Татјана Ђекановић потиштена и реална послије повратка из Токија: Питам се да ли се вриједи жртвовати

Теслићанка је заузела 47. мјесто у дисциплини ваздушна пушка, чиме није задовољна, међутим много је предуслова које није имала да би резултат био значајније бољи. Разочарана је јер није испунила своја очекивања признајући да је била превише стегнута и без самопоуздања. Са друге стране, реално резонује да није ни могла пуно боље када види гдје је она, а гдје други.

- Као спортиста увијек покушавам да се не бавим стварима на које не могу да утичем, међутим... Надала сам се да ће се за пет година колико је прошло од Игара у Рију неке ствари промијенити, али нису. Услови су чак и лошији, у шта сам се још једном увјерила послије приче са колегама из осталих репрезентација. Жао ми је што се из године у годину смањују издвајања, што на средства чекамо дуго иако рјешења за њих имамо у рукама... Послије свега, намеће се закључак вриједи ли уопште и покушавати даље. Морам да гледам на себе и радим нешто од чега могу да живим, а од стрељаштва не да не живим него трошим и свој новац да бих отишла на такмичење и слично - рекла је Ђекановићева за “Глас Српске”.

Дио олимпијаца из БиХ већ се вратио кући, а закључак су извукли врло лако.

- Медаља је изузетно скупа, а од нас се превише очекује. Није правдање, кажем опет морала сам боље, али за нешто више потребно је и много више издавања. Нисам имала готово никакве припреме, немам могућност ни да годишње одем на четири свјетска купа на четири континента. “Закачим” Минхен, јер је близу, а једном сам о свом трошку отишла у Њу Делхи... У сваком послу треба бити спреман на жртвовање, али неке ствари једноставно не вриједе - реална је Теслићанка.

Затим је испричала причу коју је чула прије неколико дана, а ради се о Американки српског поријекла Анастасији Золотић, која је освојила злато у теквондоу.

- Колико сам чула, та дјевојка је хтјела да наступа за БиХ, али су јој одговорни рекли да немају услове за њен напредак. Американци су је дочекали раширених руку и видите гдје је сада. Хоћу да кажем да код нас има пуно спортиста врхунског калибра, али они углавном немају прилику да таленат до краја преточе у квалитет - закључила је Ђекановићева.

Микец други човјек

Ђекановићева је изузетно блиска са освајачем сребрне медаље за Србију Дамиром Микецом.

- Причали смо прије такмичења, као и послије. Могу само да кажем да је други човјек након медаље. Толико сам срећна због њега, а не могу ни да замислим како се он осјећа. Мало ме је затекао реченицом да тек сада треба да оправда медаљу. Освојио је све, а и даље је врло мотивисан у 40. години. Сјајан спортиста и прије свега човјек - рекла је Ђекановићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.