Дарко Николић, режисер, за “Глас Српске”: Нашу стварност као да су писали пајтоновци

Бранислав Предојевић
Дарко Николић, режисер, за “Глас Српске”: Нашу стварност као да су писали пајтоновци

Искуство које сам стекао у раду на “Једином излазу” омогућило ми је да се више посветим сваком сегменту ове серије, од сценарија до рада са глумцима, као и избору кључних сарадника, што је резултирало, по мом мишљењу, много бољим делом. Већ од почетка припрема било је јасно да је пројекат “Немирни” инспиративан свима па је свако доносио нешто ново и надограђивао постављене елементе.

Рекао је ово за “Глас Српске” режисер Дарко Николић објашњавајући колико је труда и рада ауторске екипе требало да се бројеви од преко 80 снимајућих дана, око 160 ангажованих глумаца, троје сценариста и десетине сарадника претворе у серију “Немирни”, чије емитовање је почело протеклог викенда.

- Сјајна глумачка екипа је дала велики допринос квалитету серије не само фантастичним интерпретацијама ликова већ и изградњи улога и брушењем финих нијанси ликова кроз интензивну интеракцију са сценаристима. Уверен сам да ће и гледаоци препознати ефекте овог тимског рада и да ће волети наше “Немирне” - додаје Николић.

ГЛАС: Ако су филм и серија “Једини излаз” својом трилерском формом били позитивно изненађење, сада је серијал “Немирни” једна врста потврде да се у жанровским водама крими-трилера осјећате као свој на своме. Фаворизујете лично жанр или је у питању сплет околности?

НИКОЛИЋ: Трилер јесте жанр који у мени изазива највише сензација, највише гледам филмове и серије из тог спектра, а и моја досадашња остварења одговарају том сензибилитету. Пре “Јединог излаза” и “Немирних” развијао сам још неке филмове и они су такође из те нише, тако да то заиста јесте моје најчешће опредељење. Једини сплет околности је био што сам прво почео да радим “Немирне”, али смо се зауставили и ушли у “Једини излаз”.

ГЛАС: Оба пројекта, осим жанровске форме, дијеле још неколико сличности - снажан женски лик у главној роли и мутна друштвена позадина испод које доминира људски порив ка насиљу? Шта из Вашег угла разликује серију “Немирни” у односу на “Једини излаз”?

НИКОЛИЋ: Снажан женски лик, мутна друштвена позадина, као и вивисекција људских односа у којима доминира, како сте и сами приметили, порив ка насиљу јесу неке сличности оба пројекта, али се умногоме и разликују. Док у “Једином излазу” лик који тумачи Анђелка Прпић открива своју снагу решавајући мистерију нестанка мужа, највише кроз савладавање себе саме па тако је заправо “Једни излаз” психолошки трилер, у “Немирнима” инспекторка коју тумачи Николина Фригановић, решавајући случај, решава и своје односе са ближњима па код ње имамо супротни смер те упознајемо слабости једне јаке жене у класичном крими-трилеру.

ГЛАС: Колико је тешко данас у Србији и шире на Балкану фикцијом надмашити стварност, која спрегом политике, криминала, насиља, падом норми дјелује као да је писана за неки напет трилер, али оставља тешке и стварне посљедице на животе свих нас?

НИКОЛИЋ: Потпуно сте у праву све што сте написали. Потписујем. Тешко је измислити нешто луђе и страшније од наше стварности. Свакодневно се пишу нови заплети које не можемо ни да смислимо, а да их и смислимо, људи би рекли да је немогуће. Нашу стварност као да су писали пајтоновци.

ГЛАС: Живимо у златној ери телевизијских серија, које доминирају понудом, снима се брзим темпом па је постало тешко испратити све... Колико је то добро, а колико штетно за српску кинематографију у свим њеним сегментима, од сценарија преко глуме до режије?

