Компанија из Лакташа остварила годишњу производњу од 12 милиона јаја

Срна
Компанија из Лакташа остварила годишњу производњу од 12 милиона јаја

САРАЈЕВО - Компанија “Ирадиа” из Лакташа, уз подршку шведског/УСАИД “Фарма два” пројекта, у аутоматским гнијездима у 14 производних објеката, годишње произведе 12 милиона оплођених јаја за узгој бројлера, од којих су 99,7 одсто највишег степена хигијенске исправности, саопштено је из “Фарма два” пројекта.

Директор компаније “Ирадиа” Биљана Томић рекла је да је прије уградње аутоматских гнијезда, код којих се јаја из гнијезда извлаче путем покретне траке и стављају на чисту подлогу након што их кокошка снесе, број запрљаних јаја у “Ирадији” ишао и до 10 одсто, а да сада, уз поступну модернизацију производних погона износи 0,3 одсто и опада.

“Ирадиа” је почела пословање 1999. године продајом опреме за перадарске фарме и једнодневних родитељских јата, да би се производњом оплођених јаја почела бавити 2004. године.

Велико тржиште имала је у Хрватској која је уласком у ЕУ 2013. године затворила своја врата перадарским производима из БиХ. Осим тога, поплаве 2014. уништиле су родитељске кокошке на осам “Ирадијиних” производних објеката на подручју општине Петрово, због чега је фирма претрпјела знатне губитке.

“Кроз опоравак након поплава почели смо модернизовати наше производне погоне. До 2019. године аутоматским гнијездима опремили смо 10 производних објеката, сваки величине 1.000 квадрата, а за модернизацију преостала четири објекта, затражили смо бесповратна средства од Шведског/УСАИД фарма два пројекта”, навела је Томићева.

Према њеним ријечима, била је то “пола-пола подршка”.

“Ми смо платили опрему за два објекта, а жФармаж пројекат је финафсирао опрему за преостала два. Сада су сви наши производни објекти опремљени модерним гнијездима, а сва наша јаја су највишег могућег степена хигијенске исправности”, нагласила је Томићева.

Уградња аутоматских гнијезда није повећала укупну производњу јаја у “Ирадији”. Она је остала на 12 милиона јаја годишње, али су аутоматска гнијезда олакшала рад 60 запослених који више не морају ручно прикупљати јаја, док су виша чистоћа и оплођеност јаја повећали задовољство купаца, произвођача и прерађивача пилећег меса, наведено је у саопштењу.

“Наши запослени су знали ручно да сакупе 40 до 60 хиљада јаја дневно, а то је био тежак посао. Сваки производни објекат дугачак је око 80 метара и пун кокошака које производе од 3.000 до 5.000 јаја дневно, зависно од сезоне. Они су сада ту да надзиру производњу и слажу јаја која силазе са покретне траке”, рекла је Томићева.

Према њеним ријечима, откад је “Ирадиа” почела модернизацију производње, број притужби купаца знатно је опао, будући да је 99,7 одсто њихових оплођених јаја чисто.

Томићева је додала да су резултати купаца који раде на излијегању једнодневних пилића и оних који даље раде на товљену бројлера, знатно бољи.

“Ирадиа” има два примарна тржишта, БиХ и Србију. Зависно од потреба тржишта, продаја у земљи и извоз варирају у обиму, а однос може бити 70 наспрам 30 одсто у корист једног или другог.

“Крајем сваке године уговарамо годишњу продају са купцима. То одређује на којем ћемо тржишту више продавати”, објашњава Томићева.

Међутим, њихов стварни потенцијал за ширење је на ЕУ тржишту, напомиње се у саопштењу.

“БиХ је 2019. године добила дозволу да почне извоз свјежег пилећег меса, месних прерађевина и јаја за прераду. Извоз приплодних јаја још није допуштен и на томе би Канцеларија за ветеринарство БиХ требала интензивно да ради. Иако не можемо извозити у Хрватску скоро осам година, још одржавамо контакте са нашим купцима тамо, а једном када БиХ добије дозволу за извоз, вратићемо се и на то тржиште”, каже Томовићева.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана