Бранко Брновић за “Глас Српске” о случају Косово: Цех платила Црна Гора

Тада су ноћ пред меч селектор Црне Горе Љубиша Тумбаковић, те репрезентативци Филип Стојковић и Мирко Иванић одбили да воде, односно да играју сусрет против “државе” коју није признала Србија, након чега је дошло до смјене искусног стручњака.

- Одмах да кажем да никада нисам волио политику, јер сматрам да је она зло за спорт и што год да кажем биће протумачено на два начина. Почели смо да мијешамо политику и спорт, а то не ваља. Политику треба дати политичарима, а спорт спортистима и онда ће све бити у реду. Ипак, свима је јасно да се такве ствари нису смјеле дешавати ноћ прије утакмице, јер је то пореметило читав систем, а нарочито наше фудбалере. Не желим никога да осуђујем, али послије тог ремија и касније пораза од Чешке практично смо изгубили све шансе да се пласирамо на Европско првенство - нагласио је Брновић.

Члан златне генерације југословенског фудбала, која је у Чилеу 1987. године постала омладински првак свијета жали што та екипа није остала на окупу, јер јој како каже нико не би био раван. Брновић је двије године касније постао А репрезентативац Југославије, али  није се нашао међу путницима за Свјетско првенство у Италији 1990. Међутим, јесте за европски шампионат 1992. године на који нажалост “плави” нису отишли због санкција.

- Већ смо били отпутовали у Шведску, али већину времена смо проводили играјући тенис и карте. Једноставно било је само питање времена када ће нам политика “пресудити”. Остаће вјечна непознаница шта би направили на том такмичењу. Можда не би постали прваци, као Данци, који су нас замијенили, али…- са тугом у гласу истакао је тренер Подгоричана.

Са великим амбицијама репрезентација Југославије отпутовала је на Свјетско првенство 1998. године у Француској, али Холандија је била боља у осмини финала.

- Била је то ако не најјача, онда једна од јачих генерација југо фудбала. Таква имена која су била у репрезентацији су била право чудо, али сматрам да нам је недостајало више дисциплине. Доста пута се сјетим 91. минута и гола Едгара Давидса. Сви смо чекали да меч раније ријеше Дејо, Мијат, Пикси, а онда је услиједио тренутак који нам је срушио снове - присјетио се Брновић.

Иако је каријеру завршио прије петнаестак година, каже да су се многе ствари промијениле од тада.

- Никада нисам размишљао о новцу и никада нисам имао менаџера. Сада је потпуно другачије, дјеца већ од 14, 15 година имају менаџера, родитеље који их гурају, али је то кратког даха. То је највећи проблем фудбала у Црној Гори, а колико видим и у земљама окружења - закључио је Брновић.

Легенда Еспањола

Брновић је поникао у Будућности, а затим играо за Партизан са којим је имао много успјеха. Ипак, најдубљи траг оставио је у Еспањолу, гдје је прошле године добио велико признање. Наиме, навијачи су га изабрали за 47. најбољег играча у историји клуба.

- Од се капија број 47 стадиона “Корнеља ел Плат” зове по мом имену. Почаствован сам тим - рекао је Брновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.