"Гласов" водич кроз свјетска првенства - САД 1994.: Бразилу четврти трофеј

САД су добиле организацију Мундијала иако је фудбал (сокер како га они зову) био на маргинама интересовања, а није било ни професионалне лиге. Американци су се прихватили посла и виђена је рекордна посјећеност, стадиони су били пуни што је био велики замајац за МЛС лигу која је основана годину раније, а сада је фудбал веома популаран у САД.

Квалификације су донијеле неке нове државе учеснице које су настале након распада СССР-а, а на СП су дебитовали Саудијска Арабија, Грчка и Нигерија. Норвешка је заиграла први пут након 1938. што је најдужа пауза у историји, Боливија се појавила послије 1950. године. Први пут након Другог свјетског рата није заиграла ниједна екипа из Велике Британије. Није било ни Француске којој је био довољан реми против Бугарске за пролазак даље, али је доживљен пораз у посљедњој утакмици на "Парку Принчева" (1:2). Емил Костадинов дао је два гола, други у 90. минуту.

Мила најстарији стријелац

Камерунац Роже Мила играо је на свом трећем СП (1982, 1990, 1994) и постао је најстарији стријелац у историји. Погодио је у поразу од Русије (1:6) и тада имао 42 године, а укупно је дао шест голова на Мундијалима.

Систем такмичења по групама остао је исти с једном великом новином - побједа је доносила три бода, забрањено је да играч намјерно ногом враћа лопту свом голману, док су први пут виђена презимена играча на леђима дресова. Утакмице су игране на девет стадиона у Пасадени код Лос Анђелеса ("Роуз боул", 94.194), Стенфорду код Сан Франциска ("Стенфорд", 84.147), Понтијаку код Детроита ("Силвердом", 77.557), Ист Ратерфорду код Њујорка и Њу Џерсија ("Џајантс", 76.332), Даласу ("Котон боул", 64.000), Чикагу ("Солџер филд", 63.160), Орланду ("Цитрус боул", 62.387), Фоксбороу код Бостона ("Фоксборо", 54.456) и Вашингтону ("Роберт Ф. Кенеди", 53.121). Остаће записано да је прва утакмица у затвореном стадиону (кров изнад игралишта) била одиграна 18. јуна између САД и Швајцарске (1:1), а због велике врућине на њему нису игране утакмице елиминационе фазе.

Након уједињења Западне и Источне Њемачке актуелни шампион свијета, којег је умјесто Франца Бекенбауера водио Берти Фогст, није се прославио. Послије тешке побједе против Боливије на старту стигли су до четвртфинала гдје их је елиминисала Бугарска (1:2). Ипак, помало из другог плана заблистао је Бразил. Водио га је Карлос Алберто Пареира, којем је то била трећа екипа коју је водио на СП након Кувајта 1982. и УАЕ 1990. да би послије тога водио Саудијску Арабију 1998. и Јужну Африку 2010. године. Помагао му је легендарни Марио Загало.

Бриљирали су Дунга, Ромарио, Бебето, Бранка, Раи, Мауро Силва, Тафарел... Побиједили су Русију (2:0) и Камерун (3:0), ремизирали са Шведском (1:1), да би у осмини финала надиграли домаћина САД (1:0) којег је са клупе предводио Србин Велибор Милутиновић. Легендарном Бори била је то трећа селекција, након Мексика (1986) и Костарике (1990) коју је водио на Мундијалима. Љепотицу првенства "кариоке" су одиграле у четвртфиналу против Холандије (3:2) и остаће запамћена Бебетова прослава гола када је поред аут-линије "љуљао бебу" јер му је неколико дана раније супруга родила треће дијете које носи име Матеус и тренутно игра у Португалији. 

Сви фудбалери Грчке, Италије, Саудијске Арабије и Шпаније играли су у националним лигама, док Република Ирска и Нигерија нису имале ниједног играча који је играо у њиховом првенству.

Полуфинале је донијело нови дуел са Швеђанима (1:0), а финале је било прича за себе. Тамо су их чекали Италијани који су се из групе провукли кроз иглене уши и то као најлошије пласирана трећа селекција. У њиховој групи сви су имали по четири бода, а Мексико је био први са гол разликом 3:3, Ирска друга са 2:2, Италија трећа са 2:2 и Норвешка посљедња са 1:1.

"Азуре" је чувао њихов најбољи играч Роберто Бађо који је у осмини финала са два гола елиминисао Нигерију (2:1), а био је стријелац и против Шпаније (2:1) у четвртфиналу. Роберто је дао два гола Бугарима у полуфиналу (2:1), али све то је пало у воду након што је промашио пенал у посљедњој серији финала због чега је Италија остала без прилике да се даље бори за титулу.

Финале је представљало репризу из 1970. године, али није било ни налик на ту утакмицу. По великој врућини утакмица је почела у подне на "Руоз болу" и обје екипе биле су дефанзивно оријентисане па није било изгледних шанси током 120 минута. Први пут финале је завршено без голова и првака су одлучили пенали. Бареси, Масаро и Бађо су промашили, а Албертини и Евани су погодили док је на другој страни непрецизан био Марсио Сантос, а погађали Ромарио, Дунга и Бранко.

"Кариоке" су стигле до четврте титуле свјетског првака, а први пут им је припао "Златни глобус" док су иза њих остали Западна Њемачка и Италија са по три.

Марадона допингован

Традиционално, Аргентина је била један од фаворита за освајање титуле. Екипу је предводио Дијего Марадона који је уз себе имао прекаљене саиграче, али и свјежу крв. Ипак, славни "гаучос" неславно је завршио наступ у националном тиму. Дао је гол Грчкој у првом колу док је након меча са Нигеријом 25. јуна био позитиван на ефедрин. Одмах је избачен са СП, а екипа је без њега елиминисана у осмини финала од Румуније (2:3). Марадона је тврдио да је унио ефедрин у енергетском пићу којег му је дао лични тренер.

Моћници зауставили Југославију

Политичко-економске санкције које су Уједињене нације наметнуле Југославији условиле су да "плави" не заиграју ни у квалификацијама.

Након распада СФРЈ, СР Југославија је требало да настави  такмичење, али је након враћања, односно избацивања, са Европског првенства у Шведској 1992. године било јасно да нису пожељни код ФИФА и УЕФА. СРЈ није одиграла међународну утакмицу скоро три године. Дјеломично ублажавање санкција довело је до тога да је СРЈ прву утакмицу одиграла 23. децембра 1994. године у Порто Алегреу против Бразила, а прије тога је 25. марта 1992. играла против Холандије.

Поред Југославије, ни Либија није играла квалификације због санкција УН, док је Чиле био под забраном ФИФА због напуштања утакмице са Бразилом када је њихов голман Роберто Рохас тврдио да је погођен бакљом са трибина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.