Svetislav Pešić, selektor košarkaške reprezentacije Srbije: Upali smo u mašinu Zapada koja traži ekspres rezultat

Rekao je ovo u intervjuu za “Glas Srpske” selektor košarkaške reprezentacije Srbije Svetislav Pešić. Legendarni stručnjak iza koga je bezmalo četiri decenije trenerske karijere vratio se na kormilo nacionalnog tima, iako priznaje da je mislio da više nikada neće raditi u Srbiji. Poziv reprezentacije nije mogao da odbije, a isto kao što se od njega očekuje da “orlove” vrati u evropski i svjetski krem, svi se nekako nadamo da će iskustvom, znanjem i autoritetom biti kreator korjenitih promjena za dugogodišnji boljitak srpske košarke. Iako je Srbija nepresušan izvor talenata zbog čega je, na kraju krajeva, dobila epitet “zemlja košarke”, činjenica je da je proizvodnja novih asova, naročito plejmejkera negdje “šteka”.

- Upali smo u mašinu Zapada. Oni koji ulažu novac zahtevaju ekspres rezultat ne obazirući se na neke dublje stvari i posledice. U moje vreme nije bilo stranaca, pa smo morali da ih “stvaramo”. Razgovarao sam sa ljudima i rekao da mi možemo da uredimo Košarkašku ligu Srbije, da ograničimo broj stranaca i starosnu dob igrača, da nam liga ne bude veteranska... Da se razumemo, nemam ja problem sa stranim igračima, ali za sve mlade je hendikep što ne dobijaju šansu. Mogu oni da treniraju koliko hoćeš, ali niko nije postao igrač na treninzima. Često kažem da bi ljudi koji vode klubove i navijači voleli da ekipa igra lepo, atraktivno, da pobeđuje i osvaja trofeje i da razvija mlade. Plašim se da to nije moguće, jer jednostavno nije kompatibilno - poručio je Pešić.

GLAS: Da li su Vaše ideje doprle do ljudi sa kojima ste pričali?

PEŠIĆ: Znate kako se kaže - ima ljudi koji čuju, ali je pitanje da li slušaju.

GLAS: Vratili ste se na poziciju selektora i počeli novi proces. Koliko ste zadovoljni sa uvodnim utakmicama?

PEŠIĆ: Sigurno je da neće biti lako, jer već nas u drugoj rundi kvalifikacija za Svetsko prvenstvo čekaju Turska i Grčka. Sa druge strane, kod nas se uvek na startu priča koju ćemo medalju osvojiti, a mi prvo treba da se  kvalifikujemo. Kao i ostali selektori, ne mogu da računam na najbolje igrače, ali je to istovremeno prilika za mlade i one iskusnije da se nametnu, dobiju šansu i da vidimo na koga možemo računati. Teško je, praktično nemoguće, u nekoliko dana posložiti potpuno novi tim. Svi znamo da bez priprema nema rezultata, ali moramo da se snalazimo i izvučemo najbolje što možemo.

GLAS: Košarka je već godinama zarobljena u procijepu između FIBA i Evrolige, a najviše ispaštaju sama igra, košarkaši, treneri i selektori. Smatrate li da će uskoro doći do pomirenja i povratka na pravi put?

PEŠIĆ: Jasno je da sistem ovakav kakav je ne funkcioniše i da mora da se menja. Ipak, ne menja se zbog takozvanog biznisa. Biznis treba i mora da postoji u sportu, ali na ovakav način ne. Mislio sam da će ova pandemija približiti stavove iz prostog razloga što je novca još manje i što su klubovi u dubiozama, ali... Ogroman broj utakmica smanjuje kvalitet. Mi nismo Amerika i nikada nećemo biti. Moramo da se bavimo nama, prilagođavamo i rešavamo probleme. Koliko vidim, neki novi vetrovi počinju da duvaju i da se nešto dešava na uspostavljanju dijaloga.

GLAS: Da li je to usko povezano sa najavljenim odlaskom Đordija Bertomeua?

PEŠIĆ: On je definitivno jedan od najodgovornijih, ali ne mislim da je samo on problem. Ruku na srce, on je uradio i dosta toga dobrog kada pričamo o profesionalizmu, podizanju nivoa organizacije i slično... Evroliga treba da postoji, ali posle 20 godina neke stvari moraju da se menjaju.

GLAS: Da li mislite da će eventualnim promjenama klubovi iz regiona, odnosno ABA lige, dobiti bolji položaj, ako ništa u vidu jednog garantovanog mjesta u eliti?

PEŠIĆ: Opšte je poznato koliko je ovaj region dao košarci i doprineo njenom razvoju. Sa aspekta zasluga, tradicije, popularnosti, nema dileme da je region zaslužio bolji status. Ipak, ponekad je i do nas, ponekad do koncepta Evrolige. Ako ABA ostane u ovom konceptu, a verujem da hoće i da će dodatno napredovati, morala bi da ima najmanje to jedno garantovano mesto.

GLAS: Trka za Evroligu biće možda i najzanimljivija ove sezone, a mjesta ima samo za jednog. Kako vidite borbu između Crvene zvezde i Partizana?

PEŠIĆ: Zvezda je bez dileme u prednosti jer godinama ima uređen sistem, trenera koji je tu, uz kraći prekid, godinama, igra Evroligu... Partizan je na početku stvaranja svega navedenog sa Željkom Obradovićem. E sad da li će već ove godine doći rezultati, to ne mogu da znam. Navijači sigurno očekuju najviše.

GLAS: Kada smo kod navijača, oni su bez sumnje vjetar u leđa, ali je utisak da ekspanzijom društvenih mreža prečesto prelaze granice. Sada i paušalni posmatrač može i daje sebi za pravo da komentariše šta želi.

PEŠIĆ: Nisam advokat da branim igrače, ali ono što želim da kažem je da ne ulazimo u suštinu. Evo primera, letos je Srbija igrala sa Italijom za odlazak na Olimpijske igre, a dvorana je bila poluprazna. Mi smo igrali protiv sjajne reprezentacije Letonije, opet poluprazna. A kada smo gostovali u Belgiji bila je puna dvorana. Ako navijači imaju strast i žele da pomognu neka odvoje jedno veče i dođu u dvoranu da bodre momke, bez obzira ko igrao u tom trenutku. Moramo drugačije da se ponašamo, jer reprezentacija ne igra svaki dan. Oni koji dođu neka kritikuju i pričaju, a oni koji ne dolaze najbolje je da ćute.

GLAS:  Navijači su minulog ljeta bukvalno razapeli Nikolu Jokića poslije odluke da ne nastupi za reprezentaciju. Kakav je Vaš stav po tom pitanju, pošto ćete se vrlo vjerovatno u bliskoj budućnosti susresti sa sličnim problemima?

PEŠIĆ: I kada sam bio selektor pre dve decenije bilo je otkaza što zbog povreda, što zbog umora. Bilo je i tada napada, ali se to zaboravi. Sada je situacija još komplikovanija zbog svih problema oko uređenja takmičenja o kojima smo pričali. Moramo da budemo realni i sagledamo situaciju iz svih uglova. Igrači su postali mašine koje u trećoj sedmici septembra moraju da budu u optimalnoj formi i da drže taj nivo do treće sedmice juna. Dakle, punih devet meseci. Ostavljajući sa strane njihov privatni život, koji naravno imaju kao svi ljudi, sa stručnog aspekta moramo da se zapitamo da li nam mogu pomoći istrošeni momci. Kod nas u javnosti se stiče utisak da kad dođe Jokić mi osvajamo zlato. Niko se ne pita da li je taj Jokić fizički i mentalno u stanju da nam da onoliko koliko može. Nemamo ništa od njega ni bilo koga drugog ako ne mogu da budu na najvišem nivou.

GLAS: Rekli ste da niste imali namjeru da više radite u Srbiji, ali je jedan poziv promijenio sve.

PEŠIĆ: Mislio sam da sam zatvorio tu knjigu, ali nisam mogao da odbijem reprezentaciju. To je ipak nešto drugo, nešto iznad svih nas. neki su me oslovili kao spasioca, ali ne gledam tako na to. Košarka je moj život, uvek sam spreman na izazov. Trenirao sam mnoge klubove i reprezentacije i one gde sam postavljao sistem i one gde su odmah traženi rezultati. Verujem da ćemo zajedno uspostaviti sistem i da ćemo se vratiti među najbolje.

GLAS: Mnogi jugonostalgičari pitaju se šta bi se desilo da se bivša država nije raspala, odnosno da li bi reprezentacija sa Nikolom Jokićem, Lukom Dončićem, Nikolom Vučevićem, Bojanom Bogdanovićem, Bogdanom Bogdanovićem, Milošem Teodosićem, Vasilijem Micićem i drugim mogla nositi sa drim timom. Možete li da zamislite takav skup pojedinaca?

PEŠIĆ: Mogu da zamislim, ali ne volim da pričam o stvarima koje nisu realne. Za tako nešto nema šanse da se desi i već tu možemo da stavimo tačku. Vama medijima nije zabranjeno da pravite ankete, mnogo ih je napravljeno i 1992. godine pred Olimpijske igre u Atlanti, ali one ostaju u domenu šta bi bi bilo kad bi bilo.

GLAS: Poznati ste kao trener koji zahtijeva maksimalnu disciplinu, a sa duge strane volite da se našalite i opustite atmosferu. Kako jedan trener može da pronađe balans?

PEŠIĆ: Biti trener je multidisciplinaran posao, ali je stvar prilično jasna. Sve se svodi na ono da li neko zna da radi svoj posao ili ne. Ukoliko posedujete znanje igrači će vas poštovati bilo da ste strogi ili opušteni. A, igrači brzo provale koliko znate. Pored toga, morate da posedujete sposobnost da na njih prenesete vaše znanje. Kroz celu karijeru ponašao sam se da sam ja tu zbog njih, a ne oni zbog mene. Nikada nisam bio iznad ti­m, iako me javnost posle velikih uspeha dizala u nebesa.

GLAS: Iduće godine proslavićete 40 godina karijere. Osvojili ste mnoge trofeje, možemo li reći da je zlato iz Indijanapolisa ipak za nijansu draže od ostalih priznanja?

PEŠIĆ: Definitivno jeste. Često kažem, kao čovek bih bio mnogo siromašniji bez tog zlata. Ne mogu da zaboravim euforiju koja se tada podigla... Iako sam čovek koji se trudi da beži iz prošlosti ne mogu da zabranim ljudima, čak mi i laska, kada se sete tog uspeha.

Predsjednik žirija

GLAS: Predstojećeg utorka dolazite u Banjaluku gdje ćete predsjedavati trećom, odlučujućom sjednicom žirija Izbora deset najboljih sportista Republike Srpske. Da li ste prvi put u ulozi predsjednika žirija?

PEŠIĆ: Stvarno mi je drago što ću biti deo manifestacije koja opstaje punih 67 godina. Nikada do sada nisam bio u ovakvoj ulozi, ali verujem da ću se uz pomoć ostalih članova žirija snaći i da ćemo odraditi posao kako treba. Radujem se dolasku u Banjaluku da vidim stare prijatelje i saradnike.

Bosna na izdisaju

GLAS: Sa Bosnom i Sarajevom imate neraskidive profesionalne i životne veze. Da li vas je iko zvao da bar savjetodavno pomognete bivšem klubu koji proživljava najteže dane?

PEŠIĆ: Znam da je situacija teška, ali iskren da budem ne znam detalje. Ljudi sa kojima sam sarađivao i ostao prijatelj odavno nisu u klubu, tako da nemam bliže informacije. Bosna definitivno nije ono što je nekada bila, ali je prirodno da se stvari menjaju, te da klubovi i pojedinci moraju da idu ukorak sa promenama što se u slučaju Bosne očigledno nije desilo.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.