Снежана Јонџа, психолог: Негативне мисли воде у анксиозност

Казала је ово за "Глас Српске" психолог Снежана Јонџа.

- Ситуација у нашем друштву уопште није завидна. Пред свима су велики изазови и већина људи се бори за преживљавање у сваком смислу - додала је Јонџа.

* ГЛАС: У посљедње вријеме међу младим људима све чешће можемо чути: "анксиозан сам". Шта је, заправо, анксиозност?

ЈОНЏА: Анксиозност је врста стрепње коју особа осећа када процењује да ће се суочити са опасношћу са којом неће имати капацитета да се избори. Она се јавља када особа прецењује могућу опасност и потцењује могућност да се избори са том опасношћу, односно умањује своје способности, јер верује да је претерана брига оправдана и да ће се десити нека катастрофа. Ради се о нездравој емоцији, која је последица нереалног сагледавања стварности и својих способности. Симптоми анксиозности су претерана плашљивост и бојажљивост, осећај унутрашње напетости или немира, тескобе, неподношење неизвесности, често раздражљивост, па и плачљивост, увредљивост. Често је присутна и појачана осетљивост на буку, ослабљена меморија, концентрација и проблеми са спавањем као што је тешко уснивање, често буђење током ноћи и ружни снови, губитак апетита, болови у грудима и врату, дијареја, главобоље, хормонални проблеми, дрхтање, вртоглавице, слабост у рукама и ногама, знојење... Сви ови симптоми су непријатни и узнемирујући.

* ГЛАС: Који су најчешћи узроци оваквог стања?

ЈОНЏА: Млади су често изложени великој количини стреса и притиска. Образовање нужно не води до посла и велики број младих није запослен, без обзира на квалификације. Конкуренција је велика, а избора је доста мало. Притисак се намеће са различитих страна и млади често немају механизме да се изборе са неизвесношћу живота у којем живе и захтевима који се пред њих стављају. Мишљења сам да на нашим просторима ова ситуација доприноси свеприсутнијем осећању анксиозности код младих.

* ГЛАС: Анксиозност се често везује са нападима панике. Шта су напади панике?

ЈОНЏА: Панични поремећај се јавља у виду напада панике који представља краткотрајни осећај да би се нешто јако страшно могло догодити, да ће се то догодити веома брзо и да особа нема капацитет да се заштити. Напади панике су праћени јаким телесним симптомима, те особа осећа снажно лупање срца које тумачи као да ће полудети, добити срчани напад и можда чак и умрети. Првобитно снажније лупање срца може бити услед неке емоције (љутње, туге, анксиозности..) или услед напорног рада, наглог устајања и сличног, а до паничног напада долази када то лупање срца особа протумачи на катастрофалан начин, нпр. као да је то знак прединфарктног стања и тада се додатно уплаши, што доведе до јачег лучења адреналина у крви, што доводи до појачаног лупања срца и што особа у том тренутку тумачи као потврду тога да ће се инфаркт догодити, а то додатно појачава страх и тако у круг.

* ГЛАС: Шта је најчешћи узрок неоправданог страха, стрепње и паничних напада?

ЈОНЏА: Свако на себи својствен начин доживљава и објашњава догађаје око себе. Начин на који осмишљавамо свет око себе је кључан за то да ли ће се неко осећати анксиозно и да ли ће имати нападе панике. Ако се одређени догађај доживи као катастрофалан, онда таква интерпретација тог догађаја може водити ка нападу панике. Ако неко верује да ће се нешто страшно догодити вероватно је да ће изазвати себи анксиозност и бриге. Поред начина размишљања, постоје још неки фактори који доприносе јављању анксиозности и паничних напада. Људи који нагињу пасивном стилу комуникације, односно повлачењу из конфликтних ситуација и потискивању емоција беса, стидљивији, анксиозни и зависни су склонији паничном поремећају.

* ГЛАС: На који начин се лијечи анксиозност и напади панике?

ЈОНЏА: Анксиозност и панични поремећај се лече фармаколошки и психотерапијом. Од лекова се преписују анксиолитици (лекови за умирење) и антидепресиви, посебно они који утичу на повећање нивоа серотонина у крви (серотонин је хормон који је познат као хормон среће, а који може да утиче и на смањење бриге). Лекове преписује психијатар док се психотерапијом баве људи који су посебно обучени за рад са људима на овај начин, односно психотерапеути. Лекови нису увек неопходни, али без психотерапије је ову врсту поремећаја тешко излечити. Први корак је освешћивање на који начин се емоције јављају у нама. Главна поставка јесте да људи нису узнемирени догађајима у реалном свету, већ начином на који тумаче те догађаје. Односно људи сами себе узнемиравају својим начином размишљања. Из тог разлога је важно да се утврди које су то мисли којима особа себе узнемирава и која уверења леже у позадини тих мисли. Најчешће људи нису свесни тих својих мисли, већ само осете емоцију која се јави и повежу је са одређеним догађајем не увиђајући да је емоцији претходила мисао или мисли. Када се открије на који тачно начин људи узнемиравају себе тада се ради на промени начина размишљања и дубоких уверења који узрокују ирационалне начине размишљања. Циљ је да клијенти науче да прихвате неизвесност живота, да науче да се суочавају са фрустрацијама и што је најважније да безусловно прихвате себе и да науче да воле и да не осуђују себе!

* ГЛАС: Шта је најбитније у моменту када особа осјети да јој неће бити добро, тј. да "долази" напад панике?

ЈОНЏА: Прво је важно рећи да панични напади нису опасни и да се од њих не може полудети или умрети! Важно је да се сетите да својим начином размишљања који гласи "О не! Само да ми се то поново не догоди! Не могу да поднесем да поново пролазим кроз исто то, људи ће помислити да нисам нормалан! Брзо морам да се смирим и повратим контролу!" појачавате страх и подстичете јављање паничног напада.

Уместо таквих мисли, унапред осмислите које ће то бити поруке којима ћете себе умирити ако се будете осећали толико узнемирено да имате доживљај да ће вам се догодити паничан напад. Поруке могу бити следеће "Знам шта ми се сада догађа и то ми не може нашкодити. Најгоре што може да ми се догоди јесте паничан напад, а то је непријатно, али ми је познато и подношљиво. Узнемирен сам, али ће и то проћи. Ништа ми се страшно неће догодити." Када осетите да се анксиозност појачава, понављајте себи те поруке и удахните дубоко неколико пута и на тај начин ћете допринети да се анксиозност умањује. Како се анксиозност буде умањивала, наставите да себи понављате да сте сигурни и да вам се ништа лоше неће догодити. Анксиозност ће се полако умањивати. Када једном увидите да сте ви ти који утичете на своје стање, сваки следећи пут ћете моћи да се лакше носите са сличном ситуацијом.

* ГЛАС: Како се борити на негативним мислима?

ЈОНЏА: Нереално је очекивати да можемо да размишљамо само позитивно. У реду је да о различитим стварима у животу размишљамо из различитих перспектива, јер управо супротстављање различитих аргумената доводе до креирања мишљења о себи, другима и свету око себе. Проблем настаје када закључци које донесемо о себи, другима и свету имају апсолутистичка одређења, када себи поставимо захтеве да нешто морамо или да не смемо, када од других захтевамо да они морају или не смеју да се понашају онако како ми мислимо да би требало или не и/или када од света очекујемо да мора да функционише онако како ми сматрамо да би требало и када неиспуњење неких од наших захтева доживљавамо као неподношљиво. Да бисмо се борили против ових мисли, важно је идентификовати ирационална уверења која леже у позадини тих мисли и заменити их са рационалним.

Симптоми

* ГЛАС: Који су симптоми анксиозности?

ЈОНЏА: Често се јављају људи који кажу да им је проблем да се опусте и да се током већине времена осећају напето, наводе осећај константне тескобе и страха од суочавања са различитим ситуацијама или са већином ситуација у свом животу. Када су у питању панични напади, клијенти долазе са наводима о конкретним ситуацијама које доживљавају с времена на време (панични напади) и најчешће су у страху да ће од тих епизода полудети, да ће доживети срчани напад или се угушити током напада панике.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.