Глас Српске уз помоћ стручњака анализира реформску агенду: Нема трошења новца који не буде зарађен

То су кључни циљеви једног од најважнијих дијелова реформске агенде коју су усагласили сви нивои власти, посвећеног јавним финансијама, опорезивању и фискалној одрживости. "Глас Српске" ће детаљно представити сваки од шест најважнијих дијелова реформске агенде и у сарадњи са стручњацима из разних области анализирати какве су шансе за њихову реализацију и ефекте које доноси њихова примјена планирана у наредне три године.

Главни циљеви

У документу је наведено да ће буџети бити донесени и одржавани у договору са Међународним монетарним фондом (ММФ) у склопу новог стенд-бај аранжмана. Фискална консолидација биће спроведена смањивањем јавне потрошње и повећањем јавних прихода.

- Повећање прихода биће постигнуто растом прихода од пореза на потрошњу, проширивањем пореске базе, смањењем сиве економије и пореских ослобађања и унапређењем рада пореских управа, посебно када је у питању наплата дуговања. Уколико се ове мјере покажу недовољним до краја 2015. године биће размотрене додатне укључујући и повећање ПДВ-а - наведено је у агенди.

С друге стране смањење расхода највећим дијелом се очекује као резултат спровођења реформи јавне управе и унапређења њене ефикасности.

- То укључује строге контроле запошљавања и укупног фонда плата у јавном сектору, те пензијске и реформе социјалне заштите. Потребно је утврдити укупан фонд плата и свих текућих расхода на свим нивоима власти, који се неће моћи повећавати без обзира на раст пореских прихода - наведено је у агенди.

Исказана је и потреба за знатним смањењем пореског оптерећења на рад кроз смањење доприноса, али уз истовремено обезбјеђивање додатних прихода ванбуџетским фондовима за покриће пада прихода који ће настати као посљедица те мјере.

- Ентитетске владе ће усвојити и спровести свеобухватне стратегије за рјешавање питања преосталих губиташа у јавном власништву. Владе ентитета тражиће финансијску и техничку помоћ Свјетске банке, како би спровели реформу здравственог сектора, која подразумијева рјешење дуговања са акцентом на доприносе, увођење трезорског система пословања, те дефинисање нових модела и извора финансирања уз прецизно нормирање мреже здравствених установа. Паралелно с тим власти у БиХ ће подржати повећање акциза на дуван и алкохол који ће бити директни приходи ентитетских фондова здравственог осигурања - наведено је у агенди.

Став стручњака

Буџет институција БиХ за ову годину износи 1,56 милијарди, РС 2,03 милијарде, а ФБиХ 2,33 милијарде КМ. БиХ је од 1998. до 2012. године с ММФ-ом реализовала четири кредитна аранжмана у вриједности 2,24 милијарде евра. БиХ још отплаћује дуг ММФ-у по основу ранијих аранжмана, а закључно са 31. мартом ове године он је износио 594,31 милион евра.

Професор Економског факултета у Бањалуци Горан Радивојац казао је да БиХ нема повољнији извор новца од кредита ММФ-а и да је нови аранжман са том институцијом неминовност.

- Наш проблем је што смо се затрошили, због чега ће и предвиђене мјере у области јавних финансија бити рестриктивне. Не могу рећи да је то лоше. Вјероватно ће на почетку бити лоше посљедице, али дугорочно ће се ситуација сигурно поправити - истакао је Радивојац.

Он је подсјетио да у БиХ није било смањења пензија и отпуштања радника у јавној управи и смањења њихових плата, а ни повећања ПДВ-а, чиме би били подстакнути приходи у буџетима.

- Сада је очигледно да нас чекају мјере у том правцу - нагласио је Радивојац.

Он је поздравио опредјељење за повећање обима јавних инвестиција, будући да приватни инвеститори нису заинтересовани за озбиљнија улагања на овом простору.

- Када је у питању повећање прихода кроз појачан рад контролних органа бојим се да из суве дреновине више није могуће исциједити ни кап и да рјешења треба тражити другдје - казао је Радивојац, оцијенивши да је први утисак да се ради о озбиљном плану реформи.

Економиста Зоран Павловић сматра да агенда предвиђа све оно што је у БиХ годинама занемарено.

- Кључно је да се из буџета може трошити онолико колико у њега стиже новца. Читав проблем и јесте у томе, јер се буџет не поштује и троши се више него што се уприходује. Задуживање је најгора опција трошења и није донијело бољитак грађанима. Задуживање се толико одомаћило као метод за прикупљање новца за трошење да нико није сигуран колико је ко задужен у односу на оно што је законом прописано - казао је Павловић.

Горан Рачић из Привредне коморе РС истиче да је добро што је опредјељење да се иде у растерећење трошкова рада.

- За привреднике би било прихватљивије повећање ПДВ-а него раст пореза и доприноса, јер би у супротном привреда била додатно оптерећена. Ако је привреда слаба онда ни остале реформе не могу ријешити проблем - истакао је Рачић.

Извршни директор Центра за истраживање и студије ГЕА из Бањалуке Марко Мартић рекао је да агенда дефинитивно препознаје проблем гломазне и прескупе јавне управе у БиХ и с правом ставља његово рјешавање у врх листе приоритета.

- Просјечне плате у јавном сектору у БиХ су веће у односу на приватни за скоро 60 одсто. Овакво стање предуго траје и чини вишеструку штету економији и друштву у цјелини - истакао је Мартић.

Он је казао да је веома важна мјера која предвиђа да се утврди укупан фонд плата који не би био повећаван.

- То је на трагу оног што ГЕА већ неколико година заговара, а то је да свако радно мјесто у јавном сектору буде плаћено онолико колико је плаћено упоредиво радно мјесто у приватном сектору - нагласио је Мартић и додао да упркос охрабрујућим наговјештајима треба имати на уму досадашње бројне неуспјеле покушаје реформи у БиХ.

Агенду су усвојили Савјет министара БиХ и владе РС и ФБиХ, а већ у новембру поднијеће први извјештај о њеном спровођењу.

Планиране мјере

- нови аранжман с ММФ-ом

- поставити ниво јавног дуга на силазну путању

- створити простор за повећање јавних инвестиција

- смањити учешће владиног сектора у економији

- смањити јавну потрошњу

- повећати јавне приходе (порез на потрошњу, проширивање пореске базе, смањење сиве економије и пореских ослобађања и унапређење рада пореских управа)

- повећање ПДВ-а - ако претходне мјере не буду довољне

- смањити јавне расходе на свим нивоима

- унаприједити ефикасност јавне управе

- фонд плата и текућих расхода неће се моћи повећавати

- строго контролисати запошљавање у јавном сектору

- спроводити пензијске и реформе социјалне заштите

- смањити доприносе за здравство

- обезбиједити додатне приходе фондовима здравственог осигурања

- тражити помоћ Свјетске банке за реформу здравства

 Сутра: Пословна клима и конкурентност

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.