Земљотрес забиљежен на дубини од 751 километар збунио научнике

Г.С.
Земљотрес забиљежен на дубини од 751 километар збунио научнике

Земљотрес који се догодио невјероватних 751 километара испод површине Земље најдубљи је забиљежен до сада, открили су научници. Потрес је забиљежен у доњем дијелу омотача језгра, зони у којој су научници сматрали да је немогуће да дође до помјерања.

Изузетно дубок земљотрес забиљежен је испод удаљених острва Бонин (познатих и као Огасавара), групи од преко 40 острва која се налазе између Маријанских острва и Јапана, 2015. године, као потрес који је услиједио послије земљотреса у региону јачине 7,9 степени по Рихтеровој скали.

Овај дубоки потрес није могао да се ојсети на површини, већ је само осјетљива опрема могла да га забиљежи.

Потрес је регистрован на дубини од 751 километар у доњем мантлу, односно омотачу језгра – зони за коју су сеизмолози сматрали да је немогуће да се догоде земљотреси.

Подаци о овом потресу први пут су објављени у јуну у часопису "Geophisical Research Letters", а открили су га истраживачи који су користили токијски напредни хај-нет низ сеизмичких станица. Но још увијек није постигнут консензус међу научницима о тачној дубини потреса.

Под екстремним притиском и температурама које се налазе у доњем омотачу земљиног језгра, много је мања вјероватноћа да ће се стијене ломити када их погоди изненадно ослобађена енергије, али се савијају при удару.

Можда научници нису утврдили тачну границу слојева

Мантл или омотач језгра је дебела љуска, састављена од густих стена, која окружује спољње течно језгро, а налази се директно испод релативно танке Земљине коре.

Протеже се до 2.900 километара дубине. На основу резултата сеизмолошких истраживања мантл је подијељен на више слојева – горњи омотач (33-410 км), доњи омотач (660-2.891 км), и на дну посљедњег налази се тзв. "Де" слој промјенљиве дебљине.

Таква материја се, међутим, не понаша увијек како би требало, наводи Памела Барнли, професорка геоматеријала на Универзитету Невада у Лас Вегасу у изјави за Live Science, преноси Раша тудеј.

Већина земљотреса се дешава у кори и горњем омотачу, на дубини од 100 километара. Минерали у кори имају мањи капацитет да се савијају прије ломљења због своје хладне и крхке природе, објаснила је Барнли.

Она је такође рекла да су минерали у континенталној кори можда хладнији од околних стијена, што значи да се не понашају како се очекује при таквом притиску, преноси б92.

Дубоки потреси представљају мистерију за научнике, иако је једна теорија да граница између горњег и доњег земљиног омотача можда није тамо гдје сеизмолози мисле да јесте, рекла је за Ливе Сциенце Хајди Хјустон, геофизичарка са Универзитета Јужне Калифорније.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана