“Glas Srpske” mjesecima izlazio u Sidneju: Čuvari ćirilice na petom kontinentu

Tako priča Dragan Caran, koji je 2011. godine postao direktor i odgovorni urednik “Glasa Srpske” za Australiju, čije je prvo izdanje izašlo iz štampe 26. novembra te godine.

Ciljna publika “Glasa” bila je brojna srpska dijaspora. U australijskom izdanju većinu strana radila je redakcija u Banjaluci, a tri redakcija u Sidneju. Sve su bile kolorne. Naslovna strana oba izdanja u osnovi je bila ista, kao i prvih pet strana - vijesti dana. Strane šest i sedam australijskog izdanja bile su posvećene događajima u Srbiji, dvije strane događajima u Australiji, kao i jedna strana sporta. U australijskom, kao i u izdanju za Republiku Srpsku, bile su iste rubrike svijet, hronika, feljton i zabava.

Izdanje se, tako, pripremalo većinom u Banjaluci, a štampalo u Sidneju.

- Te godine došao sam na ideju da “Glas” izlazi na tom kontinentu, jer tu živi dosta ljudi sa prostora Republike Srpske i Srbije. U to vreme postojao je samo jedan latinični list koji je pratio vesti. Vremenom se osećala sve veća glad naših ljudi za informacijama iz rodnog kraja, a internet tada još nije bio toliko zastupljen. Želeo sam da imamo list koji izlazi redovno u matici i da informacije koje dolaze do nas budu izvorne, sveže, objektivne i da ispune želju za pisanom rečju, a posebno etničke zajednice Srba. Ideja je bila da “dovedemo” list koji je poznat i da izvornu istinu prenesemo ljudima ovde. Naišao sam na puno razumevanje rukovodstva “Glasa” i veoma brzo smo se dogovorili o svim detaljima, čak u nekih 20 dana je projekat zaživeo - rekao je Caran.

Caran, koji i danas radi za Radio-televiziju Srbije, kaže da mu je bio veliki izazov da svakog dana priprema stranice o događajima iz Australije, da ih šalje u Banjaluku, a kompletno izdanje se vraćalo na štampu u Sidnej.

- Tako je nastajao “Glas Srpske” kod nas, u isto vreme kao i u štampariji u Banjaluci. Ipak, ta razlika u vremenu je bila mač sa dve oštrice. Svi smo se trudili da budemo što svežiji, da taj vremenski ponor “ubijemo” tako što ćemo raditi do kasno u noć i rano ujutro. Vi ste zatvarali list, zbog nas, oko 21 čas, a to je po ovdašnjem vremenu bilo pet popodne. Angažovao sam štampariju u Sidneju i imali smo gotov film sa komplet novinama oko 18 časova, a potom je grupa kolpotera prodavala novine. Problem je bio sa ostalom gradovima, odnosno kako ih pokriti zbog termina kada su stizale novine. Jednostavno, u drugim gradovima, osim Sidneja, mogle su da se pojave tek sutradan ujutro - rekao je Caran.

Ugovor je, kaže, bio na šest mjeseci, a citirao je i riječi vladike Nikolaja Velimirovića, koji je rekao: “Znate li koji je najveći neprijatelj Srba - nestrpljenje”.

- Bili smo pomalo nestrpljivi da odmah napravimo da nam tiraž skoči. Šest meseci je trajalo, što je izuzetan uspeh. Svakodnevno šest meseci imati pune novine van matice. To je izvanredna stvar. Trudili smo se da budemo brzi, precizni, jasni, tačni - rekao je Caran i ukazao na to da je izlazak “Glasa Srpske” pokazao i još jednu, kako kaže, tužnu istinu.

- Srpski narod izvan Republike Srpske i Srbije sve manje i manje čita, ali i razume ćirilicu. Život u latiničnom okruženju čini svoje, ali se i dalje sa nostalgijom sećam dana kada je “Glas” bio dio nas. Trebalo je imati dosta hrabrosti i ući u taj projekat, ali i hrabrosti i drskosti. I svega što krasi novinarstvo - rekao je Caran na kraju.

Glavna urednica za pripremu izdanja iz Banjaluke Vanja Žarković istakla je da su se maksimalno trudili da na drugi kraj svijeta što prije pošalju provjerene informacije.

- To je naročito značajno, jer je poznato da su o nama i dešavanjima u bivšoj Jugoslaviji kružile razne priče i uglavnom negativna kampanja. Ipak, znajući da mnogi čeznu za rodnom grudom, akcenat smo stavili na reportaže i tako “pročešljali” mnoge davne običaje i bajkovite krajeve. To su bili i najčitaniji tekstovi među našim čitaocima u Australiji i to ne samo među starijima. Mladi su sa nestrpljenjem čekali svaki novi broj da bi pročitali neku toplu ljudsku priču, koja je svjedočila o životima njihovih roditelja, baka, djedova - rekla je Žarkovićeva i dodala da je izdanje za Australiju pripremano nakon stavljanja tačke na sav posao u vezi sa redovnim izdanjem za tržište Srpske.

Promocija

Promocija australijskog izdanja “Glasa Srpske” bila je u Srpskom centru u Bonirigu, u dijelu Sidneja u kojem živi najveći broj Srba u Australiji. Toga dana među brojnim zvanicama bili su i važni predstavnici australijskih institucija, od državnih do gradskih institucija i predstavnici Srpske pravoslavne crkve te udruženja koja okupljaju Srbe u Australiji. Te godine je “Glas” dospio i na beogradsko tržište.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.