Како препознати депресију

мр сци др мед Александар Пејић
Како препознати депресију

Као специјалиста психијатрије, желим да јасно објасним симптоме клиничке депресије, јер разумијевање ових симптома може бити први корак ка тражењу помоћи.

Клиничка депресија није само лош дан или пролазна туга. То је дубока и трајна промјена расположења која значајно утиче на свакодневни живот. Симптоми укључују:

- Дубоку тугу или очај: Овај осјећај је стално присутан, готово сваког дана, већи дио дана.

- Губитак интересовања: Активности које су некад пружале задовољство више не доносе радост, било да је ријеч о хобијима, дружењу или чак омиљеној храни.

- Промјене апетита и тежине: Неки људи губе апетит и мршаве, док други једу више и добијају на тежини.

- Потешкоће са сном: То може бити несаница или, супротно, претјерана потреба за сном.

- Умор и недостатак енергије: Осјећате се исцрпљено готово све вријеме, чак и након одмора.

- Осећај безвриједности или прекомјерне кривње: Често се осјећате кривим и преиспитујете прошле поступке више него што је уобичајено.
- Потешкоће у размишљању: Тешко се концентрисати, доносити одлуке или размишљати јасно.

- Мисли о смрти или самоубиству: Размишљање о смрти није необично, али ако се појављују честе мисли о самоубиству, хитно је потражити помоћ.

Ако препознајете ове симптоме код себе или неког кога познајете, важно је потражити стручну помоћ.
Клиничка депресија је медицинско стање које се може лијечити, а први корак ка опоравку је разговор са специјалистом. Не оклијевајте затражити помоћ; нисте сами у овоме.

Желим нагласити да је ментално здравље једнако важно као и физичко здравље. Наше емоционално стање утиче на сваки аспект нашег живота, укључујући наше тијело, односе и способност да радимо и уживамо у животу. Не смијемо допустити да стигма буде препрека бризи о нашем менталном здрављу.

Стигматизација менталних обољења може имати дубоко штетне посљедице, спријечавајући људе да потраже помоћ која им може промијенити живот.

Важно је разбијати митове и предрасуде те отворено говорити о менталном здрављу као интегралном дијелу наше укупне добробити. Свако од нас има право на здрав ум, и то је право које морамо бранити са једнаком преданошћу као и здравље нашег тијела.

(Аутор текста је специјалиста психијатрије)
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана