Јубилеј најслушаније радио-станице: Нес радио 25 година гласнији од осталих

Култна радио-станица, основана прије 25 година, у то вријеме одважила се да, након турбулентних времена у БиХ, поруши све музичке и друге баријере, тако да су се на њиховим таласима чули хитови из свих крајева бивше Југославије.

Једини критеријум, како тада, тако и данас, јесте да је музика квалитетна, лишена нових трендова музичког шунда. У томе су били пионир и постали узор и другим радио-станицама које ће касније настати, па и оним старијим, које су почеле да мијењају своје програмске шеме. Али, Нес радио остао је оригинал.

Немогуће је побројати све музичке звијезде које је Нес радио угостио. Били су ту, између осталих, Кемал Монтено, Здравко Чолић, Тони Цетински, Рамбо Амадеус, Звонимир Ђукић Ђуле (“Ван Гогх”), Петар Грашо, Златан Стипишић Гибонни, Неле Карајлић...

Данас, двије и по деценије касније, музика и информације с Несових таласа слушају се, путем интернета, гдје год допиру људи нашег говорног подручја, а у БиХ су покривени бројни велики градови, од Сарајева, до Тузле, Добоја, Бањалуке, Приједора Градишке и других, с тим што су амбиције да се списак прошири све до Бијељине с једне, те Херцеговине, односно Требиња и Мостара с друге стране.

А, како расте покривеност, тако се повећава и број слушалаца. Постоји чак увјерење да ко је 1997. године слушао Нес, до данас није мијењао фреквенцију.

У Несовој екипи кроз шалу кажу да су се многи уз овај радио родили, сазријевали, вјенчали, па неки, нажалост, и развели. Углавном, када се подвуче црта, ко је на свијет дошао у години настанка Неса, данас је одрастао човјек, баш као и ова радио-станица, која је сазрела, свјесна својих могућности и опредјељена да траје још дуго.

Свој велики јубилеј несовци прослављају у новим просторијама, уз модерну опрему и амбициозне планове - да добију националну фреквенцију и тиме њихови таласи допру до сваке тачке у БиХ.

Све то је, како нам потврђује Драган Малић, директор програма Нес радија, унијело и нову енергију те ентузијазам екипи која предано ради на реализацији радијског програма. Он се у овом послу окушао с непуних 18 година, као средњошколац. Од тада до данас много тога се издешавало.

“Неке генерације су стасале уз радио, то ми видимо кроз људе који нас слушају. Неке од тих људи познајемо, јер смо их временом упознали таман толико да можемо рећи чак да су нам и пријатељи. Јер, људи који слушају Нес више од 20 година дио су овог тима, они остају. Долазе нам и нови, што је увијек добра ствар, ширимо мрежу предајника, добијамо нове слушаоце с нових простора, а план нам је да постанемо и национална станица, да покријемо читаву БиХ”, истиче Малић.

Како првог дана, тако и данас, Нес радио не одустаје од своје крилатице да шири љубав.

“Ми се тога заиста држимо, јер у то чврсто вјерујемо. Никад нисмо правили питање ко се како зове, ко у коју богомољу иде. То нас апсолутно није занимало. Оно што је нас занимало јесте да, захваљујући и редакцији 'Независних новина' и нашем труду, увијек имамо провјерену информацију, без икакве претензије да за иког навијамо. А успут смо заиста музички гледано били истрајни у тој крилатици 'Мјесто гдје престаје мржња, а почиње љубав'“, напомиње Малић.

Присјећајући се времена када је, у оквиру компаније “Независне новине”, основан Нес радио, Малић истиче да је тада, са таласа овог радија, емитована музика коју нико није хтио, па ни смио емитовати.

“Пуштали смо добру поп-рок музику с простора бивше Југославије и то смо задржали и данас. Многи су то касније копирали, покушали направити исту причу, али оригинал је оригинал. У поплави народњака, музичког апсолутног шунда, ми смо успјели да пливамо већ четврт вијека, што је озбиљна прича”, истиче Малић.

Та истрајност се исплатила. Докази стижу из свих крајева свијета.

“Уопште не постоји континент одакле нам се слушаоци нису јављали. Уз земље бивше Југославије, јављају нам се и наши људи који живе у државама као што су Данска, Шведска, Норвешка... Добар дио слушалаца нам се јавља из Њемачке, из Аустрије, Финске, Низоземске, из Аустралије... Имали смо и наше слушаоце који раде у Африци и Азији, потом у Јужној Америци, Сјеверној Америци... Имамо и слушаоце који нас посјећују кад год дођу у Бањалуку”, прича Малић за “Независне новине”.

БиХ је, можда, и рекордер по броју радио-станица у односу на број становника. Конкуренција је огромна, али се Нес није форматирао, већ се, по питању слушалаца, опредијелио и за младе и за људе у трећој животној доби, по чему је такође јединствен.

Јединствен је и радијски глас водитељке Светлане Војводић, која је члан Несовог тима од 2001. године. Још од дјетињства је Цеца, како је пријатеји и колеге зову, знала шта ће бити њен позив.

“Ја обожавам радио, одувијек. То некако из куће креће. Моја мама је страшно вољела да слуша радио-драме. Некако, увијек нам је радио био укључен. Када сам била мала, говорила сам да ћу бити спикерица. Ја се надам да сам данас блага вијест. Вољела бих да ме људи доживљавају као неког ко ће саопштити нешто добро”, истиче Војводићева.

Она сматра да је Нес радио својим слушаоцима прозор у свијет, да их чини информисаним, али и да им поправља расположење.

“Мислим да су људи који од почетка слушају Нес уз нас и даље. А долазе нам и нови слушаоци. Двадесет пет година је велики јубилеј, уђете у куће својих слушалаца, уђете у њихова возила. Мислим да људи не воле тишину”, наглашава Војводићева.

Она сматра да таленат представља предуслов за рад на радију, а када се у томе пронађете, онда тешко мијењате посао. Светлана се, открива нам, посебно радује када слушаоци дају свој допринос програму.

“Драго ми је кад се људи укључе, кад погодимо тему у 'Дизалици', када добијемо пуно порука. Волим да људи реагују. Вољела бих да ме глас послужи и да трајем у овом послу. Ја сам се овдје пронашла. Баш сам недавно читала колико је велики постотак људи који не воле и с грчем долазе на посао и рекла сам - Боже, колико пута сам прилично уморна изашла из куће и помислила - само да стигнем на посао”, истиче Војводићева.

Слушаоци који су од почетка уз Нес одлично памте и глас Боривоја Милошевића, спикера који је такође годинама био члан побједничке екипе, а са сјетом се присјећа сваког тренутка проведеног у том колективу, којем се придружио као студент. Родила су се ту, присјаћа се, и другарства и пријатељства.

За тај период, око 10 година, колико је провео на Несу, вежу га изузетно лијепе успомене. Али, признаје, и љубав - радио као медиј, прича Милошевић, подвуче вам се брзо под кожу, зарази вас и увијек вам је близу срца.

“Када смо почињали, неки од нас били су почетници и сви заједно смо учили. Имали смо искусније колеге уз нас попут прерано преминулог Златка Мариновића, потом Зорана Шимуновића, Цеце Војводић... То су људи који су се трудили да своје знање и искуство на нас пренесу. Када смо се појавили, многи нам нису давали практично никакве шансе, поготово с тим, другачијим концептом забаве и информисања, али ето, показали смо се као тврд орах и драго ми је што Нес данас остаје на тој путањи, а колико могу да видим, ту је и сада квалитетна екипа”, истиче Милошевић.

Опредјељење тима у музичком смислу, присјећа се Милошевић, било је да се покуша пробити умјетничка граница која је до тада постојала, пошто се на овдашњим радио-станицама није могла чути музика која је долазила с простора бивше Југославије, иако су је људи приватно слушали.

“У јавном простору такве музике није било и наше опредјељење у старту је било да на нашим радио-таласима отворимо врата и за занемарене ауторе. То је у огромној већини случајева изазвало врло позитивне реакције слушалаца. Истина, неким људима није то одговарало, критиковали су нас, у смислу - зашто се на једној бањалучкој радио-станици, која је тада била локална, а касније ће постати регионална, емитују аутори из Словеније, Хрватске, ФБиХ итд.”, присјећа се Милошевић.

Али, како је вријеме пролазило, тако је било све извјесније да је ријеч о исправном опредјељењу.

“Да смо били у праву, показује чињеница да су касније осниване радио-станице такође преузеле исти музички концепт, а неке, које су основане и прије Неса, промијениле су своје програмске шеме и почеле да примјењују Несов рецепт”, оцјењује Милошевић.

Искорак није био само музички, него и информативни. Нес је желио да својим слушаоцима понуди објективност.

“Те 1997. године било је сложено вријеме по питању друштвено-политичких прилика у којим смо живјели. Ми смо покушали и у информативном програму да направимо озбиљан искорак, у начину информисања наших слушалаца, у смислу објективности, непристраности, жељи да се чују различити гласови, политички неистомишљености. То је такође већина слушалаца поздравила”, истиче Милошевић.

Иако више није дио ове екипе, још се Милошевићев глас може чути у Несовим џингловима. Њега радује то што је Нес остао једна од најслушанијих радио-станица не само у БиХ него и шире.

“На томе честитам колегама који данас раде на радију. Ја и даље слушам Нес радио кад год сам у прилици. Није мала ствар 25 година бити на врху, у конкуренцији која је изузетно јака”, истиче Милошевић.

Данас, 25 година од оснивања Нес радија, нове генерације можда и не знају да се музика некад пуштала с плоча, касета и ЦД-ова. Стигли су и многи модерни трендови. Скоро ништа није исто. Осим Неса, који, како првог дана, тако ни данас, не одступа од својих критеријума и планова да уз најквалитетнију музику и поуздане информације шири љубав и буде гласнији од осталих.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.