Predrag Bjelić o posljedicama rusko-ukrajinskog sukoba na ekonomiju: Svi čekaju da vide kojem carstvu će se prikloniti

Cijene energenata, pa samim tim i sirovina, ali i osnovnih životnih namirnica vinule su se u nebo, time ugrožavajući standard većine evropskih građana, naviknutih na dosadašnji komfor, a sve ukazuje na to da će još neko vrijeme ostati ovako. Mada sve je više onih koji otvoreno upozoravaju da bi za neke, posebno na Starom kontinentu, moglo biti i gore.

Ukoliko dođe i do sankcija na rusku naftu i gas, bez kojih Evropa trenutno ne može, ekonomski stručnjaci prognoziraju da bi se ovaj kontinent mogao naći na udaru velike ekonomske krize, koja bi većinu zemalja uvela u stanje stagflacije, čija su obilježja opšti skok cijena uz pad proizvodnje.

Da li će i do toga doći, kako bi se sve to moglo odraziti i na zemlje zapadnog Balkana, kakva nas budućnost čeka, da li može doći do stvaranja nekog novog blokovskog svijeta te da li se već može pričati o početku nove ere u istoriji čovječanstva, za “Glas Srpske” je otvoreno govorio profesor međunarodne trgovine na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Predrag Bjelić.

I Bjelić na početku otkriva da živimo u doba opšte neizvjesnosti, a pogotovo jer je dosadašnji svjetski poredak u potpunosti narušen.

Velike sile, naglašava, veoma često pribjegavaju primjeni sile bez konsultacija sa Ujedinjenim nacijama.

- U svetu se sada odmerava moć pojedinih velikih igrača i iz toga će se roditi novi globalni poredak - naveo je Bjelić i dodao da će veoma teško biti  izaći iz inflatornog vrtloga i uragana u kojem se, gotovo preko noći, našao dobar dio svijeta.

Govoreći o Srbiji Bjelić je još ranije navodio da ta zemlja, ako je ikako moguće, treba da zadrži neutralan položaj prema Evropskoj uniji i Rusiji. Ukoliko, s druge strane, ipak dođe u poziciju da mora da bira, odnosno ne mogne da ostane po strani, jer je, kako je opisao, zatvorena kao u “džepu”, a sve ide u blokovsku podjelu, biće šteta.

- Međunarodno pravo je gurnuto u zapećak, što govori o globalnoj preraspodjeli moći - upozorio je Bjelić.

GLAS: Koje je sve negativne posljedice na ekonomiju u regionu do sada ostavila ukrajinska kriza?

BJELIĆ: Rusija i Ukrajina su veliki izvoznici poljoprivrednih proizvoda, najviše žitarica i uljarica pa to može uticati na značajan rast cena na svetskom tržištu, a što će sigurno pogoditi siromašne zemlje, uvoznice hrane. Ove dve zemlje dosta izvoze i čelik i neke energente, tu je i ugalj, a Rusija je posebno važna zbog nafte i gasa, koji se u Evropu tranzituju kroz Ukrajinu. Rat je presekao i transport i trgovinu ovim proizvodima. Zapad je uveo dosta sankcija, ali Evropska unija nije ključne - na uvoz nafte i gasa.

GLAS: Koje zemlje regiona trpe najveće posljedice trenutnih dešavanja u Ukrajini, ali i sankcija koje su od strane Zapada Rusiji?

BJELIĆ: Činjenica je da se tu radi o zemljama koje dosta trguju sa Rusijom i Ukrajinom, kupuju i transportuju svoju robu tamo, a to je u prvom redu Srbija, koja sa Rusijom i još nekim zemljama ima ugovor o slobodnoj trgovini. Tu mislim na Evroazijsku uniju.

GLAS: Da li su sve balkanske zemlje u istom položaju?

BJELIĆ: Naravno da nisu, pogođenije su one koje dosta trguju sa istokom, uvoze gas i naftu iz Rusije.

GLAS: Koliko je manjim zemljama teško da se zaštite od ovih geopolitičkih igara i ekonomskih i finansijskih rizika?

BJELIĆ: Veoma teško i u to nema nikakve sumnje. Živimo u doba opšte neizvesnosti, a pogotovo jer je dosadašnji svetski poredak u potpunosti narušen. Budućnost je veoma nepredvidiva i na zavisi samo od poteza velikih sila. 

GLAS: Koji problemi se mogu sve javiti zbog trenutnih dešavanja na istoku?

BJELIĆ: Poskupljenje transporta, nedostatak neke robe, novo poskupljenje žitarica, ulja... Uopšte svih životnih namirnica, ali i sirovina. Sve u svemu, sve ide u tom pravcu i biće veoma teško zaustaviti ovaj negativan trend i izaći iz ovog inflatornog vrtloga i uragana u kojem se našao gotovo čitav svet.

