Ко је био Душан Дуда Ивковић: Вјеран Радничком, Србији и кошарци

Ивковић је рођен у Београду 29. октобра 1943. године, а стасао је на Црвеном крсту, уз рођеног брата и легендарног тренера Слободана Пиву Ивковића.

Резултатима које је направио водећи најбоље југословенске и европске клубове, а посебно репрезентацију, позиционирао је српску кошарку на највише место у европским и свјетским оквирима.

У најтежем периоду српске кошарке, послије распада СФРЈ и забране такмичења спортистима, Дуда се заједно са легендарним Бором Станковићем преко својих веза и свог ауторитета борио и изборио за то да селекција СРЈ на мала врата, кроз квалификације, оде на шампионат у Атини и тамо испише можда и најљепшу причу српског спорта.

Колико је велики човјек био показује и одлука да се одмах послије Атине стави у функцију савјетника, сада већ најтрофејнијег европског тренера Жељка Обрадовића, препусти му позицију селектора и заједно поново покоре Европу и свијет.

Као играч цијелу каријеру провео је у Радничком на Црвеном крсту од 1958. до 1968. године и играо у Првој лиги Југославије, у то вријеме најбољој европској лиги.

Тренерску каријеру започео је у јуниорима Радничког, где је до смрти био на функцији почасног предсједника.

Из Радничког је отишао у Партизан, освојио титулу, Куп, Куп Кораћа, потом је радио у Арису, затим се вратио у Раднички и предводио га две сезоне од 1982. до 1984. године.

Тренерски пут трасирао је у Шибенки, Војводини, ПАОК-у, Панионису, Олимпијакосу, АЕК-у, московском ЦСКА, Динаму и Ефесу, гдје је освајао европске и домаће трофеје.

У репрезентацији је дебитовао 1987. године на ЕП у Грчкој као асистент селектора Крешимира Ћосића и то бронзаном медаљом, а потом је предводио државни тим до злата на Универзијади 1987. године у Загребу.

Потом је постао селектор и прво је освојио сребро на Олимпијским играма у Сеулу 1988, да би касније услиједиле три златне медаље - Европско првенство у Загребу, Свјетско првенство у Аргентини и шампионат Европе у Италији.

Као селектор Савезне републике Југославије предводио је екипу до злата на првенству Европе у Атини 1995. године, а потом је као члан стручног штаба Жељка Обрадовића учествовао у освајању сребра на Олимпијским играма у Атланти, злата на ЕП у Шпанији и Свјетском првенству у Грчкој, као и бронзе на првенству Европе 1999. године.

Касније се вратио на позицију селектора Србије и донио прву медаљу са првенства Европе 2009. године у Пољској.

Тренерску каријеру завршио је 2016. године, а величанствен опроштајни меч организован је у Атини 2017. године.

Ивковић је био познат и као страствени голубар, а у његовој биографији издваја се и податак да је рођак чувеног српског научника Николе Тесле.

Средином јануара ове године у Музеју Југославије Ивковићу додијељена му је награда за животно дјело Спортског друштва Раднички, а признање су му уручили најмлађи чланови СД Раднички, а свечаности је тада присуствовао и председник Србије Александар Вучић.

-Желео бих да се захвалим на овом великом одликовању СД Раднички. Сигурно да је у ових 100 година било функционера и играча који су заслужили ово признање. Ја сам врхунске резултате остваривао са клубовима и репрезентацијом, можда би било боље да се ова награда додељује за верност. Није ретко да се каже веран као пас, а ја сам тако остао веран Радничком - рекао је тада Ивковић на додели признања у Музеју Југославије.

Ивковић није дочекао изградњу новиг објекта на Црвеном Крсту.

Преминуо је јутрос у шест часова и 50 минута о у болници у Београду од посљедица воде у плућима и херпеса

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.