Како климатске промјене утичу на Олимпијске игре

ГС
Foto: Агенције

Стално сте дехидрирани, осјећате тежину на својим раменима од велике топлоте и велике влажности ваздуха.

Не осјећате се својим, осећате се споро на својим ногама. Ово није први пут да доживљавамо тешке услове. Ипак, разговарао сам са неколико момака у свлачионици и сви су рекли да је ово нешто најтеже што су искусили, дан за даном, ријечи су Новака Ђоковића поводом услова на Олимпијским играма.

Српски тенисер свакако није једини учесник на Олимпијским играма који тешко подноси топлотни талас који погађа Токио. Светлана Гамобоева, руска такмичарка у стреличарству, онесвијестила се током квалификационе рунде такмичења, преносе Независне.

Њен тренер, Станислав Попов, рекао је за Реутерс: "Испоставило се да није могла да издржи цијели дан на овој врућини. Први пут се нешто овакво догодило. Тренирали смо у Владивостоку, гдје су временске прилике биле сличне. Међутим, овдје је влажност ваздуха одиграла значајну улогу"

Тешко подношљиви временски услови на 32. Олимпијским играма нису изненађујући, Токијска медицинска асоцијација је раније овог мјесеца изјавила за медије да се озбиљно дебатовало о одржавању Игара у јулу и августу, чак и прије пандемије Ковида-19.

У извјештају састављеном у мају, "Рингс оф Фире: Хоњ хеат цоулд импацт тхе 2021 Токyо Олyмпицс", водећи триатлонци, веслачи, тенисери, маратонци и научници говоре о опасностима екстремних временских услова за спортисте.

Овај извјештај подржан је од стране Британске асоцијације за одрживост у спорту (Бритисх Ассоциатион фор Сустаинабилитy ин Спорт) и два британска универзитета.

Токио под притиском климатских промјена                                          

Посљедице климатских промјена не погађају подједнаким интензитетом све дијелове свијета, а судећи по извјештају Јапанске метеоролошке агенције, Јапан, а посебно Токио, загријава се доста брже од остатка планете.

Средња годишња температура Токија повећала се за 2,86 °Ц у односу на 1900. годину, што је око три пута брже у односу на брзину раста средње глобалне температуре.

Од деведесетих година прошлог вијека, становници Токија су из године у годину све чешће доживљавали дане када је температура ваздуха прелазила 35 °Ц.

Док више различитих фактора може довести до високих температура и високе влажности ваздуха, сматра се да појава топлотног таласа који је погодио Јапан 2018. и однио више од хиљаду људских живота, није била могућа без глобалног загријавања узрокованом антропогеном активношћу, тврди се у студији објављеној годину дана касније, маја 2019, у научном часопису који објављује Јапанско метеоролошко друштво.

Средња годишња температура у Токију расте око три пута брже од средње глобалне температуре

Промјене у кориштењу земљишта и урбанизација Токија појачавају такозвани ефекат урбаног топлотног острва, који настаје када се природне површине богате вегетацијом или водене површине у градовима замјене асфалтом и бетоном који задржавају топлоту, онемогућавајући граду да се охлади.

Захваљујући овом ефекту, током ноћи се са урбаних површина ослобађа топлота која је била заробљена током цијелог дана. На годишњем нивоу се данас у Токију типично догоди 27 додатних тропских ноћи, у односу на прије стотину година.

Спортисти у клинчу са климатским промјенама

Физичка активност човјека у хладном и сувом окружењу, на око 11°Ц, показала се као најефикаснија, наводи се у поменутом извјештају, "Рингс оф Фире". Како се температура и влажност ваздуха повећавају, тако се погоршавају когнитивне и физичке способности спортиста, до тренутка у коме је чак и њихово здравље изложено ризику.

Прегријавање може угрозити мишиће и кардиоваскуларни систем, што се доводи у везу са дехидратацијом.

Самим тим, прегријавање утиче негативно на спортски учинак, а ако довољно дуго потраје може довести и до топлотног удара, угрожавајући здравље спортиста.Повећање тјелесне температуре може негативно утицати на когнитивне способности, као што је способност одржавања пажње, краткотрајна или радна меморија или истовремено обављање двије радње, све оно што је веома важно током спортског наступа.

Топлотни стрес утиче и на расположење, осјећај удобности, снагу и умор, док реакције тијела, као што је знојење, могу одвратити пажњу и утицати на концентрацију, а самим тим и на перформанс спортиста.

Сличне компликације у организацији Игара ћемо видјети уколико се емисија гасова са ефектом стаклене баште настави садашњим темпом.

Додатна опасност, јесте велика влажност ваздуха придружена високим температурама, што такмичари на Олимпијским играма тренутно доживљавају. Како влажност ваздуха расте, тако се смањује и његов капацитет да прими нове количине водене паре.

Такви услови отежавају испаравање зноја са коже човјека, природни процес терморегулације којим се тијело хлади.

Параметар који се користи за процењивање опасности удружене високе температуре и влажности ваздуха јесте такозвана температура мокрог термометра.

Овај параметар користе и организатори Игара, не би ли процијенили безбиједност временских услова.

Олимпијске игре у будућности

Утицај климатских промјена и посљедичних временских екстрема видно се примјећује на овим Олимпијским играма, па су тако организатори одлучили да услијед високе температуре и влажности ваздуха помјере маратон 800 километара сјеверно од Токија, у град Сапоро, гдје владају повољнији временски услови.

Уколико се емисија гасова са ефектом стаклене баште настави садашњим темпом и глобално загријавање повећа, у будућности можемо видјети сличне компликације у организацији Игара, али и генерално спортских догађаја, док се климатски екстреми, попут топлотних таласа, догађају све чешће.

Поред тога што је у оваквим условима угрожено здравље такмичара, али и судија, организатора, радника, волонтера и публике, цјелокупно искуство спортских догађаја могло би да се промијени услијед ослабљеног наступа спортиста. Очекивања свих оних који ће у будућности бити укључени у неке спортске догађаје мораће да се прилагоде екстремним условима, наводи се у извештају "Рингс оф Фире", пише Национална географија Србије.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана