“Глас Српске” мјесецима излазио у Сиднеју: Чувари ћирилице на петом континенту

Тако прича Драган Царан, који је 2011. године постао директор и одговорни уредник “Гласа Српске” за Аустралију, чије је прво издање изашло из штампе 26. новембра те године.

Циљна публика “Гласа” била је бројна српска дијаспора. У аустралијском издању већину страна радила је редакција у Бањалуци, а три редакција у Сиднеју. Све су биле колорне. Насловна страна оба издања у основи је била иста, као и првих пет страна - вијести дана. Стране шест и седам аустралијског издања биле су посвећене догађајима у Србији, двије стране догађајима у Аустралији, као и једна страна спорта. У аустралијском, као и у издању за Републику Српску, биле су исте рубрике свијет, хроника, фељтон и забава.

Издање се, тако, припремало већином у Бањалуци, а штампало у Сиднеју.

- Те године дошао сам на идеју да “Глас” излази на том континенту, јер ту живи доста људи са простора Републике Српске и Србије. У то време постојао је само један латинични лист који је пратио вести. Временом се осећала све већа глад наших људи за информацијама из родног краја, а интернет тада још није био толико заступљен. Желео сам да имамо лист који излази редовно у матици и да информације које долазе до нас буду изворне, свеже, објективне и да испуне жељу за писаном речју, а посебно етничке заједнице Срба. Идеја је била да “доведемо” лист који је познат и да изворну истину пренесемо људима овде. Наишао сам на пуно разумевање руководства “Гласа” и веома брзо смо се договорили о свим детаљима, чак у неких 20 дана је пројекат заживео - рекао је Царан.

Царан, који и данас ради за Радио-телевизију Србије, каже да му је био велики изазов да сваког дана припрема странице о догађајима из Аустралије, да их шаље у Бањалуку, а комплетно издање се враћало на штампу у Сиднеј.

- Тако је настајао “Глас Српске” код нас, у исто време као и у штампарији у Бањалуци. Ипак, та разлика у времену је била мач са две оштрице. Сви смо се трудили да будемо што свежији, да тај временски понор “убијемо” тако што ћемо радити до касно у ноћ и рано ујутро. Ви сте затварали лист, због нас, око 21 час, а то је по овдашњем времену било пет поподне. Ангажовао сам штампарију у Сиднеју и имали смо готов филм са комплет новинама око 18 часова, а потом је група колпотера продавала новине. Проблем је био са осталом градовима, односно како их покрити због термина када су стизале новине. Једноставно, у другим градовима, осим Сиднеја, могле су да се појаве тек сутрадан ујутро - рекао је Царан.

Уговор је, каже, био на шест мјесеци, а цитирао је и ријечи владике Николаја Велимировића, који је рекао: “Знате ли који је највећи непријатељ Срба - нестрпљење”.

- Били смо помало нестрпљиви да одмах направимо да нам тираж скочи. Шест месеци је трајало, што је изузетан успех. Свакодневно шест месеци имати пуне новине ван матице. То је изванредна ствар. Трудили смо се да будемо брзи, прецизни, јасни, тачни - рекао је Царан и указао на то да је излазак “Гласа Српске” показао и још једну, како каже, тужну истину.

- Српски народ изван Републике Српске и Србије све мање и мање чита, али и разуме ћирилицу. Живот у латиничном окружењу чини своје, али се и даље са носталгијом сећам дана када је “Глас” био дио нас. Требало је имати доста храбрости и ући у тај пројекат, али и храбрости и дрскости. И свега што краси новинарство - рекао је Царан на крају.

Главна уредница за припрему издања из Бањалуке Вања Жарковић истакла је да су се максимално трудили да на други крај свијета што прије пошаљу провјерене информације.

- То је нарочито значајно, јер је познато да су о нама и дешавањима у бившој Југославији кружиле разне приче и углавном негативна кампања. Ипак, знајући да многи чезну за родном грудом, акценат смо ставили на репортаже и тако “прочешљали” многе давне обичаје и бајковите крајеве. То су били и најчитанији текстови међу нашим читаоцима у Аустралији и то не само међу старијима. Млади су са нестрпљењем чекали сваки нови број да би прочитали неку топлу људску причу, која је свједочила о животима њихових родитеља, бака, дједова - рекла је Жарковићева и додала да је издање за Аустралију припремано након стављања тачке на сав посао у вези са редовним издањем за тржиште Српске.

Промоција

Промоција аустралијског издања “Гласа Српске” била је у Српском центру у Бониригу, у дијелу Сиднеја у којем живи највећи број Срба у Аустралији. Тога дана међу бројним званицама били су и важни представници аустралијских институција, од државних до градских институција и представници Српске православне цркве те удружења која окупљају Србе у Аустралији. Те године је “Глас” доспио и на београдско тржиште.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.