Предраг Бјелић о посљедицама руско-украјинског сукоба на економију: Сви чекају да виде којем царству ће се приклонити

Цијене енергената, па самим тим и сировина, али и основних животних намирница винуле су се у небо, тиме угрожавајући стандард већине европских грађана, навикнутих на досадашњи комфор, а све указује на то да ће још неко вријеме остати овако. Мада све је више оних који отворено упозоравају да би за неке, посебно на Старом континенту, могло бити и горе.

Уколико дође и до санкција на руску нафту и гас, без којих Европа тренутно не може, економски стручњаци прогнозирају да би се овај континент могао наћи на удару велике економске кризе, која би већину земаља увела у стање стагфлације, чија су обиљежја општи скок цијена уз пад производње.

Да ли ће и до тога доћи, како би се све то могло одразити и на земље западног Балкана, каква нас будућност чека, да ли може доћи до стварања неког новог блоковског свијета те да ли се већ може причати о почетку нове ере у историји човјечанства, за “Глас Српске” је отворено говорио професор међународне трговине на Економском факултету Универзитета у Београду Предраг Бјелић.

И Бјелић на почетку открива да живимо у доба опште неизвјесности, а поготово јер је досадашњи свјетски поредак у потпуности нарушен.

Велике силе, наглашава, веома често прибјегавају примјени силе без консултација са Уједињеним нацијама.

- У свету се сада одмерава моћ појединих великих играча и из тога ће се родити нови глобални поредак - навео је Бјелић и додао да ће веома тешко бити  изаћи из инфлаторног вртлога и урагана у којем се, готово преко ноћи, нашао добар дио свијета.

Говорећи о Србији Бјелић је још раније наводио да та земља, ако је икако могуће, треба да задржи неутралан положај према Европској унији и Русији. Уколико, с друге стране, ипак дође у позицију да мора да бира, односно не могне да остане по страни, јер је, како је описао, затворена као у “џепу”, а све иде у блоковску подјелу, биће штета.

- Међународно право је гурнуто у запећак, што говори о глобалној прерасподјели моћи - упозорио је Бјелић.

ГЛАС: Које је све негативне посљедице на економију у региону до сада оставила украјинска криза?

БЈЕЛИЋ: Русија и Украјина су велики извозници пољопривредних производа, највише житарица и уљарица па то може утицати на значајан раст цена на светском тржишту, а што ће сигурно погодити сиромашне земље, увознице хране. Ове две земље доста извозе и челик и неке енергенте, ту је и угаљ, а Русија је посебно важна због нафте и гаса, који се у Европу транзитују кроз Украјину. Рат је пресекао и транспорт и трговину овим производима. Запад је увео доста санкција, али Европска унија није кључне - на увоз нафте и гаса.

ГЛАС: Које земље региона трпе највеће посљедице тренутних дешавања у Украјини, али и санкција које су од стране Запада Русији?

БЈЕЛИЋ: Чињеница је да се ту ради о земљама које доста тргују са Русијом и Украјином, купују и транспортују своју робу тамо, а то је у првом реду Србија, која са Русијом и још неким земљама има уговор о слободној трговини. Ту мислим на Евроазијску унију.

ГЛАС: Да ли су све балканске земље у истом положају?

БЈЕЛИЋ: Наравно да нису, погођеније су оне које доста тргују са истоком, увозе гас и нафту из Русије.

ГЛАС: Колико је мањим земљама тешко да се заштите од ових геополитичких игара и економских и финансијских ризика?

БЈЕЛИЋ: Веома тешко и у то нема никакве сумње. Живимо у доба опште неизвесности, а поготово јер је досадашњи светски поредак у потпуности нарушен. Будућност је веома непредвидива и на зависи само од потеза великих сила. 

ГЛАС: Који проблеми се могу све јавити због тренутних дешавања на истоку?

БЈЕЛИЋ: Поскупљење транспорта, недостатак неке робе, ново поскупљење житарица, уља... Уопште свих животних намирница, али и сировина. Све у свему, све иде у том правцу и биће веома тешко зауставити овај негативан тренд и изаћи из овог инфлаторног вртлога и урагана у којем се нашао готово читав свет.

