнички садржаји и духовност - прича Мазалица.

Када је ријеч о плановима за ову годину, не жели да открива детаље.

- Како год да нешто споменем да ћу да радим, то се изјалови. У сваком случају имам занимљиве планове и бојим се да их спомињем да се не би остварили. Поготово што мислим да је 2020. година у којој започињем да се бавим остваривањем неких својих умјетничких идеја - наглашава глумац, који се опробао и у продуцентским водама.

У 2019. је, подсјећа, успио да се посвети филмској продукцији као аутор два филма.

- Наиме, мастер ФТВ продукције који сам завршио прије пет година у Београду од глуме не стиже доћи на ред. Филм на којем радим већ више од годину дана је дјечији играни “Школа на селу”. То је филм за који сам заједно сам Миланом Гајићем радио на сценарију, а онда продуцирао и режирао. Настао је као идеја на радионицама глуме у Школи за креативну едукацију и развој “Деа Нике”. Његову премијеру жељно ишчекујемо почетком ове године - најавио је Мазалица.

Друго остварење је играно-документарни филм о босанском брдском коњу. 

- Требао сам да кроз неки пројекат радим промотивни видео и пошто сам велики љубитељ коња, врло лако сам све сараднике убиједио да радимо играно-документарни филм. То је прича о једној дјевојчици и њеној кобили Уни са којом је успјела да освоји медаљу на такмичењу у прескакању препона - испричао је глумац, који ових дана одмара због зимске паузе у позоришту.

Труди се да пуни батерије и прикупља нову енергију са породицом на скијању, а иде и на јахање.

- Од професионалних обавеза полако се припремам за нове пројекте, а проводим и вријеме у монтажи за ова два филма која су у завршној фази постпродукције - каже Мазалица.

Осврнуо се и на културни живот у Бањалуци и Републици Српској. 

- Стање у култури није баш најбоље. У Бањалуци се ситуација мало и поправила током припрема апликације за кандидатуру Бањалуке за ЕПК 2024. Усвојена је стратегија развоја културе и могло би се рећи да су културњаци продисали. Али нису и живнули - сматра Мазалица.

Ситуација у осталим градовима Републике Српске је, додаје, “на културним апаратима”.

- Треба да се оспособе домови културе и да се умреже. Све што се квалитетно деси у Бањалуци може да лако оде и у мање средине. Ако гдје и одемо да гостујемо са Дјечијим позориштем РС, видимо да је народ жељан квалитетних културних дешавања. На сваком кораку је очигледно колико је потрошачка еуфорија и сам новац важна одлика живљења која потискује духовне и моралне вриједности у неки девети план. То онда наравно утиче на културу спектакла који подразумијева масовно окупљање, тржиште, а опет занемарује квалитет самог садржаја - истиче Мазалица.

Такво стање, додаје, у народу изазива сиромаштво духом, незадовољство собом и друштвом у којем живи.

- Из тог разлога не могу да гледам само себе, свој рад и своју породицу као успјешне јединке у друштву док то друштво има озбиљне културне ране. “Мене све ране мога рода боле и моја душа с њим пати и грца” (Алекса Шантић, “Отаџбина”) - каже Мазалица.

Сарадња са екипом квиза “Научи се човјече”

Душко Мазалица истиче сјајну сарадњу са екипом квиза “Научи се човјече” на Радио-телевизији Републике Српске и водитељима Окијем и Бокијем.

- У овој ТВ емисији смо и објелоданили рођење мог сина Стефана. Све што радим дајем пуно од себе, а доста тога сам урадио прошле године - каже Мазалица. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.