Метју Периш: Суд нигдје осим у БиХ не одлучује о празницима

Одлуке о празницима су ствари у којима сви треба да поштују одлуке других, а БиХ очито није тренутно на том путу, каже професор међународног права из Велике Британије и бивши правни савјетник у OHR-у Метју Периш.

* ГЛАС: Како коментаришете најављени референдум о Дану РС и о одлуци Уставног суда БиХ према којој прослава тог празника 9. јануара није у складу са Уставом?

ПЕРИШ: Искрено да кажем чудна ми је ситуација да се група судија пита о томе који дани могу или не могу бити празници. Никада нисам чуо да је суд у било којој другој земљи одлучивао о том питању. Јединствени проблем у БиХ је да једној групи људи толико смета дан који друга група жели да прославља да морају питати судије да ли се он може прослављати. Судије нису најбољи избор за одлучивање о таквим питањима јер улога суда није да намеће људима један концепт националног идентитета. Умјесто тога судови треба да рјешавају реалне правне и законске размирице између људи, око новца или око раздвајања овлашћења унутар комплексног федералног политичког система какав је у БиХ. Паметне судије остале би изван те гужве. Схватам да су неким људима одређени датуми веома важни или им се веома противе, али нападом једне групе људи на другу због легитимитета датума празника јавља се ризик појачавања принципа колективне одговорности идејом да је једна група одговорна за страдање друге групе.

* ГЛАС: Колико је опасна та идеја наметања колективне одговорности?

ПЕРИШ: Идеја колективне одговорности једна је од великих клетви модерног доба. Сувише често нам говоре да су људи одговорни за ствари са којима немају никакве везе. Одлуке о празницима су ствари гдје сви треба да поштују одлуке других. БиХ, очито, тренутно није на том путу.

* ГЛАС: Како оцјењујете развој ситуације у БиХ у посљедњих годину и да ли је остварен напредак ступањем на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању између БиХ и ЕУ?

ПЕРИШ:   БиХ остаје дисфункционална, али тако је било одувијек. Њу су странци саставили након суровог рата, покушавајући наметнути идеје које су стране правној и законској култури региона. У то вријеме је то можда било неопходно зло. Рат се морао зауставити. Најважнија ствар сада је да људи у БиХ пронађу сопствени начин како да живе и раде. Вјерујем да ЕУ разумије да политичка структура која је наметнута БиХ након рата није одржива. Али она такође разумије да се та структура не може лако измијенити, јер било која насумична промјена биће схваћена као да је у интересу једне националне групе, а против интереса друге. Зато је њена стратегија да постепено интегрише регију у европске и националне институције учини мање значајнијим. Када сам живио у тој регији, прије нешто мање од десет година, никоме у Европи није било стало до БиХ. Она је била безначајан простор на ивици Европе. Али, сада се остатак Европе цијепа. Моја земља, Велика Британија, гласала је за излазак из ЕУ. Ако Французи изаберу ултрадесничарског предсједника сљедеће године и Француска би могла да изгласа излазак из ЕУ. Зато је ЕУ у потрази за новим причама о успјеху да би ублажила своје неуспјехе. Балкан би могао да има користи од тога. Чланство БиХ у ЕУ би могло бити убрзано, да би се охрабрила идеја да ЕУ расте. То је добра ствар за Балкан и за народе у БиХ. То ће их учинити богатијим.

* ГЛАС: Да ли је и кроз механизам координације покушано да буде провучена нека од промјена о којима говорите?

ПЕРИШ:   Дебата о механизму координације веома је предвидива за оне који су пратили различите политике међународне заједнице у погледу уставних реформи у БиХ у посљедњих десет година. Механизам координације је још једна метода за промоцију уставних реформи. Он на крају бива коришћен као политичка алатка, јер међународна заједница углавном улази у политику у БиХ без компетенција или без разумијевања свих њених комплексности. Типично, направи се договор између Бошњака и Хрвата који наљути Србе. Затим се направи договор између Бошњака и Срба, што онда наљути Хрвате. Та шема је разрађена и примијењена је и у разговорима о механизму координације. Он неће функционисати и никакав тип уставних реформи у БиХ неће бити ефективан све док се не постигне одрживи договор све три основне националне групе у БиХ. Мислим да је могуће постићи такав договор, али у БиХ се ништа не може десити брзо. Међународна заједница нема знање или експертизу да постигне што је потребно. Веома мало међународних званичника има истовремено и снагу да се бори у политици и дуготрајно искуство да зна како постићи резултате.

* ГЛАС: Како гледате на ситуацију на Балкану у свјетлу нових геополитичких дешавања и преламања утицаја и САД и Русије?

ПЕРИШ:   На сву срећу Балкан је сада миран. Латентно етничко незадовољство постоји и у БиХ и на Косову, али су људи превазишли ратни хорор. Они су сада спремни да  своје етничко ривалство и размирице рјешавају у политичком театру, а не у рату. Без обзира на то, људи који живе на Балкану настављају правити грешку мислећи да је њихова улога у свијету важна странцима. Већим дијелом није им важна. Балкан није Украјина, ни Сирија. Тачно је да постоји повећано политичко ривалство између САД и Русије и с времена на вријеме Балкан осјећа ефекте тог ривалства, али тако је било одувијек и та шема није нова. Балкан ће остати неутрална територија на којој ће велике силе бити ангажоване сразмјерно. Лидери на Балкану би требали да искористе те интервенције у своју корист, као што је радио Тито, јер је студиозна неутралност добра ствар.

Тероризам

* ГЛАС: Како гледате на ескалацију терористичких напада у Европи?

ПЕРИШ:   Прилично је лако поставити хипотезу апокалиптичног сценарија. Неки би рекли да се Европа враћа у тамне дане из тридесетих година прошлог вијека. Постоје одређене паралеле. Од 2008. људи су постали сиромашнији што подстиче креирање трзавица. У Француској није било тероризма када су принципи једнакости представљали идентитет земље који се старао да сви живе добро. Сада је француско друштво у збрци. Зато је главни фокус стављен на имиграцију. Турска је жртва више регионалних догађаја, обнове политичких амбиција Курда и нестабилности у Сирији. Ти фактори били су окидач за обнављање унутрашњег конфликта у Турској између доминације војних, секуларних и религиозних група. Али, Европа се не урушава.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.