Гардијан: Од Сирије до БиХ - Исламска држава не посустаје

Б92
Гардијан: Од Сирије до БиХ - Исламска држава не посустаје

Иако су у првом моменту напади Исламске државе у Сирију и Ирак изгледали привремено, терористичка организација је успоставила калифат и кренула да се шири.

Британски Гардијан наводи да су потези екстремиста који укључују и одсјецање глава заробљеним странцима изазвали гњев широм свијета.

Ипак, послије војних успјеха у двије нестабилне државе, џихадисти су кренули да се шире, а британски портал на листу земаља које “гађа“ Исламска држава уписао је и Босну и Херцеговину.

Исламска држава је у Ираку настала из Ал-Каиде, организације која је опстала упркос америчкој окупацији Ирака и опсежним акцијама које су биле усмјерене ка спречавању активности радикалних исламиста.

Ипак, како до тога није дошло, џихадисти су заузели велике центре, дио провинције Анбар, градове Мосул и Тикрит, а у мају ове године је “пао“ и Рамади, град на 80 километара удаљености од Багдада.

Истовремено, у Сирији Исламска држава самозвани калифат је успоставила у граду Раки, а укључена је у борбе против свих страна у сиријском грађаском рату, против сиријских побуњеника, владиних снага, курдских милиција, чак и против Ал-Нусре, сиријског крила Ал-Каиде.

ИД је у Сирији управо настала из Ал-Нусре, 2013. године када је један дио признао супрематију лидера Исламске државе у Ираку, Абу Бакра ал Багдадија.

Након неуспјешног покушаја освајања пограничног града Кобане, џихадисти су се преусмјерили на Тал Абјад, међутим, локалне снаге, уз помоћ међународне коалиције, успјеле су да одбране град.

За разлику од Сирије и Ирака, гдје је ИД присутна, може се рећи, годинама, појава екстремног исламизма у Египту је релативно новијег датума и у вези је са обарањем режима Мухамеда Морсија. Радикалне групе су 2014. године стале под црну заставу калифата и од тада су вршиле нападе на египатску војску, као и престоницу Египта, Каиро.

Држава која је готово пред распадом и у којој џихадисти имају најразвијенију мрежу је Јемен. Ипак, на територији те земље дјелује Ал-Каида са арапског полуострва, а не Исламска држава, која чека развој ситуације у сукобима терориста и племена Хути, које подржава иранска власт.

Да Исламска држава ипак шири своје присуство свједоче и недавни напади у Кувајту, као и градовима у Саудијској арабији, Дамаму и Катифу. На мети џихадиста у априлу ове године нашао се и Авганистан, међутим у тој држави дјелује јака група талибана која је недавно упозорила ИД да не покушава да прошири своје дјеловање.

На листи држава које су у опасности нашла се и Либија, гдје дјелује Ансар ал-Шарија, једна од највећих милитантних група у земљи, која се сумњичи за убиство америчког амбасадора у Либији 2012. као и за нападе у Бенгазију, Сабрати и Сирту.

Посебан проблем представља Тунис. Једна од најпопуларнијих туристичких дестинација није у могућности да осигура границу са Либијом, одакле надиру џихадисти, што је као резултат донијело нападе на музеј Бардо и недавни масакр на плажи у љетовалишту Сус.

Гардијан као нове мете за развој Исламске државе наводе руску државу Дагестан, гдје је наводно успостављен “Вилајет Дагестан“. Група џихадиста, која је некада припадала “Кавкаском емирату“ који се сматра одговорним за терористичке нападе у Москви 2010. године.

Ипак, територија која је највећа непознаница према и “буре барута“ је Босна и Херцеговина, гдје је Исламска држава недавно почела са регрутовањем младих, сиромашних и незапослених. У фокусу је становништво БиХ, а популарности Исламске државе на тој територији допринијело је и недавно објављивање видео снимака у ком џихадисти позивају на придруживање организацији и терористичке акције.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана