Марко Пешић, генерални менаџер Бајерна за “Глас Срспке”: Лучић је као Левандовски

Нова историја овог клуба обиљежена је трофејима, А лиценцом Евролиге и напретком из сезоне у сезону, док је коначан циљ сами европски врх. Далеко од тога да је син легендарног Светислава Пешића васпитан да људе дијели по вјери и нацији, али је примјетно да су неизоставан дио Бајерна играчи и тренери који су прошли кошаркашку школу бивше Југославије. Пешић сениор, Александар Ђорђевић, Дејан Радоњић, Душко Савановић, Милан Мачван, Василије Мицић и други раније, а сада Андреа Тринкијери, Нихад Ђедовић, Леон Радошевић, Огњен Јарамаз, Владимир Лучић. Списак је подугачак.

- У спорту је тешко да вам неко гарантује успех, али настојим да се окружим људима који гарантују максимизирање потенцијала. Играчи и тренери из бивше Југославије су се кроз историју доказали као јаки карактери, зналци и победници. Прошле године били смо на десет секунди од Фајнал фора, то је велики корак напред који нам је показао да је све могуће. Ми Немци не журимо превише, идемо корак по корак. Трудимо се да ојачамо структуру клуба, а онда ће доћи и ти врхунски резултати. Следећи циљ јесте да етаблирамо клуб у сами европски врх - рекао је генерални менаџер Бајерна за “Глас Српске”.

На нашу опаску да је у изјави рекао “ми Немци”, прво се насмијао, па онда појаснио.

- Одрастао сам као Југословен и тако се осећам, мада то можда није ни популарно у ова времена. Три деценије сам у Немачкој, али се осећам онако како сам одгојен у породици. Играо сам за Немачку, али признајем да сам сањао дрес Југославије - рекао је Пешић.

Владимир Лучић у посљедње двије-три сезоне понајбољи је кошаркаш Бајерна. Тренери у њему имају правог лидера који се не крије од лопте у одлучујућим моментима, а Пешић о њему има само ријечи хвале.

- Влада је прије свега вансеријска особа и карактер. Са 32 године скупио је много искуства, већ деценију игра на највишем нивоу и сада се све посложило. Изузетно сам срећан што је с нама, а сигуран сам да је пред њим још четири-пет година на највишем нивоу. Често за њега кажем да је он наш Леванодвски, што је старији све је бољи. Надам се да ће још дуго носити дрес Бајерна - нагласио је Пешић.

Како једну од водећих улога у фудбалској секцији Бајерна води Хасан Салихамиџић, намеће се закључак да се у Баварској за све питају људи с ових простора.

- Врло често се дружимо, имамо много обавеза, али смо стално у контакту. Бајерн је сјајан клуб, као породица смо. Све је на максимално високом нивоу, а сви који чине тај систем знају своје место, права и обавезе - нагласио је Пешић.

Мишљења је да европска кошарка због већ чувеног сукоба ФИБА и компаније ЕЦА која управља Евролигом иде странпутицом која пријети да јој одузме утицај и положај који има.

- Сигурно није решење да селектори размишљају да ли ће имати довољно играча на окупљању. Треба што прије разлучити шта је у интересу европске кошарке. Не можеш да причаш о Евролиги а да не причаш о домаћим такмичењима, репрезентацији и развоју младих играча. Европска кошарка губи на значају отварањем азијског тржишта, уз наравно одавно актуелно америчко, па сматрам да смо у великој опасности да изгубимо спорт који волимо и за који живимо - закључио је Пешић.

Са оцем на постољу

Највећи успјех Марка Пешића у играчкој каријери јесте освајање бронзане медаље на Свјетском првенству 2002. у Индијанаполису. Како је његов отац Светислав одвео репрезентацију СР Југославије до злата, заједно су стајали на побједничком постољу.

- То је слика која остаје за цели живот. Иако сам тада имао 26 година некако је све после тога било мање важно. Освојио сам сребро на Евробаскету три године касније, али сам већ после Индијанаполиса схватио да се ближи крај каријере. Испунио сам нешто о чему сам сањао, па се искра полако гасила - нагласио Пешић који је каријеру завршио са само 30 година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.