НИКОЛИЋ: Спадам у оне који ће рећи да никада није мало, тачније, пуно је само када бију. Квантитет рађа квалитет. Није лако написати добар сценарио нити направити добру серију која би требало да буде разумљива и гледана и ван наших простора. “Једини излаз” је продат и у Скандинавији, Шпанији, Јужној Кореји, Америци… Не видим никакав разлог зашто би то било лоше. Ако погледате било коју од светских платформи, “Нетфликс”, “ХБО”, “Скај/Шоутајм”, “Дизни”, свугде имате велики избор серија и филмова, различитог квалитета и жанра, а на гледаоцу је да гледа шта жели. Могућност избора је увек боља од немања истог.

ГЛАС: Прије оба играна пројекта бавили сте се на неки начин сродним темама у документарцу “Србија и смрт”. Смрт јесте једна од фасцинација људског рода, али откуд она као тема документарца која се бави специфичним односом Срба према крају живота?

НИКОЛИЋ: Драго ми је да сте ово питали јер се односи на део живота у ком сам сарађивао са “Вајсом” и радио неколико документараца за њих. “Вајс” је познат по томе да бира теме које не би баш свако дирао па је тако било и у случају филма “Србија и смрт”. Једно дивно искуство, пет дана по Источној Србији, упознавање људи и неких обичаја за које нисам знао, а граниче се с паранормалним, велика инспирација за филмове са тематиком натприродног. Између осталог, радим тренутно на развоју мини-серије која се дотиче тог краја и тих ствари.

ГЛАС: Осим трилера, када би се коцкице поклопиле, у којем бисте се жанру или врсти приче вољели опробати као аутор?

НИКОЛИЋ: Овде могу да се наставим на крај претходног одговора, а додао бих да поред те мини-серије развијамо две серије које су комедије и наставак “Немирних”. Излазим и на конкурс Филмског центра Србије, за филм “Мед” за који је сценарио написала Маја Тодоровић, а по роману Слободана Деспота. То је драма о поновном спајању оца и сина после година раздвојености, а коју су сами бирали, у тешким околностима за време “Олује” 1995.

ГЛАС: Какви су филмови и серије покретали Вас као конзумента и шта још волите погледати када имате времена?

НИКОЛИЋ: На листи су филмови разних жанрова који су формирали мој укус, од класика попут “Кума” (Копола) преко “Амаркорда” (Фелини), “Истјеривача ђавола” (Фридкин), до корејског “Старог момка” (Парк) или модерних хорора “Пусти правог да уђе” (Алфредсон). На моју срећу, бавим се послом који обожавам, а у то спада и гледање серија и филмова које је у мом случају веома заступљено. “Банши”, “Фарго”, “Брон”, “Нула, нула, нула”, “Насљедници”, “Завада”, “Бијело”, “Црни лептири”, “Јелоустоун”, “Покерашка фаца”, “Градоначелник Кингстауна”, “Краљ Тулзе”, “Банде Лондона”, “Тед Ласо”..., само су неке од феноменалних серија које сам погледао последњих година. Спремам се да погледам “Северанце” Бена Стилера, а гледао сам већ у његовој режији “Бјекство из Денсмора” и био позитивно изненађен.

Глумице

ГЛАС: Занимљив је и Ваш избор глумица, у првом филму/серији сте изабрали Анђелку Прпић, до тада познату углавном по комичарским улогама, овај пут главну ролу носи Николина Фригановић, глумица одличне позоришне репутације. Како и на чему базирате избор?

НИКОЛИЋ: За Николину се није било тешко одлучити - и пре него што смо заједно радили, сматрао сам је за једну од најквалитетнијих глумица са ових простора, а током рада на серији “Немирни” се то и потврдило. Чини ми се да би она могла да одигра неколико улога из серије подједнако добро. С друге стране, волим да експериментишем у раду са глумцима и да се увек трудим да их изместим из улога које би за њих биле “очекиване”, јер на тај начин померамо границе и у њиховом и у мом раду. Тако је било и у овом случају (слично као и са Анђом у “Једином излазу”). Иако је првакиња драме Народног позоришта Републике Српске, Николини је улога Мирне прва главна улога у серији. Доста гледам глумце и на телевизији и на филму и у позоришту, у томе је кључ избора.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана