Мухаммад Али на данашњи дан шокирао кладионичаре и постао свјетски првак у боксу

Листон, који је у истој рунди двапут срушио бившег првака Флојда Петтерсона, био је фаворит 8:1. Међутим, Клеј је предвидио побједу, хвалећи се да ће "лебдјети попут лептира, а бости попут пчеле" и нокаутирати Листона у осмој рунди.

Младом боксеру који ће касније постати познат као Мухамед Али, требало је, ипак, мање времена за испунити своју тврдњу. Листон, који се жалио на повреду рамена, није успио реаговати на звоно у седмој рунди. Неколико тренутака касније, проглашен је нови првак у тешкој категорији.

Касијус Марселус Клеј Џуниор  рођен је 1942. у Лујсвилу у Кентакију, пише History. Боксом се почео бавити када је имао 12 година, а до 18. године је остварио преко 100 побједа у аматерским такмичењима.

Године 1959. освојио је титулу међународне Златне рукавице у тешкој категорији, а 1960. године златну медаљу у полутешкој категорији на Олимпијским играма у Риму. Klej је након Олимпијских игара постао професионалац и није био поражен у првих 19 борби, чиме је стекао право изазвати Сонiја Листона, који је 1962. године побиједио Флоjда Пeтерсона и освојио титулу у тешкој категорији.

Тог 25. фебруара 1964. године гомила од 8.300 гледалаца окупила се у арени Конгресне дворане у Мајами Бичу да види хоће ли Касијус Клеј, који је добио надимак "Усна Луисвила", прећи с ријечи на дјела. Клеј је уистину чинио оно што је и најавио, плесао је око противника и остајао изван домашаја снажних удараца Листона, док је истовремено брзим ударцима погађао Листонову главу.

Листон је повриједио раме већ у првој рунди, приликом једног замаха којим је неуспјешно покушао дохватити неухватљивог Клеја. До тренутка када је одлучио прекинути борбу између шесте и седме рунде, он и Клеј били су приближно једнаки у бодовима. Постојала је теза да је Листон лажирао повреду и одустао од борбе, али како није било промјена у клађењу непосредно прије њиховог меча, није било ни правих доказа за ове тврдње.

Да би прославио освајање свјетске титуле у тешкој категорији, Клеј је отишао на приватну забаву у хотел у Мајамију којој је присуствовао његов пријатељ Малколм Икс вођа афроамеричке муслиманске групе познате као Нација Ислама. Два дана касније, Клеј је најавио да се придружује Нацији Ислама и њеном концепту расне сегрегације, говорећи о значају муслиманске религије у његовом животу. Касније те године, Клеј, који је потомак прогнаног роба из Кентакија, одбацио је име које је његовој породици љи дао један робовласник и узео име Мухамед Али.

Мухамед Али је постао једна од највећих спортских личности 20. вијека, како због умјешности у спорту којим се бавио, тако и због свог друштвеног и политичког утицаја. Девет пута је успјешно обранио титулу, а она му је одузета 1967. године, након што је одбио ступити у америчку војску, позивајући се на своја религијска увјерења и противљење америчком учествовању у Вијетнамском рату. Осуђен је на пет година затвора, али је пуштен на слободу након што је његова жалба усвојена. Његова популарност након раздобља проведеног у затвору је пала, али многи људи широм свијета одавали су признање његовом храбром ставу против рата у Вијетнаму.

Допуштено му је вратити се у ринг 1970. године, а сљедеће године је амерички Врховни суд укинуо Алијеву пресуду. Он је 1974. године поново освојио титулу у тешкој категорији у мечу против Џорџа Формана у Заиру и потом је успјешно обранио у бруталном мечу против Џоаа Фрејзиера који је трајао 15 рунди на Филипинима сљедеће године.

Титулу је изгубио 1978. године од Леона Спинкса, али касније те године је у реваншу савладао Спинкса и постао први боксер који је три пута освојио титулу у тешкој категорији.

Пензионисао се 1979. године, али се вратио у ринг два пута почетком 1980-их. Алију је 1984. дијагностицикован Паркинсонов синдром и од тада су му почеле опадати моторичке функције. Уврштен је у Међународну боксерску кућу славних 1990.

Године 1996. године упалио је олимпијски пламен на свечаности отварања Олимпијских игара у Атланти. Алијева кћи Лајла је на бокс мечу дебитовала 1999. године.

На свечаности у Бијелој кући у новембру 2005. године Али је награђен предсједничком медаљом за слободу, а 3. јуна 2016. године је преминуо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.