Данко Сегић, капитен Љубића: Никад нисам тражио хљеба преко погаче

Синиша Котараш
Данко Сегић, капитен Љубића: Никад нисам тражио хљеба преко погаче

ПРЊАВОР - Оно што је некада на простору бивше Југославије било сасвим нормално, да један фудбалер цијелу каријеру проведе у истом клубу, одавно је ствар прошлости, и данас се мало ко сјећа таквих случајева. Играчи сада врло млади, практично на прву понуду, одлучују да оду и потраже срећу у новој средини.

Један од фудбалера који су се потрудили да ипак задрже традицију вјерности свом клубу је капитен Љубића Данко Сегић који цијелу каријеру носи дрес Прњаворчана. Како сам тврди, нема намјеру да мијења средину иако је имао доста позива, чак и из земаља окружења. 

- Није да се хвалим, али готово сваке полусезоне сам имао по неколико позива да напустим Љубић, а најозбиљнија је била прије десет година када је на мом доласку инсистирала Инђија. Да остале клубове из окружења, чланове Прве и нижих лига не спомињем. Свима сам се захвалио и, искрено, не жалим. Одлучио сам се за сигурнију варијанту, да радим, а да фудбал играм из задовољства. Уосталом, посао сам и добио захваљујући Љубићу и заиста није имало смисла да тражим хљеба преко погаче. Истовремено, када год сам имао неки проблем, клуб и град су ми излазили у сусрет, тако да ми није било тешко да се одлучим да останем - почео је причу Сегић за “Глас Српске”.

За сво то вријеме број мечева у дресу Прњаворчана достигао је завидну цифру. Тачу евиденцију нема, али је број позамашан.

- Жао ми је што не знам тачно колико имам наступа, али сам сигуран да сам одиграо више од 350 сениорских утакмица, можда чак и близу 400. Како сам каријеру провео као нападач, имам и лијеп број постигнутих погодака, јер сам мрежу тресао више од 200 пута. Мислим да могу да будем поносан на ово што сам постигао - каже капитен повратника у Прву лигу Српске.

Оно што је специфично за Љубић и Прњавор јесте да ни Сегић, баш као и добар дио његових саиграча, нису напустили клуб када је на крају сезоне 2012/13. испао из елите.

- Ипак је Прњавор мала средина, сви смо заједно одрасли, знамо се од рођења и мислим да није вриједно изгубити образ и пријатељство за неколико стотина марака. Зато смо се, већина нас, одлучили да останемо у клубу и подијелимо судбину са Љубићем. На крају смо се вратили у Прву лигу и то је једна врста награде за вјерност. Добро је да смо се у претходном периоду у свим сегментима стабилизовали, а за то велику заслугу има управа клуба која је имала несебичну подршку општине и начелника Дарка Томаша који је и сам некада носио дрес Љубића - тврди Сегић.

Након осам кола Љубић се налази у средини табеле са 11 бодова, само два мање од трећепласиране Алфа Модриче.

- Лига је доста изједначена, Рудар Приједор је тренутно први, али још није играо са нама. Шалу на страну, имају најквалитетнији тим, једини су се изјаснили да иду на Премијер лигу и највећи су фаворити за прво мјесто. За повратничку сезону наши резултати су коректни, циљ нам је свакако опстанак или позиција у средини табеле - открио је Сегић.

Оно што је карактеристично за екипу Љубића јесте да ове сезоне за први тим игра доста младих фудбалера.

- Генерално, имамо веома младу екипу која, бар за сада, игра добро. Њих неколико је на позајмици из Борца, остали су углавном из наше школе, и за сада сви они дјелују одлично. Свакако, посебна атракција је Мамаду Ђалу, први тамнопути фудбалер у дресу Љубића - каже Сегић.

Након толико година играња по теренима Републике Српске осврнуо се и на неке од фудбалера који су обиљежили његову каријеру.

- Дефинитивно, Србољуб Николић је био најбољи играч са којим сам играо. Имао је све што фудбалер треба да има, дриблинг, брзину, јак шут, скок, ма све! Уз њега, уживао сам у игри са Зораном Декетом и Александар Његомировић, фудбалерима коју су за наше појмове направили пристојне каријере. Са друге стране, некако ми је најтеже било играти у Фочи, док ми је Рудар Приједор увијек био неугодан и против њих смо редовно губили у Приједору. Ту и тамо смо их знали савладати у Прњавору, али у гостима никако. Опет, највише сам волио гостовати у Требињу, јер смо тамо обавезно ишли на спавање. Предиван град и квалитетан противник, сасвим довољно да човјек буде срећан - присјетио се Сегић.

За крај, капитен Љубића открио је и тајну до када ће бити активан фудбалер.

- Ма није то никаква тајна, играћу све док год будем могао и док год Љубић буде рачунао на мене - закључио је Сегић.

Први хет-трик

Данко Сегић је дуго члан сениорског тима Љубића и за то вријеме било је и лијепог и ружног. Али, куриозитет лежи у томе да је овом расном стријелцу хет-трик из Градишке био први у утакмицама Прве лиге Републике Српске.

- За ових петнаестак година посебно памтим два детаља. Водећи погодак против Дрине из Зворника на отварању новог терена у Прњавору (2:1), као и ова три гола у Градишци. Интересантно, био ми је то први хет-трик у Првој лиги. У нижем рангу знао сам давати и по пет голова на једном мечу, али у Првој тек сад сам успио да постигнем три на истој утакмици - каже Сегић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана