Банке зарадиле 26,6 милиона КМ

Анита Јанковић-Речевић 26.07.2019 11:38

Бањалука - Банке у Српској, њих осам, први квартал ове године завршиле су са добити од 26,6 милиона марака, што је за три одсто мање у односу на исти период лани, наведено је у најновијем извјештају Агенције за банкарство РС.

Тиме је настављен пад добити банака, али је знатно мањи него годину раније. На нивоу банкарског сектора у Српској у првом кварталу 2018. године добит је износила 26,7 милиона марака, што је за 35 одсто мање у односу на исти период у 2017. години.

У извјештају Агенције за банкарство РС о стању у банкарском сектору за први квартал ове године наведено је да је на крају марта укупна актива банкарског сектора износила 8,789 милијарди КМ и биљежи благи раст од 7,3 милиона марака у односу на крај прошле године. Депозит у банкама у РС на крају првог тромјесечја износио је 5,928 милијарди марака и мањи је за два одсто у односу на децембар 2018. године.

- Депозити грађана су порасли за три одсто, а владиних институција осам одсто. Када је ријеч о приватним предузећима и друштвима биљежи се пад депозита за 15 одсто, а јавних и државних предузећа за 17 одсто - стоји у извјештају Агенције за банкарство.

Навели су да је штедња грађана укључујући и текуће рачуне на крају марта износила 3,319 милијарди марака.

- Орочена штедња, која биљежи раст од четири одсто у односу на крај 2018. године, и даље чини 75 одсто укупне штедње - наведено је у извјештају.

На крају првог квартала ове године укупно бруто кредити износили су 5,043 милијарде марака, што је за један одсто више у односу на крај прошле године. Задуженост грађана порасла је за два одсто, а Владе и владиних институција три одсто, док су кредити јавних и државних предузећа, као и приватних фирми смањени.

Члан Удружења економиста РС SWOT Александар Љубоја каже да је стање у банкарском сектору у посљедњих десетак година готово непромијењено, те да се пад добити банака може очекивати и у наредном периоду.

- Банке су профитно оријентисане, смањују кредитне портфолије и окрећу се активностима које доприносе већем профиту уз мање рада и ризика. Усљед политичке и економске кризе долази до већег степена штедње код грађана који мање троше, јер новац чувају за црне дане. То доводи до смањења обрта капитала и промета, те привредних активности - казао је Љубоја. Истакао је да највише брине што банке смањују кредитирање привреде.

- Њихова основна функција је кредитирање привреде, а то су свели на минимум. Финансијска подршка новим пројектима и кредитирање развоја предузећа изостаје. Већина банака је у страном власништву и не иде у кредитирање привреде, јер сматра да је ова средина политички нестабилна - казао је Љубоја.