Радну снагу траже и у Азији

Данијела Бајић
Радну снагу траже и у Азији

БАЊАЛУКА - Док овдашњи становници “трбухом за крухом” одлазе у иностранство, у БиХ је током прошле године дозволу за рад имало 2.586 странаца, међу којима је, осим држављана Србије и Хрватске, највише било Турака и Кинеза.

Дозволу за рад у БиХ лани су добиле и десетине држављана Русије, Њемачке, Америке, али и Кувајта, Јордана и Катара. Према подацима Агенције за рад и запошљавање БиХ, највише странаца лани је било запослено у трговини и радњама за поправку моторних возила и мотоцикала, те области пословања некретнинама, грађевинарству и прерађивачкој индустрији.

- Од укупног броја издатих дозвола прошле године, 884 су се односиле на планирану квоту, док су 1.702 визе издате независно од утврђене квоте. Највећи број радних дозвола издат је за ФБиХ и то 1.623, док су у Српској лани радила 863 странца - истакли су у Агенцији. Додали су да су од укупно издатих радних дозвола 393 добиле жене, а 2.193 мушкарци.

Да је пандемија вируса корона утицала на смањење броја страних радника, показује податак Агенције према којем су радну дозволу 2019. године имала 3.183 странца.

Због недостатка радне снаге зворничка грађевинска фирма “Јокић инвест” тражи раднике и у Азији, а прошле године запослила је десет држављана Бангладеша, док ове године планира да доведе још 30 нових.

- Покренули смо процедуре у вези са довођењем додатне радне снаге из Бангладеша. Надам се да ћемо успјети с обзиром на околности, јер је евидентан недостатак грађевинских радника на домаћем тржишту - казао је директор ове фирме Иво Јокић.

Додао је да су радници из Бангладеша вриједни и педантни, што је јако битно у овом послу. 

- Волио бих када бисмо могли довести и раднике из неких других земаља, али за сада су процедуре мало компликованије и захтијевају много времена. Међутим, посао не може да чека - истакао је Јокић.

Директор Прехрамбене индустрије “Сава Семберија” Стево Филиповић истакао је да прошле године нису имали проблема са недостатком радне снаге, јер су границе биле затворене и много више људи је остало у БиХ.

- У нашем колективу ради квалитетан и стручан кадар са овог подручја, тако да тренутно о “увозу” страних радника не размишљамо - казао је Филиповић.

Директор Привредне коморе РС Перо Ћорић истакао је за “Глас Српске” да је број издатих радних дозвола у БиХ лани смањен због обима привредних активности које су готово биле стале усљед појаве вируса корона.

- У пандемији је много тржних центра и трговина затворено, па су радници, како домаћи тако и страни, остали без посла. Осим тога, многи становници БиХ, који су планирали одлазак у иностранство због посла, остали су код куће и силом прилика овдје се запослили, тако да није било неке веће потребе за радницима са стране - казао је Ћорић.

Квоте

У БиХ ове године радну дозволу би, како је наведено у приједлогу објављеном на сајту Министарства цивилних послова, могло да добије 1.340 странаца, од чега је за ФБиХ планирано 660, Српску 600 и Брчко дистрикт 80 радних дозвола. Како је наведено у овом документу, број радних дозвола, које се могу издати за продужење већ издатих, износи 740, од чега се на ФБиХ односи 310, Српску 400 и Брчко дистрикт 30.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана