Горан Бреговић за Глас Српске: Остављамо трагове у времену да бисмо свијет направили бољим

Александра Глишић
Горан Бреговић за Глас Српске: Остављамо трагове у времену да бисмо свијет направили бољим

Бањалука - Сузе, смијех, радости, туге, љубави и разочарења деценијама уназад грле пјесме култног "Бијелог дугмета" и сигурно је да не постоји нико са простора бивше Југославије ко дио живота није провео управо уз музику ових ветерана домаћег рока.

"Ружица си била", "Битанга и принцеза", "Ђурђевдан", "Липе цвату", "Лажеш" одавно су се претвориле у мале личне химне, а Бањалучани ће имати ту срећу да 13. јануара запјевају са "Бијелим дугметом" на Тргу Крајине и са њиховим највећим хитовима дочекају Православну нову годину.

Легендарни Горан Бреговић за "Глас Српске" открива са каквим емоцијама, заједно са Аленом Исламовићем и Младеном Војичићем Тифом, дочекује концерт у граду у којем су посљедњи пут наступали прије 28 година.

- Узбудљиво је послије толико година свирати у Бањалуци. Свираћемо веселије пјесме него у Београду и једва чекам тај концерт - каже Бреговић, који тврди да је поновно окупљање чланова "Бијелог дугмета" другачије него када су се окупили прије неколико година.  

Присјетио се да су им тада из компаније "Кока-Кола" дали понуду која се не одбија, а овог пута он је лично инсистирао да поново организују концерте.

- Прошле године смо имали више од 20 концерата. И уживамо, и Ален и Тифа и ја. На концертима у Београду било је лијепо, уживам у тим наступима. Посљедњих двадесетак година свирам по свијету и зажелио сам се домаће публике - признаје музичка легенда, уз напомену да са овим концертима наставља тамо гдје је раније стао.

Посебно га радује што у публици има много младих људи.

- Умјесто да подгријавам нешто старо, одлучио сам да идем напријед. Нисмо се окупили зато што је сентимент прорадио него имам осјећај да стварам - истиче Бреговић.

Не искључује могућност да "Бијело дугме" добије нову пјесму.

- Сада ми се свирају старе пјесме. Ако пожелим нову, написаћу је - каже музичар који је обишао свијет, свуда наилазећи на одличне реакције публике.   

Слава га је пратила од првих музичких корака у Сарајеву, а чињеница је да су ови музичари доживљавани као балкански "Битлси".

- Не сјећам се времена када су дјевојке падале у транс због мене. Популарност је у зрелој доби много другачија него у раној младости. Сада све добија неко значење које као млад не разумијеш - тврди Бреговић.

Направили су репертоар од 25 пјесама које воле да свирају, а често Тифа или Ален "извуку" неку мелодију која и није толико популарна. 

Бреговић сматра да је "Бијело дугме" имало среће са пјевачима.

- У посљедњој фази смо били најуспјешнији, продали највише плоча, одржали највеће концерте. Али, стално сам имао осјећај да се бенд мијења. Чак и да је ишао у погрешном правцу био бих задовољнији него да стоји - прича музичар који највише воли да свира за домаћу публику.

Наступи пред публиком из бивше Југославије обојени су посебним бојама.   

- Балканци су весели народ са трагичном историјом. Балкан је пет вијекова за вријеме владавине Отоманског царства био јединствена граница у историји између православаца, католика и муслимана. Зато имамо ту страшну судбину. А, нажалост, нисмо још научили да живимо заједно, али 21. вијек је предвиђен да то научимо - каже Бреговић, додајући да увијек радије гледа у будућност него у прошлост.

Стваралачку енергију тренутно усмјерава у нови албум насловљен "Три писма из Сарајева".

- Надам се да ће моја антиратна порука из новог албума, попут поруке у боци, некога пронаћи. Ријеч је о концерту за виолину и симфонијски оркестар - најављује једно од најпознатијих музичких имена са Балкана.

Иза њега су године успјешног рада, а својим адутом сматра чињеницу да никада није припадао култури.

- Није ме та несрећа задесила да сам био дио културе. Увијек сам био супкултура. Припадам генерацији из комунизма која је посебно трауматизована политиком, а увијек мислим да је култура нешто што има везе са политиком - рекао је Бреговић.

Своју музичку мисију доживљава као племениту. 

- Сви остављамо трагове у времену да бисмо овај свијет направили бољим. То је тако велика и наивна мисао. Али ако замислимо да је то неки дугачак пут који треба освијетлити, и најмања свјетла су од користи - завршио је своју причу Бреговић.

Почеци у стриптиз бару

- Никада нисам радио ништа друго осим музике. Почео сам као свирач у стриптиз бару и то са 17 година. То сам схватио као да ми је бог рекао: "Бреговићу, ово је посао за тебе." Са 18 сам наступао у иностранству, а онда сам мами обећао да нећу свирати па сам студирао четири године. На четвртој години студија сам предавао у школи, то је била пракса, али пошто је "Бијело дугме" имало златне плоче, никада нисам завршио факултет - каже Горан Бреговић.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана