Ненад Стојановић са сјетом прича о времену проведеном у Леотару: На “Полицама” сам тресао мреже како сам хтио

Рекао је као из топа првотимац Леотара у шампионској сезони 2002/03. и најбољи стријелац те године у Премијер лиги БиХ Ненад Пурке Стојановић, који је са ветеранима Црвене звезде био гост на прослави 75 година прњаворског Љубића.

- Добра сарадња Црвене звезде и Леотара крунисана је тако што су нас петорицу који нисмо били у првом плану послали да помогнемо Леотару, а са нама је дошао и тренер Миле Јовин. Уз мене су ту били Славољуб Ђорђевић, Дејан Мусовић, Милан Поповић и Павле Делибашић, и сви смо се веома брзо уклопили у остатак одличне екипе коју су имали Требињци - рекао је Стојановић, који је већ наредне сезоне постао првотимац Црвене звезде.

Иако је “Дучићевом граду” провео само годину, постао је миљеник не само навијача, него и свих Требињаца, који га се данас веома радо сјећају по чак 21 голу у 23 утакмице и титули најбољег стријелца.

- Била је то стварно сезона из снова. Некако ми је све успевало, а голове сам, чини ми се, давао кад год и како сам год хтео. Сада када враћам филм уназад, можда и најлепша година у каријери, коју не би мењао ни за једну другу. Цели град је дисао за клуб, практично читав тај део Херцеговине. Зато и не треба да чуди што смо стигли до титуле. Жао ми је што су већ после неколико година почели да се гомилају проблеми, али много већи клубови муку муче са финансијама, па нађу пут повратка. Верујем да ће тако бити и са мојим Леотаром, јер Требиње једноставно мора имати премијерлигаша - наставио је Стојановић, који је послије играо, између осталог, у Белгији, Русији, Азербејџану, Црној Гори и бројним клубовима у Србији.

А да је то била складна екипа, говори и чињеница да су остали у контакту.

- Чујем се редовно са Нинославом Миленковићем, Предрагом Вукичевићем, чак имамо и заједничку групу у којој су, између осталих, Пајо Јанковић, Гаврило Чорлија, Душан Керкез, Синиша Мулина, Бранислав Крунић, Славољуб Ђорђевић. Често у њу убацујемо догодовштине, шале на свој, али и на њихов рачун. Немамо пуно времена да се виђамо, јер их је већина закорачила у тренерске воде, где су неки већ постали успешни, попут Ђорђевића, који је недавно преузео Војводину и помоћног тренера Чукаричког Делибашића - рекао је популарни Пурке.

Припада људима који не жале за “просутим млијеком”.

- Нисам од оних који се због нечега кају или тугују, али ми је искрено жао што нисам још бар једну годину провео на “Полицама” и играо квалификације за Лигу шампиона. Међутим, тих година била су бројна  превирања на “Маракани”, позвао ме Драган Џајић и рекао да морам да се вратим. Наравно да ми је тада било драго што ћу обући црвено-бели дрес, али сам и био свестан страшне конкуренције у нападу, гдје су били Ненад Жигић и Марко Пантелић. Ипак, одиграо сам доста утакмица, постигао и доста голова, али чини ми се да би било боље да сам остао у дресу Леотара - са сјетом је истакао Стојановић.

У дуелу ветерана Црвене звезде и Љубића показао је да је још увијек у одличној форми.

- Није изненађење, јер сам и са 42 године још увек активан. Прошлу сезону сам био тренер и играч Калуђерице, која је наступила у Лиги Београда, сада ме зову из Хајдука са Лиона, који је у Лиги Београда, група А, а има амбиције за нешто више. Уз све то, радим у Школи фудбала “Бубамара 2010”, коју држи Милош Стојчев, још један играч Леотара. А што се тиче ветерана, увек се радо одазивам позивима, јер ми је част да играм уз фудбалске великане, који су златним словима уписани у историју клуба са “Маракане”. Свестан сам да сам млађи од већине и да могу више да издржим. Зато сам на терену задужен за дриблинге и постизање голова, док су они задужени за треће полувреме - са осмијехом је нагласио расни стријелац.

Осврнуо се и на тренутку ситуацију у српском фудбалу, на Црвену звезду и репрезентацију.

- Звезда ће и наредне сезоне имати моћну екипу. Верујем да ћемо опет бити шампиони. Што се тиче Европе, у две последње сезоне су нас научили на групу фазу, верујем да ће поново стићи тамо, овог пута до групне фазе Лиге шампиона. Верујем да је репрезентативни фудбал доласком Драгана Стојковића на место селектора добио много, јер је Пикси доказани ауторитет, а то је баш потребно. Јер Србија стварно има добре играче, који играју у врхунским клубовима, где су велике звезде и све њих треба уклопити у складну целину. Стојковић то може и сигуран сам, да нас је водио против Шкотске у баражу, да би Србија сада играла на Евру - рекао је на крају Стојановић.

Навија за аутсајдере

Ненад Стојановић са великом пажњом прати Евро и истиче да је увијек био уз аутсајдере.

- Када нема Србије, увек навијам за условно слабије екипе, тако да су на овом шампионату моје симпатије окренуте према Велсу и Шкотској. По мени, највећи фаворит је Италија, која је наставила сјајну серију под Робертом Манћинијем и са три победе у групи показала да има велике домете. Ту је увек јака Француска, која има не само један, већ два страшна тима, али је у дуелу са Мађарима показала да је рањива. Далеко могу да догурају Немачка, Португалија..., а увек неко може да изненади, мада мислим да се то сада неће десити - рекао је Стојановић.

Ериксен

Некадашњи ас Црвене звезде и Леотара био је шокиран гледајући агонију данског репрезентативца Кристијана Ериксена на старту Евра.

- За мене су то биле језиве сцене. Био сам затечен и дуго сам после размишљао шта може да се деси у телу врхунског професионалца, па да срце откаже. Да ли је разлог напорна сезона или је за све крив несрећни вирус корона, који је по све нас оставио велике последице, тешко је рећи. Неки су већ почели да сумњају да је нешто треће у питању, али верујем да је Ериксен прави спортиста и да је форму одржавао на природан начин. Било је језиво - нагласио је популарни Пурке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.