Uroš Petrović, pisac Petog leptira za Glas Srpske: Ekranizacija najbolje što roman može doživeti

Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" književnik Uroš Petrović, autor romana "Peti leptir", po kome se snima prvi srpski 3D film. Riječ je o djelu koje je okarakterisano kao prvi horor roman za djecu u srpskoj književnosti. Godine 2007. proglašen je najboljim romanom za djecu i mlade na srpskom jeziku, a ovjenčan je nagradom Zmajevih dečjih igara "Rade Obrenović".

Za Petrovića kritičari kažu da piše knjige za djecu i mlade koje pomjeraju granice u savremenoj srpskoj literaturi. Njegovo djelo "Aven i jazopas u Zemlji Vauka" predmet je više naučnih radova iz književnosti i po mišljenju znalaca iz oblasti književnosti, prvi je pravi roman epske fantastike na srpskom jeziku. Poslije zbirke fantastičnih pripovjedaka za odrasle "Priče s one strane", objavio je pet edukativno-zabavnih knjiga u serijalu "Zagonetne priče" i dobio nagradu "Neven" za najbolje djelo iz oblasti popularne nauke. Dvije godine zaredom dobijao je priznanje najvećeg dječijeg žirija "Dositejevo pero".

* GLAS: Sa kakvim ste emocijama dočekali vijest o nastanku filma i kakvi su prvi utisci sa snimanja?

PETROVIĆ: To je bila jedna od onih vesti za koje zauvek pamtite gde ste se nalazili kada ste je čuli. Taj roman još od prvog izdanja ima neobičan put. Naslovnu stranu je uradio Ilija Melentijević (autor ilustracija za moj serijal "Zagonetne priče", sada živi i radi u Australiji) i svako ko je vidi nikada je ne zaboravlja. Naime, uklopio je na crtežu leptira i glavu vuka, na način koji je istovremeno privlačan, jeziv i zbunjujući - šare na krilima insekta pred očima posmatrača se pretapaju u oči vuka, i obratno. Ilustracije unutar knjige radio je akademski slikar i profesor crtanja Žarko Drinčić, moj prijatelj iz detinjstva i jedan od najboljih crtača u Srbiji. Iako je reč o zastrašujućoj priči i inovativnom žanru, roman je nagrađen, i meni nepoznatim putem ušao u izbornu lektiru. Nedavno je Radio Beograd napravio odličnu radio dramu po tom tekstu. Mađarska izdavačka kuća koja je objavila roman promenila je potom ime u "Leptir izdavaštvo". Nastanak filma po knjizi je, naravno, vrhunac. Čudni su to putevi. Već na prvom danu snimanja, shvatili smo jednu zabavnu slučajnost - taj model 3D sistema kamera zove se "Aleksa", isto kao i dečak, glavni junak romana i filma.  

* GLAS: Kako teče saradnja sa rediteljem Miloradom Milinkovićem?

PETROVIĆ: Odlično, onako kako bi i trebalo - reditelj je glavni za film, i to će biti delo različito od knjige. Reč je o čoveku koji zna šta radi, a osim kao autora lucidnih filmova, znam ga i kao tragača zastrašujućeg znanja iz kviza "Potraga". Mislim da će sinergija dati veoma zanimljiv, raskošan rezultat. 

* GLAS: Dobitnik ste i "Zlatne značke" Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za doprinos kulturi, kao i nekoliko drugih nagrada. Da li je ova ekranizacija najveće ili najdraže priznanje?

PETROVIĆ: Ekranizacija na velikom platnu je najbolji provod koji jedan roman može doživeti. Reč je o prvom 3D filmu u istoriji srpske kinematografije - to zvuči veoma dobro, i svima koji su učestvovali u njegovom stvaranju prečicom obezbeđuje neprocenjivu odrednicu u biografiji.

* GLAS: Takođe ste i dobitnik najprestižnijih nagrada za fotografiju. Iako je film još u fazi snimanja, jeste li zadovoljni likovnim, odnosno vizuelnim efektima?

PETROVIĆ: Direktor fotografije filma je Miodrag Miki Trajković, a to poznavaocima prilika u kinematografiji nedvosmisleno najavljuje da nastaje nezaboravna vizuelna čarolija. Posebno se radujem scenama snimanim na planini Tari, tajanstvenoj, veličanstvenoj i bajkovitoj čak i na crnobelim fotografijama. Bio sam sa ekipom kada smo birali lokacije, prisustvovao sam i snimanju nekih scena. Siguran sam da će u filmu biti prizora koji će se opravdano smatrati najlepšim ikada snimljenim kod nas.

