Luka Kecman: Animacija zanimanje budućnosti

Rekao je ovo u intervjuu "Glasu Srpske" dekan Akademije umjetnosti Univerziteta u Banjaluci Republike Srpske Luka Kecman.

On je najavio nekoliko novina koje studente očekuju u predstojećoj akademskoj godini, ali se i osvrnuo na protekle, veoma uspješno organizovane "Dane Vlade S. Miloševića", kojima je poseban pečat dala opereta "Orfej u podzemlju".

- Producenti su nam takođe neophodni, a mi ćemo školovati pozorišne radio, filmske i TV producente - rekao je Kecman.

* GLAS: Da li mlade ljude koji žele da upišu Akademiju umjetnosti Univerziteta u Banjaluci očekuje još nešto novo?

KECMAN: Vrlo ozbiljno razmišljamo da u narednom periodu pokrenemo smer za harmoniku, čembalo i za orgulje. To su tri instrumenta koja bi imala mnogo kandidata. Pored toga ozbiljno razmišljamo o uvođenju smera za savremenu muziku gde bi se izučavao rokenrol, bluz, džez i sve ono što je prisutno, pa čak i elektronska muzika. Moramo biti u dosluhu sa vremenom u kojem živimo i svime što ono nosi.

* GLAS: Pored glume, za koji smjer vlada najveće interesovanje budućih studenata?

KECMAN: Veliko je interesovanje za animaciju i produkciju, ali i za glumu. Moram spomenuti i to da upisujemo novu generaciju dramaturga. Mislim da tek sada mladim ljudima postaje jasno šta je dramaturgija, a tome su doprinele mlade kolege Mario Ćulum i Milan Gajić. Mnogo toga kvalitetnog potiče sa ove Akademije. Nadamo se što većem broju kandidata za upis, jer iz velikog broja uvek možete da izvučete najbolje.

* GLAS: Šta je to što ste sebi zadali kao cilj za napredak rada Akademije umjetnosti u narednom periodu?

KECMAN: Za razliku od drugih fakulteta mi šta god da uradimo to se vidi i izloženo je sudu javnosti. Mi to želimo ali ne na nivou ispitnog rada, već na višem nivou. Za mene bi velika sreća bila da u budućnosti imamo svoju scenu koju očekujemo za godinu, da tu publika ima priliku da u kontinuitetu prati šta studenti rade. Izgradnjom četvrtog paviljona i pozorišne scene studenti će dobiti svoj grad, sa ambulantom, restoranima. Oni i te kako prepoznaju da im mi ovde omogućujemo rad i to daje neke rezultate, a ja sam ponosan na to.

* GLAS: Poseban pečat radu banjalučke Akademije umjetnosti dala je opereta "Orfej u podzemlju". Koliko ste ponosni na Vaše studente koji su na sceni nagrađeni ovacijama?

KECMAN: Ovogodišnje "Dane Vlade S. Miloševića" završili smo evropskim delom, koje je opet istorija i tradicija, premijerom "Orfeja u podzemlju" Žaka Ofenbaha na sceni Narodnog pozorišta RS. Posebno nam je bilo važno da pokažemo da je Akademija umjetnosti iznjedrila mnogo mladih ljudi koji su dovoljno snažni i talentovani da se uhvate u koštac sa najkomplikovanijim muzičko-scenskim delima, a jedno od njih je i ova opereta. To se videlo na sceni. Sa malim brojem gostiju koji su učestvovali u stvaranju ovog dela, napravili smo operetu koja nikoga nije ostavila ravnodušnim.  Ovo je jedan konkretan dokaz da smo i mi i Narodno pozorište dorasli da se pozabavimo ovim žanrom.

* GLAS: Vrata svih kulturnih institucija u toku trajanja "Dana Vlade S. Miloševića" bila su otvorena za Akademiju. Da li je to pomoglo da sve počne i završi na najvišem umjetničkom nivou?

KECMAN: Koristim priliku da posebno naglasim koliko je bilo lako sarađivati sa kolektivom nacionalnog pozorišta. Nije svejedno kada vam neko uđe u vaše redovne tokove, kao što smo mi njima i sve poremeti.  Osećali smo se zaista kao da smo domaći. Isti taj osećaj smo imali i u Dječijem pozorištu RS, Muzeju RS, Muzeju savremene umjetnosti RS, Bankom dvoru Kulturnom centru, kao i u Narodnoj i univerzitetskoj biblioteci RS. Takav primer svestrane saradnje retko se viđa u drugim gradovima.

* GLAS: Šta je to na šta ste najviše ponosni kao dekan Akademije umjetnosti?

KECMAN: Posebno smo ponosni, jer smo ovom manifestacijom uspeli da sve te ljude animiramo da prihvate našu priču i da zajedno sa nama demonstriraju ono što mi želimo da vidimo na kulturološkom planu u Banjaluci. To su pre svega različite vrste programa, onog koji je populističkog karaktera, ali onog koji je vrhunski i elitistički. Cilj nam je iznad svega bio da svi događaji budu prihvatljivi i razumljivi najširoj sferi ljudi. Jer ništa nam ovo ne vredi, ako nećemo imati publiku.

Zadatak

* GLAS: Šta vidite kao Vaš zadatak, kako bi mladi ljudi sa Akademije bili sigurni da će se njihov rad isplatiti?

KECMAN: Zastupam mišljenje da mladi ljudi moraju da imaju otvorena vrata da pokažu ono što znaju. Akademija bez umetnika ne može da egzistira. Niko njih nama neće stvoriti ukoliko ih sami ne stvorimo. Ako ste svesni da u kolektivu imate ljude koji zaslužuju šansu i da je njihov talenat nesporan, onda je vaša obaveza da omogućite ljudima sve ovo. To je bio moj zadatak. Jako sam verovao da možemo uspeti, da imamo snage da u produkcijskom smislu to iznedrimo i da uđemo dovoljno maštoviti, a ona volja i želja mladih ljudi  urodila je plodom. Trudili smo se da budu stvoreni svi neophodni uslovi da dođe do ovih rezultata, a i dalje ćemo se truditi da mladim ljudima dajemo šansu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.