Институт за нестала лица БиХ: Убрзати процес тражења свих 7.537 несталих особа

Срна
Foto: Срна

САРАЈЕВО- Члан Савјетодавног одбора Института за нестала лица БиХ Амир Кулагић изјавио је данас у Сарајеву да у БиХ, и 25 година након рата, породице несталих трагају за још 7.537 посмртних остатака најмилијих како би их достојанствено сахранили, те позвао надлежне да учине максимум како би рјешавање судбине несталих било убрзано.

Говорећи о започетим активностима Савјетодавног одбора, које се односе на остваривање дијалога између надлежних институција БиХ које се баве рјешавањем судбине несталих лица, Кулагић је навео да су у претходне четири године организовали 11 регионалних и два скупа са представницима удружења породица несталих у БиХ.

- Главни закључак свих скупова био је да се примјена Закона о несталим лицима у БиХ мора убрзати, те да је БиХ потребна јасна стратегија за рјешавање судбине лица за којима се још трага - изјавио је Кулагић.

Због тога су, како је рекао, Министарству за људска права и избјеглице у Савјету министара предложили да формира експертну радну групу која би водила израду стратешког документа у којем би јасно била дефинисана визија и временски оквир, као и најзначајнији стратешки циљеви и активности које би водиле до њиховог остваривања.

- Закључили смо и да се Закон о несталим лицима БиХ, који је усвојен давне 2004. године, у пракси парцијално примјењује - фонд за помоћ породицама несталих, једна од његових најзначајнијих одредаба, никада није основан. Зато смо Министарству предложили одржавање конференције на којој би се разматрале измјене и допуне Закона како би се у потпуности примијенио у пракси. У супротном, морали би тражити нека алтернативна рјешења - навео је Кулагић.

Он је оцијенио да недостатак воље кључних политичких актера у процесу потпуног спровођења Закона о несталим лицима, као и недостатак јасног стратешког плана, веома негативно директно утичу на рјешавање судбине несталих лица у БиХ. Као велики проблем у тражењу несталих, Кулагић је истакао недостатак поузданих информација о локацијама појединачних и масовних гробница, као и недостатак поузданих свједока.

- Због тога је покренута иницијатива да се у проналажењу несталих ангажују и одређена техничка помагала и специјално обучени пси, за које се вјерује да би допринијели убрзању овог процеса - рекао је Кулагић.

Кулагић је навео да је Савјетодавни одбор, Колегијуму директора и привременом Управном одбору Института, предложио и укључивање факултета који имају кадар, материјално-техничка помагала и методе које би могле лакше да открију појединачне и масовне гробнице.

Он је нагласио да је Савјетодавни одбор посјетио 12 мртвачница и спомен-костурница, те констатовао да се тамо налазе ексхумирани и идентификовани непотпуни посмртни остаци које породице неће да преузму.

Кулагић је апеловао на породице да то учине како би ти објекти били растерећени и смањени трошкови за њихово чување, уз обећање да ће Институт наставити са трагањем дијелова несталих.

Он је позвао породице несталих које још нису дале крв да то учине како би били провјерени посмртни остаци њихових несталих чланова чији је идентитет утврђен класичном методом јер је установљено да има и погрешних идентификација.

Члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Никола Перишић рекао је да је процес тражења несталих оптерећен пандемијом вируса корона, која је узроковала ограничења у комуникацији и активностима које спроводе на прикупљању информација и изласку на терен.

- То је у прошлој години дало знатно мање резултате од планираних. Пандемија нам и у овој години представља велику непознаницу јер не знамо њен интензитет и дужину трајања - рекао је Перишић.

Он је нагласио да материјално-техничка средства којима располажу нису у складу са временом у којем се живи, додајући да су се починиоци ратних злочина добро потрудили да посмртни остаци не буду пронађени.

- Ми сада посмртне остатке проналазимо на депонијама, сметљиштима, безданима и јамама, те на подручјима загађеним минско-експлозивним средствима. Без институционалног одговора на ове изазове и без сарадње свих нивоа власти, прије свега, институција и органа задужених за процес несталих, тешко ћемо ово привести крају - оцијенио је Перишић.

Шеф Делегације Међународног комитета Црвеног крста у БиХ /МКЦК/ Елмир Цамић истакао је да је, због пандемије вируса корона, страх породица несталих лица да неће пронаћи своје најмилије сада још већи у односу на претходне године.

- Из тог разлога, МКЦК посебну пажњу поклања психо-социјалној подршци тим породицама. Само у задње три године више од 3.000 породица је имало такву помоћ, што ћемо наставити и даље - поручио је Цамић.

Он је нагласио да МКЦК, као неутрална и независна организација, има приступ архивама бившег трибунала у Хагу, у којима траже нове информације и податке који могу довести до открића нових гробница, а које дијеле са Институтом за нестала лица за примјену на терену уз њихову подршку.

- Ми ћемо наставити сарадњу са Савјетодавним одбором и истражиоцима Института на терену, те јачати форензичке капацитете у БиХ. Крајем прошле године смо реновирали и обновили двије костурнице у Високом и Бањалуци, а прије тога у Мостару и Источном Сарајеву, које су биле у веома лошем стању - навео је Цамић.

Он је истакао да је кључно да сви актери, а посебно надлежне власти, који су укључени у овај процес уложе максималне напоре и бољу координацију како би све агенције и Институт за нестала лица имали на располагању потребне финансијске и људске ресурсе да би овај процес био убрзан.

Шеф програма Међународне комисије за нестала лица /ИЦМП/ за Балкан Метју Холидеј истакао је да су наставили да подржавају регионалну сарадњу између институција које се баве рјешавањем питања несталих, те помогли одржавање шест састанака групе за нестала лица.

- ИЦМП је прошле године породицама несталих додијелио 19 малих грантова у износу од око 70.000 евра. Учествовали смо у два теренска извиђања и провјере на чак 30 ексхумација, од којих су на 16 пронађени посмртни остаци - навео је Холидеј.

Холидеј је, говорећи о раду лабораторије за анализу ДНК у Хагу, нагласио да су прошле године у БиХ, Србији, Хрватској и /самопроглашеном/ Косову доставили 253 извјештаја о подударању ДНК, који су били темељ на основу којег су владе различитих земаља идентификовале 73 нестале особе и извршиле 174 реасоцијације, односно састављања раздвојених дијелова тијела.

- Упркос чињеници да је прошло 25 година од нестанка великог броја људи, ексхумација и идентификација несталих, као што се недавно десило у Бугојну, шаље поруку породицама несталих лица да не губе наду - изјавио је Холидеј.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана