Повратници с ратишта и лажни мигранти сију страх од тероризма

На то је упозорено у извјештају Министарства безбједности БиХ о стању безбједности у 2016. години који је стигао у парламентарну процедуру. Иако је најважнији податак да лани није било терористичких напада, за разлику од 2015. године када су забиљежена чак три, стручњаци упозоравају да безбједносне агенције не смију ни у ком случају испуштати из вида потенцијалне опасности јер се увијек може десити терористичка акција.

Приоритет у раду полицијских агенција лани је било истраживање и праћење појединаца из БиХ који одлазе на ратишта у Сирију и Ирак гдје се прикључују групама и организацијама које су на листама Уједињених нација означене као терористичке организације. Подаци Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ указују на то да су безбједносно најзначајнији догађаји били повезани са одласком добровољаца из БиХ и других европских земаља у Сирију и Ирак и на украјинско ратиште.

- Због чињенице да се на страним ратиштима, првенствено у Сирији и Ираку, бори одређени број држављана БиХ наша земља се и даље суочава са безбједносним изазовом који представљају држављани БиХ - борци у оквиру терористичких војних формација. Њихова стална пропаганда усмјерена је према истомишљеницима и повратницима са сиријско-ирачког ратишта - наведено је у извјештају.

Број одлазака држављана БиХ на та ратишта смањен је крајем 2015, да би у 2016. години био евидентиран само један одлазак држављанке БиХ која је у Сирији склопила брак са добровољцем поријеклом из Србије. На мањи број одлазака утицале су појачане контроле на аеродромима и граничним прелазима.

- Без обзира на то што је евидентиран само један одлазак у Сирију, још је присутно интересовање за одлазак на сиријско-ирачко ратиште. У БиХ постоје лица која подржавају одласке, мада не предузимају конкретне активности - истакли су у Министарству безбједности.

Посебан изазов представља и повратак ратника и активности које спроводе након повратка у БиХ.

- Иако тренутно не располажемо сазнањима да повратници са ратишта планирају извршење незаконитих активности, они су и даље значајан дугорочни безбједносни изазов за БиХ. С обзиром на то да је већина добровољаца на подручју Сирије и Ирака била изложена додатној радикализацији и да су стекли војне вјештине у директном учешћу у борбама, не може се са сигурношћу искључити њихово евентуално незаконито дјеловање. Мањи број повратника су веома агресивни сљедбеници и промотори идеологије терористичке организације Исламска држава, што може представљати озбиљну пријетњу - истакли су у Министарству безбједности.

Борци из БиХ који су тренутно у редовима Исламске државе у зони сукоба у Сирији и Ираку користе друштвене мреже да би заговарали нападе и у БиХ.

- Аспирације Исламске државе на Балкану, у којима је БиХ представљена као дио исламског калифата, оправдавају процјену да би евентуални прилив миграната са Блиског истока на територију БиХ представљао озбиљан безбједносни ризик због могуће инфилтрације терориста у мигрантске структуре - закључено је у извјештају.

Министар безбједности БиХ Драган Мектић казао је да је безбједносна ситуација побољшана и да је прекинут одлазак џихадиста на ратишта, те да тренутно нема озбиљнијих пријетњи.

- Благовремено смо спријечили одређене ствари, али то не значи да можемо да се опустимо јер се не може искључити могућност терористичког акта с обзиром на то да постоје нови начини извршења као што су напади аутомобилима или физички напади на једну или мање групе особа - рекао је Мектић.

Казне

Због одласка на страна ратишта и прикључивања формацијама Исламске државе у БиХ су осуђене 23 особе на око 50 година затвора. Највећа казна од седам година затвора изречена је Хусеину Билалу Боснићу.

На слободи се налази више од половине осуђених, а томе су допринијеле блага казнена политика и одлуке Суда БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.