Урош Петровић, писац Петог лептира за Глас Српске: Екранизација најбољe што роман може доживети

Александра Глишић
Урош Петровић, писац Петог лептира за Глас Српске: Екранизација најбољe што роман може доживети
Урош Петровић, писац Петог лептира за Глас Српске: Екранизација најбољe што роман може доживети

Настанак филма по књизи је, наравно, врхунац. Чудни су то путеви. Већ на првом дану снимања схватили смо једну забавну случајност - тај модел 3D система камера зове се "Алекса", исто као и дечак, главни јунак романа и филма.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" књижевник Урош Петровић, аутор романа "Пети лептир", по коме се снима први српски 3D филм. Ријеч је о дјелу које је окарактерисано као први хорор роман за дјецу у српској књижевности. Године 2007. проглашен је најбољим романом за дјецу и младе на српском језику, а овјенчан је наградом Змајевих дечјих игара "Раде Обреновић".

За Петровића критичари кажу да пише књиге за дјецу и младе које помјерају границе у савременој српској литератури. Његово дјело "Авен и јазопас у Земљи Ваука" предмет је више научних радова из књижевности и по мишљењу зналаца из области књижевности, први је прави роман епске фантастике на српском језику. Послије збирке фантастичних приповједака за одрасле "Приче с оне стране", објавио је пет едукативно-забавних књига у серијалу "Загонетне приче" и добио награду "Невен" за најбоље дјело из области популарне науке. Двије године заредом добијао је признање највећег дјечијег жирија "Доситејево перо".

* ГЛАС: Са каквим сте емоцијама дочекали вијест о настанку филма и какви су први утисци са снимања?

ПЕТРОВИЋ: То је била једна од оних вести за које заувек памтите где сте се налазили када сте је чули. Тај роман још од првог издања има необичан пут. Насловну страну је урадио Илија Мелентијевић (аутор илустрација за мој серијал "Загонетне приче", сада живи и ради у Аустралији) и свако ко је види никада је не заборавља. Наиме, уклопио је на цртежу лептира и главу вука, на начин који је истовремено привлачан, језив и збуњујући - шаре на крилима инсекта пред очима посматрача се претапају у очи вука, и обратно. Илустрације унутар књиге радио је академски сликар и професор цртања Жарко Дринчић, мој пријатељ из детињства и један од најбољих цртача у Србији. Иако је реч о застрашујућој причи и иновативном жанру, роман је награђен, и мени непознатим путем ушао у изборну лектиру. Недавно је Радио Београд направио одличну радио драму по том тексту. Мађарска издавачка кућа која је објавила роман променила је потом име у "Лептир издаваштво". Настанак филма по књизи је, наравно, врхунац. Чудни су то путеви. Већ на првом дану снимања, схватили смо једну забавну случајност - тај модел 3D система камера зове се "Алекса", исто као и дечак, главни јунак романа и филма.  

* ГЛАС: Како тече сарадња са редитељем Милорадом Милинковићем?

ПЕТРОВИЋ: Одлично, онако како би и требало - редитељ је главни за филм, и то ће бити дело различито од књиге. Реч је о човеку који зна шта ради, а осим као аутора луцидних филмова, знам га и као трагача застрашујућег знања из квиза "Потрага". Мислим да ће синергија дати веома занимљив, раскошан резултат. 

* ГЛАС: Добитник сте и "Златне значке" Културно-просветне заједнице Србије за допринос култури, као и неколико других награда. Да ли је ова екранизација највеће или најдраже признање?

ПЕТРОВИЋ: Екранизација на великом платну је најбољи провод који један роман може доживети. Реч је о првом 3D филму у историји српске кинематографије - то звучи веома добро, и свима који су учествовали у његовом стварању пречицом обезбеђује непроцењиву одредницу у биографији.

* ГЛАС: Такође сте и добитник најпрестижнијих награда за фотографију. Иако је филм још у фази снимања, јесте ли задовољни ликовним, односно визуелним ефектима?

ПЕТРОВИЋ: Директор фотографије филма је Миодраг Мики Трајковић, а то познаваоцима прилика у кинематографији недвосмислено најављује да настаје незаборавна визуелна чаролија. Посебно се радујем сценама сниманим на планини Тари, тајанственој, величанственој и бајковитој чак и на црнобелим фотографијама. Био сам са екипом када смо бирали локације, присуствовао сам и снимању неких сцена. Сигуран сам да ће у филму бити призора који ће се оправдано сматрати најлепшим икада снимљеним код нас.

* ГЛАС: Др Љиљана Пешикан-Љуштановић за роман "Пети лептир" рекла је да је бољи од преведеног серијала Лемонија Сникета и, по споју поетског, хуморног и сабласног, упоредив са Гејменовом "Коралином".

ПЕТРОВИЋ: Значи ми све што каже Љиља Пешикан-Љуштановић, и када се објави и када се не објави. Она је главни кривац што сам данас књижевник, а не председник привредне коморе или ловац на пијавице, а једно од та два би неминовно уследило. 

* ГЛАС: Роман је имао радни наслов "Лептири од целофана". Како сте донијели коначан назив?

ПЕТРОВИЋ: Приликом једног разговора са мојим колегом и пријатељем Игором Коларовим, по чијем роману је такође снимљен сјајан филм за децу "Аги и Ема", дошло је до промене назива у "Пети лептир". Назив је одмах чак и фонетски сјајно зазвучао - сва четири слова прве речи крију се у другој, па се при изговарању наслова само слути нека скривена рима.

* ГЛАС: Када се очекује прво приказивање филма и да ли је планирана и премијера у Републици Српској?

ПЕТРОВИЋ: Прва замисао о снимању филма по мојој књизи је разматрана у фебруару, а до краја године требало би да уследи премијера. Монтажу ћемо радити у Загребу и Немачкој. Људи који раде на овом филму, продуценти београдски "Делта видео" и загребачки "Алка филм", делују веома ефикасно и професионално, а време које ће протећи од идеје до биоскопске пројекције довољно говори о томе. Унапред се радујем премијери у Републици Српској, која ће, надам се, уследити са првим децембарским пахуљама. 

* ГЛАС: Са 18 година продавали сте фотографије на утакмицама и од тога добро зарађивали. Како са ове дистанце изгледа то вријеме?

ПЕТРОВИЋ: По нечему боље, по нечему горе, као што је случај када се било која два мирнодопска времена упореде. Какво год да је време било - наше је, и уткано нам је у душе и карактере. Ми смо тек ми са свим својим врлинама, манама и временима.

* ГЛАС: Прије бављења књижевношћу радили сте као представник њемачке фирме у Београду. Да ли је послије напуштања овог посла почела права умјетничка слобода?

ПЕТРОВИЋ: Почела је, бар мислим, у раном детињству, када све и почиње. Свакако да је одлука да напустим убрзани, сиви пословни свет и посветим се уметности била прави избор, али и неминовна последица онога што сам већ носио у себи. Много тога настаје лагано, доста раније пре него што се видно догоди.

* ГЛАС: Да ли сте некада могли да претпоставите да ће Ваше књиге доживјети рекордан број издања и превод на неколико језика?

ПЕТРОВИЋ: Нисам, наравно. Да јесам, можда се не би ни догодило.

* ГЛАС: Колико сте поносни што сте један од аутора програма креативног приступа настави, који је назван НТЦ, по скраћеници за Никола Тесла центар?

ПЕТРОВИЋ: Програм који смо доктор Ранко Рајовић и ја осмислили успешно се примењује у више од десетак земаља, а оно што је још важније - где год се примени, круцијално мења приступ настави. Применом тог система, испоставило се, образовање најмлађих бива занимљивије и тиме ефикасније. Разлога за понос има, али, као и обично, за даљи рад, преиспитивање и усавршавање програма још и више - ловорике брзо постају неудобне и почињу да гребу. 

Нова књига

* ГЛАС: Да ли пишете нову књигу?

ПЕТРОВИЋ: Недавно сам летео балоном и био фасциниран смирајем и одсуством звукова на великој висини. Баш таквим лебдењем почиње моја следећа књига, роман у загонеткама -  "Мартина велика загонетна авантура". Написана је, и излази чим буду завршене илустрације маестра Дејана Мандића, можда у исто време када и "Пети лептир" почне да лети изнад глава публике у 3D биоскопима.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана