Snežana Jondža, psiholog: Negativne misli vode u anksioznost

Kazala je ovo za "Glas Srpske" psiholog Snežana Jondža.

- Situacija u našem društvu uopšte nije zavidna. Pred svima su veliki izazovi i većina ljudi se bori za preživljavanje u svakom smislu - dodala je Jondža.

* GLAS: U posljednje vrijeme među mladim ljudima sve češće možemo čuti: "anksiozan sam". Šta je, zapravo, anksioznost?

JONDžA: Anksioznost je vrsta strepnje koju osoba oseća kada procenjuje da će se suočiti sa opasnošću sa kojom neće imati kapaciteta da se izbori. Ona se javlja kada osoba precenjuje moguću opasnost i potcenjuje mogućnost da se izbori sa tom opasnošću, odnosno umanjuje svoje sposobnosti, jer veruje da je preterana briga opravdana i da će se desiti neka katastrofa. Radi se o nezdravoj emociji, koja je posledica nerealnog sagledavanja stvarnosti i svojih sposobnosti. Simptomi anksioznosti su preterana plašljivost i bojažljivost, osećaj unutrašnje napetosti ili nemira, teskobe, nepodnošenje neizvesnosti, često razdražljivost, pa i plačljivost, uvredljivost. Često je prisutna i pojačana osetljivost na buku, oslabljena memorija, koncentracija i problemi sa spavanjem kao što je teško usnivanje, često buđenje tokom noći i ružni snovi, gubitak apetita, bolovi u grudima i vratu, dijareja, glavobolje, hormonalni problemi, drhtanje, vrtoglavice, slabost u rukama i nogama, znojenje... Svi ovi simptomi su neprijatni i uznemirujući.

* GLAS: Koji su najčešći uzroci ovakvog stanja?

JONDžA: Mladi su često izloženi velikoj količini stresa i pritiska. Obrazovanje nužno ne vodi do posla i veliki broj mladih nije zaposlen, bez obzira na kvalifikacije. Konkurencija je velika, a izbora je dosta malo. Pritisak se nameće sa različitih strana i mladi često nemaju mehanizme da se izbore sa neizvesnošću života u kojem žive i zahtevima koji se pred njih stavljaju. Mišljenja sam da na našim prostorima ova situacija doprinosi sveprisutnijem osećanju anksioznosti kod mladih.

* GLAS: Anksioznost se često vezuje sa napadima panike. Šta su napadi panike?

JONDžA: Panični poremećaj se javlja u vidu napada panike koji predstavlja kratkotrajni osećaj da bi se nešto jako strašno moglo dogoditi, da će se to dogoditi veoma brzo i da osoba nema kapacitet da se zaštiti. Napadi panike su praćeni jakim telesnim simptomima, te osoba oseća snažno lupanje srca koje tumači kao da će poludeti, dobiti srčani napad i možda čak i umreti. Prvobitno snažnije lupanje srca može biti usled neke emocije (ljutnje, tuge, anksioznosti..) ili usled napornog rada, naglog ustajanja i sličnog, a do paničnog napada dolazi kada to lupanje srca osoba protumači na katastrofalan način, npr. kao da je to znak predinfarktnog stanja i tada se dodatno uplaši, što dovede do jačeg lučenja adrenalina u krvi, što dovodi do pojačanog lupanja srca i što osoba u tom trenutku tumači kao potvrdu toga da će se infarkt dogoditi, a to dodatno pojačava strah i tako u krug.

* GLAS: Šta je najčešći uzrok neopravdanog straha, strepnje i paničnih napada?

JONDžA: Svako na sebi svojstven način doživljava i objašnjava događaje oko sebe. Način na koji osmišljavamo svet oko sebe je ključan za to da li će se neko osećati anksiozno i da li će imati napade panike. Ako se određeni događaj doživi kao katastrofalan, onda takva interpretacija tog događaja može voditi ka napadu panike. Ako neko veruje da će se nešto strašno dogoditi verovatno je da će izazvati sebi anksioznost i brige. Pored načina razmišljanja, postoje još neki faktori koji doprinose javljanju anksioznosti i paničnih napada. Ljudi koji naginju pasivnom stilu komunikacije, odnosno povlačenju iz konfliktnih situacija i potiskivanju emocija besa, stidljiviji, anksiozni i zavisni su skloniji paničnom poremećaju.

* GLAS: Na koji način se liječi anksioznost i napadi panike?

JONDžA: Anksioznost i panični poremećaj se leče farmakološki i psihoterapijom. Od lekova se prepisuju anksiolitici (lekovi za umirenje) i antidepresivi, posebno oni koji utiču na povećanje nivoa serotonina u krvi (serotonin je hormon koji je poznat kao hormon sreće, a koji može da utiče i na smanjenje brige). Lekove prepisuje psihijatar dok se psihoterapijom bave ljudi koji su posebno obučeni za rad sa ljudima na ovaj način, odnosno psihoterapeuti. Lekovi nisu uvek neophodni, ali bez psihoterapije je ovu vrstu poremećaja teško izlečiti. Prvi korak je osvešćivanje na koji način se emocije javljaju u nama. Glavna postavka jeste da ljudi nisu uznemireni događajima u realnom svetu, već načinom na koji tumače te događaje. Odnosno ljudi sami sebe uznemiravaju svojim načinom razmišljanja. Iz tog razloga je važno da se utvrdi koje su to misli kojima osoba sebe uznemirava i koja uverenja leže u pozadini tih misli. Najčešće ljudi nisu svesni tih svojih misli, već samo osete emociju koja se javi i povežu je sa određenim događajem ne uviđajući da je emociji prethodila misao ili misli. Kada se otkrije na koji tačno način ljudi uznemiravaju sebe tada se radi na promeni načina razmišljanja i dubokih uverenja koji uzrokuju iracionalne načine razmišljanja. Cilj je da klijenti nauče da prihvate neizvesnost života, da nauče da se suočavaju sa frustracijama i što je najvažnije da bezuslovno prihvate sebe i da nauče da vole i da ne osuđuju sebe!

* GLAS: Šta je najbitnije u momentu kada osoba osjeti da joj neće biti dobro, tj. da "dolazi" napad panike?

JONDžA: Prvo je važno reći da panični napadi nisu opasni i da se od njih ne može poludeti ili umreti! Važno je da se setite da svojim načinom razmišljanja koji glasi "O ne! Samo da mi se to ponovo ne dogodi! Ne mogu da podnesem da ponovo prolazim kroz isto to, ljudi će pomisliti da nisam normalan! Brzo moram da se smirim i povratim kontrolu!" pojačavate strah i podstičete javljanje paničnog napada.

Umesto takvih misli, unapred osmislite koje će to biti poruke kojima ćete sebe umiriti ako se budete osećali toliko uznemireno da imate doživljaj da će vam se dogoditi paničan napad. Poruke mogu biti sledeće "Znam šta mi se sada događa i to mi ne može naškoditi. Najgore što može da mi se dogodi jeste paničan napad, a to je neprijatno, ali mi je poznato i podnošljivo. Uznemiren sam, ali će i to proći. Ništa mi se strašno neće dogoditi." Kada osetite da se anksioznost pojačava, ponavljajte sebi te poruke i udahnite duboko nekoliko puta i na taj način ćete doprineti da se anksioznost umanjuje. Kako se anksioznost bude umanjivala, nastavite da sebi ponavljate da ste sigurni i da vam se ništa loše neće dogoditi. Anksioznost će se polako umanjivati. Kada jednom uvidite da ste vi ti koji utičete na svoje stanje, svaki sledeći put ćete moći da se lakše nosite sa sličnom situacijom.

* GLAS: Kako se boriti na negativnim mislima?

JONDžA: Nerealno je očekivati da možemo da razmišljamo samo pozitivno. U redu je da o različitim stvarima u životu razmišljamo iz različitih perspektiva, jer upravo suprotstavljanje različitih argumenata dovode do kreiranja mišljenja o sebi, drugima i svetu oko sebe. Problem nastaje kada zaključci koje donesemo o sebi, drugima i svetu imaju apsolutistička određenja, kada sebi postavimo zahteve da nešto moramo ili da ne smemo, kada od drugih zahtevamo da oni moraju ili ne smeju da se ponašaju onako kako mi mislimo da bi trebalo ili ne i/ili kada od sveta očekujemo da mora da funkcioniše onako kako mi smatramo da bi trebalo i kada neispunjenje nekih od naših zahteva doživljavamo kao nepodnošljivo. Da bismo se borili protiv ovih misli, važno je identifikovati iracionalna uverenja koja leže u pozadini tih misli i zameniti ih sa racionalnim.

Simptomi

* GLAS: Koji su simptomi anksioznosti?

JONDžA: Često se javljaju ljudi koji kažu da im je problem da se opuste i da se tokom većine vremena osećaju napeto, navode osećaj konstantne teskobe i straha od suočavanja sa različitim situacijama ili sa većinom situacija u svom životu. Kada su u pitanju panični napadi, klijenti dolaze sa navodima o konkretnim situacijama koje doživljavaju s vremena na vreme (panični napadi) i najčešće su u strahu da će od tih epizoda poludeti, da će doživeti srčani napad ili se ugušiti tokom napada panike.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.