БиХ школски примјер нетолеранције
Бањалука - Међународни дан толеранције БиХ је у петак дочекала оптерећена националним, етничким, религијским односима и напетостима, а најмање толеранције има у политици, док је толеранција још препознатљива међу људима, односно обичним грађанима.
Рекао је ово Мирко Љубез, координатор Коалиције против мржње “Заједно”, те наводи да толеранције има међу грађанима, а да се то види кроз хуманитарне акције у којима се сакупља новац за болесно дијете, без обзира на то како се оно зове.
“На срећу, имамо још ту толеранције, а најмање је има у политици, која је извор нетолеранције. Код нас није случај да се она бави економијом како бисмо живјели боље, томе је најбољи показатељ одлазак становништва из БиХ, а ово је тек почетак”, каже Љубез за “Независне”.
Додаје да су још у четвртак у Јајцу обиљежили овај дан с колегама из других градова.
“Ми се заједно боримо против мржње. Радимо све, од помоћи угроженима до уклањања графита по зидовима. Овдје ће бити боље онда када се буде поштовао закон и када се и политичари буду придржавали закона”, рекао је Љубез.
Иван Шијаковић, социолог, каже да нема толеранције ни по једном основу у БиХ, те да она постоји можда само унутар једне генерације.
“Толеранција је основ да можете прихватити другог и другачијег. Ми овдје имамо вјерске, етничке, националне, идеолошке подјеле и нема никакве толеранције. У свакодневном животу влада сила јачег, не поштују се правила и норме, БиХ је школски примјер земље која не познаје толеранцију као важан елемент комуникације”, рекао је Шијаковић, који је додао да толеранција неће бити присутна ни у сљедећих 40 година.
Он је појаснио да наши људи донекле и јесу толерантни у другим земљама, гдје се заједно окупљају и помажу, док се овдје у том духу толеранција не развија.
“У БиХ на првом мјесту је вјерска нетолеранција, па национална, те онда политичка, па међугенерацијска. Политичка нетолеранција је најприсутнија и највидљивија, јер се она бави нама, ако се ми не бавимо њом”, рекао је Шијаковић.
Славо Кукић, професор социологије на Свеучилишту у Мостару, каже да је толеранција највише угрожена у политици, те да стање у реалном животу није баш онако како се свакодневно приказује.
“Ако бисмо искључили политику, односно политичке филозофије, толеранција као начин живота који је БиХ и њезине грађане одликовао кроз стољећа би се вратила за кратко вријеме. Наша дјеца уче истину о простору који их окружује из сасвим различитих уџбеника, истине у њима су потпуно различите, уче их професори који су дио политичке филозофије која почива на мржњи другог и другачијег и напросто да би они профункционали, нужан је потпуно други амбијент”, рекао је Кукић.
Миодраг Живановић, професор филозофије на Универзитету у Бањалуци, рекао је да толеранције у БиХ нема, не зато што то неко не жели, него што је није могуће спроводити у оваквом уређењу државе.
“Након посљедњег рата, толеранција се сваког мјесеца остављала по страни и прогнана је из наших живота, што је велики проблем. Готово је немогуће у кратком периоду вратити дио онога што би требало да представља толеранцију живота, те сам песимиста по том питању”, рекао је Живановић, који додаје да би требало, поред промјене уређења, направити и реформу, односно “ренесансу образовања”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