GLAS: Koliko će vremena biti potrebno da se ekonomija regiona vrati u period koji je bio prije dešavanja u Ukrajini?

BJELIĆ: Teško je to reći. Ako se sve ovo završi ubrzo, verujem, ne puno. Sve će zavisiti i od nekih novih globalnih odnosa snaga.

GLAS: Rusija se suočava sa mnogim sankcijama od strane Zapada. Šta to znači za balkansko tržište?

BJELIĆ: Geoekonomska stvarnost kao da vodi ka novom stvaranju blokova zemalja, čime bi se međunarodna trgovina ponovo zatvorila u blokovsku podeljenost.

GLAS: Zašto, s druge strane, Azija, Afrika i Latinska Amerika neće da uvedu sankcije Rusiji? Ko sve (ne)okreće leđa predsjedniku Rusije Vladimiru Putinu i zašto?

BJELIĆ: Svetski poredak kakav poznajemo je još od devedesetih godina prošlog veka narušen i konstantno se dodatno narušava. Velike sile veoma često pribegavaju primeni sile bez konsultacija sa Ujedinjenim nacijama. U svetu se sada odmerava moć pojedinih velikih igrača i iz toga će se roditi novi globalni poredak. Svi čekaju da vide kom će se carstvu na kraju prikloniti. Male zemlje su sigurno najviše ugrožene, jer one najviše zavise od međunarodnog prava, koje se sve manje poštuje.

GLAS: Koje konkretne poteze bi vlasti država zapadnog Balkana trebalo da povuku da bi išli ka putu ekonomskog oporavka? Da li je inicijativa “Otvoreni Balkan” sada još potrebnija?

BJELIĆ: Sve inicijative, među kojima je i “Otvoreni Balkan” koje vode ka regionalnoj trgovinskoj integraciji su dobre za privrede regiona. CEFTA 2006. godine je tu glavni okvir, a “Otvoreni Balkan” ide ispred u nekim stvarima, u pogledu kretanja ljudi i slobodnom protoku robe. Svako uklanjanje barijera pogoduje privredi.

GLAS: Koje zemlje regiona su do sada donijele najbolje mjere da bi koliko - toliko zaštitile svoju ekonomiju? Da li imamo onih koje nijemo gledaju na ta dešavanja?

BJELIĆ: Zemlje su uvele neke restriktivne mere, zabrane izvoza nekih poljoprivrednih proizvoda. Kada se procene neophodne količine proizvoda, treba olabaviti te mere posebno za zemlje regiona.

GLAS: Da li hrana postaje luksuz, prijeti li nam prehrambena kriza?

BJELIĆ: Ne baš kriza, posebno ne zemlje CEFTA ako budu pametne i međusobno sarađuju u trgovini poljoprivrednim proizvodima.

GLAS: Kakva nas uopšte budućnost čeka?

BJELIĆ: Čitav svet se poslednjih decenija suočava sa krizama, velika svetska finansijska, pa pandemija, oporavak će sigurno biti usporen.

GLAS: U šta ulagati novac, postoji li sigurno utočište u ovim današnjim vremenima?

BJELIĆ: Ljudi na berzi uvek beže u zlato kada su velike krize, za fizička lica je to uvek teže postići. Trenutno živimo u vremenu kada ništa nije potpuno sigurno.

Biografija

Predrag Bjelić je rođen 3. aprila 1974. godine u Beogradu. Diplomirao je 1996. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, na smjeru spoljna i unutrašnja trgovina i bio je nagrađen brojnim nagradama kao najbolji student. Magistar je ekonomskih nauka i političkih nauka. Na beogradskom Ekonomskom fakultetu je i doktorirao 2003. godine, a i danas je tu zaposlen u zvanju redovnog profesora. On je zadužen za predmete međunarodna trgovina - osnovne studije i postdiplomske studije, ali i druge, a kao gostujući profesor angažovan je i na Ekonomskom fakultetu Univerziteta Crne Gore.

Bjelić je, takođe, radio u Narodnoj banci Jugoslavije - Vojni servis i Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu. Pisac je brojnih knjiga, priloga u zbornicima i više od 100 članaka u naučnim i stručnim časopisima. Stručno se usavršavao na prestižnim svjetskim univerzitetima. Sarađivao je na brojnim projektima, kako na većini domaćih instituta, tako i na institutima u inostranstvu. Angažovan je u akademskom radu Svjetske trgovinske organizacije, čiji je i konsultant, Virtuelnog instituta UNCTAD, član je Naučnog društva ekonomista Srbije te drugih ekonomskih asocijacija i udruženja za međunarodno pravo Srbije i Crne Gore. Njegova predavanja do sada su slušali brojni studenti i drugi na većini obrazovnih institucija u zemlji i inostranstvu. Angažovao se i na izradi konsultantskih studija za privredu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.