* GLAS: Dr Ljiljana Pešikan-Ljuštanović za roman "Peti leptir" rekla je da je bolji od prevedenog serijala Lemonija Sniketa i, po spoju poetskog, humornog i sablasnog, uporediv sa Gejmenovom "Koralinom".

PETROVIĆ: Znači mi sve što kaže Ljilja Pešikan-Ljuštanović, i kada se objavi i kada se ne objavi. Ona je glavni krivac što sam danas književnik, a ne predsednik privredne komore ili lovac na pijavice, a jedno od ta dva bi neminovno usledilo. 

* GLAS: Roman je imao radni naslov "Leptiri od celofana". Kako ste donijeli konačan naziv?

PETROVIĆ: Prilikom jednog razgovora sa mojim kolegom i prijateljem Igorom Kolarovim, po čijem romanu je takođe snimljen sjajan film za decu "Agi i Ema", došlo je do promene naziva u "Peti leptir". Naziv je odmah čak i fonetski sjajno zazvučao - sva četiri slova prve reči kriju se u drugoj, pa se pri izgovaranju naslova samo sluti neka skrivena rima.

* GLAS: Kada se očekuje prvo prikazivanje filma i da li je planirana i premijera u Republici Srpskoj?

PETROVIĆ: Prva zamisao o snimanju filma po mojoj knjizi je razmatrana u februaru, a do kraja godine trebalo bi da usledi premijera. Montažu ćemo raditi u Zagrebu i Nemačkoj. Ljudi koji rade na ovom filmu, producenti beogradski "Delta video" i zagrebački "Alka film", deluju veoma efikasno i profesionalno, a vreme koje će proteći od ideje do bioskopske projekcije dovoljno govori o tome. Unapred se radujem premijeri u Republici Srpskoj, koja će, nadam se, uslediti sa prvim decembarskim pahuljama. 

* GLAS: Sa 18 godina prodavali ste fotografije na utakmicama i od toga dobro zarađivali. Kako sa ove distance izgleda to vrijeme?

PETROVIĆ: Po nečemu bolje, po nečemu gore, kao što je slučaj kada se bilo koja dva mirnodopska vremena uporede. Kakvo god da je vreme bilo - naše je, i utkano nam je u duše i karaktere. Mi smo tek mi sa svim svojim vrlinama, manama i vremenima.

* GLAS: Prije bavljenja književnošću radili ste kao predstavnik njemačke firme u Beogradu. Da li je poslije napuštanja ovog posla počela prava umjetnička sloboda?

PETROVIĆ: Počela je, bar mislim, u ranom detinjstvu, kada sve i počinje. Svakako da je odluka da napustim ubrzani, sivi poslovni svet i posvetim se umetnosti bila pravi izbor, ali i neminovna posledica onoga što sam već nosio u sebi. Mnogo toga nastaje lagano, dosta ranije pre nego što se vidno dogodi.

* GLAS: Da li ste nekada mogli da pretpostavite da će Vaše knjige doživjeti rekordan broj izdanja i prevod na nekoliko jezika?

PETROVIĆ: Nisam, naravno. Da jesam, možda se ne bi ni dogodilo.

* GLAS: Koliko ste ponosni što ste jedan od autora programa kreativnog pristupa nastavi, koji je nazvan NTC, po skraćenici za Nikola Tesla centar?

PETROVIĆ: Program koji smo doktor Ranko Rajović i ja osmislili uspešno se primenjuje u više od desetak zemalja, a ono što je još važnije - gde god se primeni, krucijalno menja pristup nastavi. Primenom tog sistema, ispostavilo se, obrazovanje najmlađih biva zanimljivije i time efikasnije. Razloga za ponos ima, ali, kao i obično, za dalji rad, preispitivanje i usavršavanje programa još i više - lovorike brzo postaju neudobne i počinju da grebu. 

Nova knjiga

* GLAS: Da li pišete novu knjigu?

PETROVIĆ: Nedavno sam leteo balonom i bio fasciniran smirajem i odsustvom zvukova na velikoj visini. Baš takvim lebdenjem počinje moja sledeća knjiga, roman u zagonetkama -  "Martina velika zagonetna avantura". Napisana je, i izlazi čim budu završene ilustracije maestra Dejana Mandića, možda u isto vreme kada i "Peti leptir" počne da leti iznad glava publike u 3D bioskopima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.