Чудaн лед падао у Прњавору: Ево о чему је ријеч
ПРЊАВОР - У невремену које је данас погодило Прњавор падао је град необичног облика, а фотографије града бизарног облика подијелила је страница "БХметео".
Ова врста града недавно је падала у Србији, а становници су их описивали занимљивим коментарима:
"Као пломбирани кутњаци, "Ово су шампињони", "Мени личи на главицу црног лука".
"Да бисмо објаснили како град поприма свој облик и боју, важно је погледати његову структуру и како је настао", објаснио је истраживач са Универзитета "Монаш" др Џошуа Содерхолм за "АБЦ".
Прозирни лед често је јако "шиљаст" и настаје током мокрог раста, а бјеља, непрозирнија зрна града често су више округласта и настају током сувог раста.
Истраживач је рекао да сва град почиње као округли ембриони, промјера око 1 центиметар.
"Како почиње расти, леденице се почињу стварати у свим смјеровима... то је мокра фаза раста", рекао је др Содерхолм.
Како се град формира током влажног раста, њени "режњеви" су одвојени порозним ледом, с малим просторима који се пуне течном водом.
Када се ова вода смрзне, формира канале од готово чистог леда - попут леденица.
"Када се зрна града формирају током сушног раста, вода почиње попуњавати празнине и тада почињете добијати округли, бијели тип", рекао је др Содерхолм.
Судећи према овоме, ако погледамо зрна града која мјештане подсјећају на "пломбиране кутњаке", можемо видјети ембрион који има бијелу куглу у средини.
Оваква зрна града научно се називају облицима квргаве структуре.
Понекад се град може отопити док пада због свог облика - ако су округле или назубљене, падају; ако су у облику широког диска, падају без превртања.
"Град промјера пет центиметара пада брзином од око 115 километара на сат, тако да може поднијети прилично јак ударац, а град промјера 8 центиметара пада брзином од око 175 километара на сат", рекао је стручњак.
Др Содерхолд је рекао да ће промјена између влажног и сувог раста зависити о промјени температуре и влаге у олујној ћелији типичној за ово доба године.
"Суперћелија је јака грмљавинска олуја с ротирајућим узлазним струјањем", објаснио је др Содерхолм.
"Ова ротација омогућава грмљавинској олуји да постане пуно организованија и добро вођена, а она постаје интензивнија и траје пуно дуже", каже он.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
