Цвијетин Благојевић, некадашњи фудбалер Црвене звезде: Нису постојале паре за које отишао у Партизан

Популарни Цвеле, љубимац навијача клуба са "Маракане" из осамдесетих година прошлог вијека, рођен је 1955. године у мајевичком градићу Лопаре, али је са само три мјесеца постао Тузлак. Природно је било да када је стасао прво оде на капију Слободе.

- Као дијете сам отишао у Слободу 1966. године код познатог стручњака за млађе селекције Браце Беванде и прошао све категорије до првог тима. Први професионални уговор потписао сам 1974. године, а у Првој лиги Југославије дебитовао на "Максимиру" 1976. године. Била је то генерацији Џевада Шећербеговића, Сафета Сарајлића, Џемала Мујезиновића. Играо сам изузетно добро те годину и по био стандардан играч Слободе - присјећа се Благојевић.

Његове игре примијетили су челници Црвене звезде, али брзо је "загризао" и Партизан.

- Звезда је нудила велики новац, стан, кола, а Партизан све дупло више. Међутим, био сам велики звездаш и не бих отишао на стадион ЈНА да су нудили и милион тадашњих пара, што је данас несхватљиво. Партизан је онда довео Предрага Павковића, а ја се обрео на "Маракани" - наставља Благојевић.

Већ у првој сезони Звезда је играла финале Купа УЕФА са Борусијом из Менхенгладбаха, а Благојевић је проглашен за четвртог најбољег играча у Европи.

- Били смо бољи противник, али нас је оштетио судија, који је судио непостојећи пенал над Аланом Симонсеном. Доживјели смо да читав стадион у Берлину скандира "Ротер штерн, Ротер штерн". У том циклусу сам дао два гола, Реалу из Хихона и Арсеналу - прича Благојевић.

Поносан је на три титуле првака и два Купа Југославије.

- Дебитовао сам за Звезду 1978. године против Будућности из Подгорице. Доживио сам да ми већ послије треће утакмице у Београду публика скандира име. Прве двије године у Звезди сам одиграо одлично, након чега сам отишао у војску, па је услиједила операција препона и пауза од годину. Одиграо сам још нешто мало и отишао у иностранство. Крајем 1983. сам прво отишао у грчки Егалео са Диком Стојановићем и остао годину. Потом слиједи шведски Васелунд, па Маритимо из Португалије. Вратио сам се на три мјесеца у Слободу и након тога отишао у Шведску, гдје почињем тренерску каријеру - наставља Благојевић.

Прва екипа коју је водио са клупе у Шведској је била Шумарице, у којој су играли југословенски исељеници, а екипу је довео од Пете до Друге лиге. Други тим је био такође југословенски, а звао се Плави тим, који је из Четврте лиге увео у Трећу.

- По повратку у Југославију водио сам Железник, када су ушли у Прву лигу. Екипу Козаре из Градишке сам увео у Премијер лигу БиХ, а потом сам тренирао Раднички из Обреновца. Враћам се у Звезду 2005. године на мјесто скаута. Кратко сам радио у Радничком из Пирота и тренирао Радник из Сурдулице - рекао је Благојевић.

Гол са центра

Гол каријере Благојевић је постигао против Карл Цајса из Јене 1979. године скоро са центра, који се и данас "врти" по ТВ шпицама. Те године Звезда их је побиједила оба пута са по 3:2. Одлучујући гол у побједи Звезде над Арсеналом 1978. године (1:0) такође је дјело Благојевића.

Дербији

Благојевић је у Звезди играо са Владимиром Петровићем, Милошем Шестићем, Душаном Савићем, Милетом Јовином и осталим асовима. Одиграо је десет дербија са Партизаном и само један изгубио.

Пораза од Јавора

И поред минималног пораза од екипе Јавора и Ивањице у првом контролном мечу у редовима Дрине нису незадовољни.

- Жељели смо видјети на дјелу све играче на које рачунамо у наставку првенства. У другом полувремену дали смо прилику свим осталим играчима и доживјели минимални пораз у 80. минуту. Сви играчи ће остати на окупу до суботе, када играмо против Борца из Бањалуке, а након овог меча скратићемо списак на 25 играча, који ће највјероватније путовати у Међугорје - рекао је помоћни тренер Дрине Александар Васић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.