Radnu snagu traže i u Aziji
BANjALUKA - Dok ovdašnji stanovnici “trbuhom za kruhom” odlaze u inostranstvo, u BiH je tokom prošle godine dozvolu za rad imalo 2.586 stranaca, među kojima je, osim državljana Srbije i Hrvatske, najviše bilo Turaka i Kineza.
Dozvolu za rad u BiH lani su dobile i desetine državljana Rusije, Njemačke, Amerike, ali i Kuvajta, Jordana i Katara. Prema podacima Agencije za rad i zapošljavanje BiH, najviše stranaca lani je bilo zaposleno u trgovini i radnjama za popravku motornih vozila i motocikala, te oblasti poslovanja nekretninama, građevinarstvu i prerađivačkoj industriji.
- Od ukupnog broja izdatih dozvola prošle godine, 884 su se odnosile na planiranu kvotu, dok su 1.702 vize izdate nezavisno od utvrđene kvote. Najveći broj radnih dozvola izdat je za FBiH i to 1.623, dok su u Srpskoj lani radila 863 stranca - istakli su u Agenciji. Dodali su da su od ukupno izdatih radnih dozvola 393 dobile žene, a 2.193 muškarci.
Da je pandemija virusa korona uticala na smanjenje broja stranih radnika, pokazuje podatak Agencije prema kojem su radnu dozvolu 2019. godine imala 3.183 stranca.
Zbog nedostatka radne snage zvornička građevinska firma “Jokić invest” traži radnike i u Aziji, a prošle godine zaposlila je deset državljana Bangladeša, dok ove godine planira da dovede još 30 novih.
- Pokrenuli smo procedure u vezi sa dovođenjem dodatne radne snage iz Bangladeša. Nadam se da ćemo uspjeti s obzirom na okolnosti, jer je evidentan nedostatak građevinskih radnika na domaćem tržištu - kazao je direktor ove firme Ivo Jokić.
Dodao je da su radnici iz Bangladeša vrijedni i pedantni, što je jako bitno u ovom poslu.
- Volio bih kada bismo mogli dovesti i radnike iz nekih drugih zemalja, ali za sada su procedure malo komplikovanije i zahtijevaju mnogo vremena. Međutim, posao ne može da čeka - istakao je Jokić.
Direktor Prehrambene industrije “Sava Semberija” Stevo Filipović istakao je da prošle godine nisu imali problema sa nedostatkom radne snage, jer su granice bile zatvorene i mnogo više ljudi je ostalo u BiH.
- U našem kolektivu radi kvalitetan i stručan kadar sa ovog područja, tako da trenutno o “uvozu” stranih radnika ne razmišljamo - kazao je Filipović.
Direktor Privredne komore RS Pero Ćorić istakao je za “Glas Srpske” da je broj izdatih radnih dozvola u BiH lani smanjen zbog obima privrednih aktivnosti koje su gotovo bile stale usljed pojave virusa korona.
- U pandemiji je mnogo tržnih centra i trgovina zatvoreno, pa su radnici, kako domaći tako i strani, ostali bez posla. Osim toga, mnogi stanovnici BiH, koji su planirali odlazak u inostranstvo zbog posla, ostali su kod kuće i silom prilika ovdje se zaposlili, tako da nije bilo neke veće potrebe za radnicima sa strane - kazao je Ćorić.
Kvote
U BiH ove godine radnu dozvolu bi, kako je navedeno u prijedlogu objavljenom na sajtu Ministarstva civilnih poslova, moglo da dobije 1.340 stranaca, od čega je za FBiH planirano 660, Srpsku 600 i Brčko distrikt 80 radnih dozvola. Kako je navedeno u ovom dokumentu, broj radnih dozvola, koje se mogu izdati za produženje već izdatih, iznosi 740, od čega se na FBiH odnosi 310, Srpsku 400 i Brčko distrikt 30.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