ГЛАС: Колико ће времена бити потребно да се економија региона врати у период који је био прије дешавања у Украјини?

БЈЕЛИЋ: Тешко је то рећи. Ако се све ово заврши убрзо, верујем, не пуно. Све ће зависити и од неких нових глобалних односа снага.

ГЛАС: Русија се суочава са многим санкцијама од стране Запада. Шта то значи за балканско тржиште?

БЈЕЛИЋ: Геоекономска стварност као да води ка новом стварању блокова земаља, чиме би се међународна трговина поново затворила у блоковску подељеност.

ГЛАС: Зашто, с друге стране, Азија, Африка и Латинска Америка неће да уведу санкције Русији? Ко све (не)окреће леђа предсједнику Русије Владимиру Путину и зашто?

БЈЕЛИЋ: Светски поредак какав познајемо је још од деведесетих година прошлог века нарушен и константно се додатно нарушава. Велике силе веома често прибегавају примени силе без консултација са Уједињеним нацијама. У свету се сада одмерава моћ појединих великих играча и из тога ће се родити нови глобални поредак. Сви чекају да виде ком ће се царству на крају приклонити. Мале земље су сигурно највише угрожене, јер оне највише зависе од међународног права, које се све мање поштује.

ГЛАС: Које конкретне потезе би власти држава западног Балкана требало да повуку да би ишли ка путу економског опоравка? Да ли је иницијатива “Отворени Балкан” сада још потребнија?

БЈЕЛИЋ: Све иницијативе, међу којима је и “Отворени Балкан” које воде ка регионалној трговинској интеграцији су добре за привреде региона. ЦЕФТА 2006. године је ту главни оквир, а “Отворени Балкан” иде испред у неким стварима, у погледу кретања људи и слободном протоку робе. Свако уклањање баријера погодује привреди.

ГЛАС: Које земље региона су до сада донијеле најбоље мјере да би колико - толико заштитиле своју економију? Да ли имамо оних које нијемо гледају на та дешавања?

БЈЕЛИЋ: Земље су увеле неке рестриктивне мере, забране извоза неких пољопривредних производа. Када се процене неопходне количине производа, треба олабавити те мере посебно за земље региона.

ГЛАС: Да ли храна постаје луксуз, пријети ли нам прехрамбена криза?

БЈЕЛИЋ: Не баш криза, посебно не земље ЦЕФТА ако буду паметне и међусобно сарађују у трговини пољопривредним производима.

ГЛАС: Каква нас уопште будућност чека?

БЈЕЛИЋ: Читав свет се последњих деценија суочава са кризама, велика светска финансијска, па пандемија, опоравак ће сигурно бити успорен.

ГЛАС: У шта улагати новац, постоји ли сигурно уточиште у овим данашњим временима?

БЈЕЛИЋ: Људи на берзи увек беже у злато када су велике кризе, за физичка лица је то увек теже постићи. Тренутно живимо у времену када ништа није потпуно сигурно.

Биографија

Предраг Бјелић је рођен 3. априла 1974. године у Београду. Дипломирао је 1996. године на Економском факултету у Београду, на смјеру спољна и унутрашња трговина и био је награђен бројним наградама као најбољи студент. Магистар је економских наука и политичких наука. На београдском Економском факултету је и докторирао 2003. године, а и данас је ту запослен у звању редовног професора. Он је задужен за предмете међународна трговина - основне студије и постдипломске студије, али и друге, а као гостујући професор ангажован је и на Економском факултету Универзитета Црне Горе.

Бјелић је, такође, радио у Народној банци Југославије - Војни сервис и Институту за међународну политику и привреду у Београду. Писац је бројних књига, прилога у зборницима и више од 100 чланака у научним и стручним часописима. Стручно се усавршавао на престижним свјетским универзитетима. Сарађивао је на бројним пројектима, како на већини домаћих института, тако и на институтима у иностранству. Ангажован је у академском раду Свјетске трговинске организације, чији је и консултант, Виртуелног института UNCTAD, члан је Научног друштва економиста Србије те других економских асоцијација и удружења за међународно право Србије и Црне Горе. Његова предавања до сада су слушали бројни студенти и други на већини образовних институција у земљи и иностранству. Ангажовао се и на изради консултантских студија за привреду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.