Димитрије Васиљевић за “Глас Српске”: Случајни номад и доктор џез клавира

За “Глас Српске” говорио је о џезу, професорском раду, свом новом албуму и својим будућим плановима.

* ГЛАС: Димитрије, први сте српски доктор за џез клавир. Можете ли нам укратко испричати како је изгледао пут до те титуле од Ваших првих музичких корака?

ВАСИЉЕВИЋ: Бити доктор џез клавира јесте велико академско постигнуће, али оно ни у ком случају не гарантује да је онај који ту титулу поседује и извођачки на високом квалитативном нивоу. Академски пут џез каријере и њен извођачко-ауторски пут су два тока који се у одређеном тренутку уметниковог развоја раздвајају и почињу да живе сопствене животе, захтевајући од њега да паралелно ради на два, наизглед слична, али заправо веома различита поља. У мом случају, након завршене ниже и средње музичке школе, а затим и Факултета музичке уметности у Београду, отиснуо сам се у Америку и тамо поново завршио основне студије, овога пута Берклее Цоллеге оф Мусиц у Бостону, а затим и мастер студије на Њујоршком универзитету (NYU Steinhardt) и најзад докторат на Универзитету Илиноис (UIUC). Паралелно сам се трудио да гајим и извођачко-ауторску каријеру на сценама у Њујорку, Бостону и Чикагу, где сам за време студија живео, како бих подизао и свој извођачки ниво, док изграђујем академску компетентност да предајем и изучавам џез на универзитетском нивоу. Данас је модерном музичару потребна како искуствена компонента коју стиче каљењем на свиркама и концертима, тако и академско теоријско и практично знање које учи у школи, како би био што конкурентнији на стално растућој светској сцени, преплављеној феноменалним талентима и фантастичном музиком.

* ГЛАС: Може ли се рећи да сте џезер који то одбија да буде? Стиче се утисак да сте се школовали како бисте могли да превазиђете и те жанровске границе.

ВАСИЉЕВИЋ: Целога живота био сам упућен на музику и на неки начин музика је као професија изабрала мене, а не ја њу. Од пете године живота свирам клавир и никада нисам имао дилему чиме ћу се у животу бавити кад порастем, јер је музика од самог почетка саставни део мог живота, а контакт са инструментом једна нормална, свакодневна активност. Прошавши конвенционално музичко образовање у Србији, годинама сам најпре свирао само класичну музику, да бих потом открио поп, рок, фанк, традиционалну српску музику, а онда и џез и њему сродне поджанрове. Листа тих жанрова је наставила да се повећава, баш као и моје интересовање за разне друге области људског деловања, попут књижевности, писања, историје, стрипа, филма, борилачких вештина и много тога другог. Истовремено сам почео да примећујем како је џез свет често један затворен кружок поклоника који своја интересовања базирају врло уско, углавном око џеза. Исто се може рећи и за музику и музичаре генерално. Ја сам, супротно томе, увек џез видео као један изузетан вид музичке експресије и својеврстан језик којим ћу моћи на прави начин да изразим светове које у себи носим и осећам, а не као некакву религију, начин живота сам себи довољан, стилски пуризам или баратање именима албума, музичара, фестивала и учењем безброј некаквих соло транскрипција и фраза напамет. Зато сам себи дао у задатак да џез научим занатски што боље да свирам, да бих ослободио ону механику која је потребна да из мене извуче музику коју сам одувек осећао, али нисам био у стању да испољим.

* ГЛАС: Ових дана  излази Ваш нови албум “Accidental Nomad”. Реците нам нешто о њему.

ВАСИЉЕВИЋ: “Случајни номад” је мој трећи ауторски албум, а први у формату квинтета састављеног од мојих добрих пријатеља, сјајних младих џез музичара из Илиноиса. Све композиције на њему су, концептуално, неки мој аутобиографски осврт на спољашњи свет уметника који се ненадано нашао на ветрометини различитих локација и култура на планети и његово, односно моје ношење са тим и таквим благословом или проклетством. Музички гледано, композиције на овом албуму представљају корак даље у односу на претходна два албума “The Path of Silvan” и “Metaphor” у трагању за правим миксом модерног џеза, класичног и поп наслеђа и српске традиционалне музике. Албум излази 18. маја за Ropeadope Records” и биће доступан у свим већим музичким продавницама широм планете, као и у дигиталним продавницама и стриминг сервисима на интернету.

* ГЛАС: Какав је Ваш однос према академској каријери? Хоћете ли је настављати и која је сљедећа станица?

ВАСИЉЕВИЋ: Након места помоћног професора џез клавира на NYU у Њујорку, па затим и привремене асистентске позиције на Универзитету Илиноис, пре годину дана сам најзад добио сталан посао џез професора, као и место доцента на Xavier Univercity og Louisiana у Њу Орлеансу. Бити окружен живом и разноликом џез сценом у Њу Орлеансу, колевци џеза, а истовремено имати и сталан посао професора у том граду је заиста веома интересантан след догађаја за мене и свакако нешто што у наредним годинама желим да искористим на прави начин за даљи развој како своје академске, тако и свирачко-ауторске каријере. Сигуран сам да ћу наставити да даље градим оба ова музичка пута јер један допуњује други и чини нове циљеве лакше достижним.

Будући планови

- Недавним склапањем четворогодишњег уговора са “Ropeadipe Records”, сјајном дискографском кућом из Филаделфије, као и “Eastlight Artist Managementom”, музичком менаџерском агенцијом из Њујорка, отворили су ми се многи нови видици и путеви када је реч о ширем пласману моје музике на интернационално тржиште. Након изласка “Accidental Nomada” кренућемо са организовањем концерата за европску и америчку турнеју планирану идућег лета, као и серијом индивидуалних концерата по америчким градовима који би требало да почну на јесен. Такође, два нова албума су већ у процесу настајања и с узбуђењем чекам период који долази, а у ком се назире пуно тога лепог, конструктивног и креативног - казао је Васиљевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.